08:35 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21964
    Pratite nas

    „Gasprom“ će sam dovršiti radove na „Severnom toku 2“ uz pomoć brodova „ Fortuna“ i „Akademik Čerski“ ili će uz pomoć Nemačke biti izvršen pritisak na Ameriku da smanji sankcije, kako bi švajcarska firma „Olsiz“ završila započete radove, smatraju ruski eksperti.

    Zbog američkih sankcija brodovi švajcarske kompanije „Olsiz“, koja se bavila izgradnjom „Severnog toka 2“, povukli su se iz Baltičkog mora, ali, prema rečima Stanislava Mitrahoviča, glavnog eksperta Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i naučnog saradnika pri Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije, Nemačkoj je ovaj projekat neophodan, a uz njeno posredništvo Rusija može da pokuša da se dogovori sa Amerikom da smanji sankcije, kako bi kompanija „Olsiz“ nastavila rad.

    Brodovi „Fortuna“ i „Akademik Čerski“ završiće „Severni tok 2“

    „Rusija uz posredovanje Nemačke može rešiti ovaj problem, jer je Berlin zainteresovan za projekat ’Severni tok 2‘ i u ekonomskom i u političkom smislu. Nemačka će dobijati novac za tranzit ruskog gasa i kontrolisaće njegov tok od početka do juga Evrope, odnosno severne Italije, a i biće snabdevena jeftinim gasom“, rekao je Mitrahovič.

    Ekspert ističe da je ostalo još svega dve nedelje posla da ovaj projekat bude završen, tako da postoji mogućnost da se sa Amerikanicma postigne dogovor. Ali ako do toga ne dođe, „Gasprom“ može sam završiti radove, jer na raspolaganju ima dva broda „Fortuna“ i „Akademik Čerski“, koji mogu izvršavati i ovakve zadatke.

    Severni tok 2
    © Sputnik /
    Severni tok 2

    Glavni problem je što brod „Fortuna“ može da obavlja radove samo u priobalnim delovima i nema sistem za dinamičko pozicioniranje. Izostanak ovog sistema onemogućava radove u teškim vremenskim uslovima, a danske vlasti mogu to iskoristiti kao osnovu za odbijanje da ovom brodu izdaju dozvolu za rad. U tom slučaju, prema rečima Mitrahoviča, moguće je iskoristiti brod „Akademik Čerski“, koji se trenutno nalazi na Dalekom istoku, ali je problem što je njemu potrebno dosta vremena da dođe do Baltičkog mora.

    „Da bi došao do Baltika neophodno je, prema raznim procenama, od jednog do dva meseca. Brod ’Akademik Čerski‘ je savršeniji, veći, ima sistem za dinamičko pozicioniranje i košta oko milijardu evra“, ističe ekspert.

    Međutim, prema njegovim rečima, iako „Gaspromov“ „Akademik Čerski“ nikada nije obavljao ovakve zadatke, za njega to neće biti problem, jer je Baltičko more plitko, za razliku od Crnog, gde dubina može biti i nekoliko kilometara i gde bi verovatno bilo teško izvršiti ovakav zadatak.

    Severni tok se ne može prekinuti

    I šef odeljenja za energetiku Instituta za energetiku i finansije Jurij Rikov smatra da je najrealističnija opcija da „Gasprom“ sam završi izgradnju „Severnog toka 2“, zbog čega bi došlo do odlaganje stavljanja u pogon „Severnog toka 2“.

    On ističe da će „u svakom slučaju ovaj projekat biti završen do kraja“.

    Ekspert dodaje da je švajcarska kompanija „Olsiz“ velika međunarodna kompanija i da se verovatno boji da ne izgubi reputaciju i ne potpadne pod različita ograničenja i sankcije, ali da ova situacija neće dugo trajati.

    „Već je postignut dogovor o tranzitu gasa kroz Ukrajinu u manjem obimu nego prethodne godine, ali će ovaj tranzit biti sačuvan. Sa druge strane, porasla je količina isporuke američkog tečnog gasa, bez obzira na neisplativost tog projekta. Kada se situacija na tržištu stabilizuje, mislim da će se ova pitanja izgubiti sa dnevnog reda“, rekao je Rikov.

    On objašnjava da je diversifikacija snabdevanja značajna za sve, Ukrajina je nepouzdana, a postojanje drugog gasovoda preko severa omogućava Nemačkoj veću nezavisnost.

    „Prekinuti Severni tok je nemoguće, ali smanjiti udeo isporuke na evropsko tržište, pojaviti se sa tečnim gasom i obezbediti podršku ukrajinskim partnerima, to je moguće pokušati“, objašnjava Rikov.

    Švajcarska kompanija nije jedina sposobna da izgradi podvodni gasovod, tu su i kompanije iz Kine i Turske koje vode prilično nezavisnu politiku u odnosu na SAD i uvek nađu način da slede svoje interese, tim pre što u Evropi postoji zamor od sankcija protiv Rusije i nezadovoljstvo Trampovom politikom.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga