15:32 19 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 591
    Pratite nas

    Nove sankcije protiv „Severnog toka 2“, koje je Senat SAD odobrio u okviru vojnog budžeta za 2020. godinu, samo su pucanj u prazno, slažu se i ruski i evropski analitičari. Dokaz za to je i činjenica da zakon predviđa tzv. „prelazni period“ , koji je dovoljan da radovi na gasovodu budu završeni.

    Senat je u utorak uveče odobrio vojni budžet u iznosu od 738 milijardi dolara, koji uključuje i sankcije protiv gasovoda „Severni tok 2“ usmerene na borbu protiv energetskog uticaja Rusije u Evropi. Da bi zakon stupio na snagu treba da ga potpiše američki predsednik Donald Tramp, koji je već saopštio da će ga odobriti pošto su „svi njegovi prioriteti“, posebno formiranje Kosmičkih snaga i zida na južnoj granici SAD, ušli u budžet.

    „Upravo usvojeni američki zakon predviđa određeni prelazni period. Prema tome, kompanijama koje obezbeđuju brodove za postavljanje cevi daje se mesec dana da završe te aktivnosti. Ne isključujem da će za to vreme cevi u morskom delu biti već postavljene i da će ceo krak biti sastavljen, pa će gasovod u tom smislu biti i završen. Posle toga ostaje da se izvrši puštanje u rad, što sankcijama nije zabranjeno“, ističe ruski ekspert Igor Juškov.

    „Severni tok 2“ će biti završen

    Ruski stručnjaci napominju da će nove sankcije pogoršati situaciju, ali da neće zaustaviti „Severni tok 2“, koji je gotovo u potpunosti završen.

    „Iako SAD uvode sankcije protiv ’Severnog toka 2‘ u okviru vojnog budžeta, one shvataju da ne mogu da zaustave taj projekat. Od samog početka je bilo jasno da je taj pokušaj praktično osuđen na propast, iako su oni mogli da odlože realizaciju projekta... Što se tiče ostalih projekata, ne postoje preduslovi da SAD sprovodu aktivnu politiku, na primer protiv ’Turskog toka‘ ili drugih projekata. Njima je ’Severni tok 2‘ bio važan sa političkog i delom sa ekonomskog stanovišta. Rusija je i dalje najveći izvoznik gasa u Evropu, a Americi se to ne sviđa“, rekao je za Sputnjik ruski ekspert za energetiku Jurij Rikov.

    Poraz SAD u borbi protiv „Severnog toka 2“
    © Sputnik / Vitalij Podvicki
    Poraz SAD u borbi protiv „Severnog toka 2“

    Ekonomski stručnjaci već dugo govore o „gasnom ratu“ koji su SAD povele na tlu Evrope u nastojanju da potisnu Rusiju sa evropskog tržišta i proguraju svoj tečni gas. Tako je svojevremeno pod pritiskom Vašingtona, a onda i EU, propao projekat „Južni tok“, ali je Rusija preko Turske otvorila novu gasnu rutu, a zatim započela i projekat „Severni tok 2“ sa Nemačkom.

    Američki zvaničnici su govorili da će realizacija projekta „Severni tok 2“ učiniti nemačku ekonomiju „taocem Rusije“ i pokušavali su da taj projekat predstave kao pretnju za evropsku bezbednost, dok većina evropskih zemalja, pre svega Nemačka i Austrija, smatraju da će projekat učvrstiti evropsku energetsku bezbednost. Zato je ključni momenat za propast američkog pritiska bilo odbijanje Nemačke, kao najjače ekonomske sile EU, da odustane od izgradnje gasovoda.

    Sankcije je moguće zaobići

    Sankcije se odnose na kompanije koje sarađuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.

    Konkretno, sankcije protiv „Severnog toka 2“ su usmerene protiv stranih kompanija i osoba koje su prodale, dale u zakup ili na drugi način obezbedile brodove za izgradnju gasovoda. U dokumentu se precizira da je reč o brodovima koji su učestvovali u polaganju cevi na dubini većoj od 100 stopa ispod nivoa mora. Kao moguća „kazna“ spominju se neizdavanje i ukidanje postojećih američkih viza i blokiranje njihove imovine koja se nalazi u SAD.

    Šta može Nemačka

    Zvanični Berlin je spreman da na američke sankcije odgovori „konkretnim merama“, a Vlada Nemačke ne isključuje mogućnost da će zbog najavljenih sankcija biti otežani radovi na polaganju cevi u danskoj ekonomskoj zoni.

    Ipak, Nemačka smatra da bi gasovod mogao da bude završen u roku od 30 dana, jer taj vremenski period omogućava kompanijama da završe posao bez kazni za učesnike.

    „Američke sankcije sigurno štete Evropi, ali moram reći da je kontramere protiv SAD veoma teško preduzeti — Nemačka teško da može nešto sama da učini. To je nemoguće iz mnogo razloga. Ako govorimo o EU u celini, onda zaključujemo da je EU prilično raznolika, a postoje zemlje, kao što je Poljska, koje imaju negativan stav prema projektu ’Severni tok 2‘, tako da će biti veoma teško preduzeti bilo kakve konsolidovane antiameričke mere. Evropi nedostaje konsolidacija: unutar EU postoje američki saveznici, što narušava evropsko jedinstvo i evropsku sposobnost da brani svoje kolektivne interese. Mnogo je zemalja koje nisu spremne da se svađaju sa SAD kako bi promovisale nemačke interese“, smatra ruski ekspert Dmitrij Oficerov-Belski.

    Protiv realizacije „Severnog toka 2“ zalaže se nekoliko evropskih država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog goriva. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je to politički projekat.

    Severni tok 2
    © Sputnik /
    Severni tok 2
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga