09:31 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    12544
    Pratite nas

    Nekoliko muslimanskih zemalja razmišlja o pobuni protiv dolara i stvaranju „zlatnog štita“ zbog štete koju izazivaju američke sankcije i agresivno ponašanje Bele kuće, koja je spremna da nanese ozbiljnu štetu svojim saveznicima radi sopstvenih komercijalnih i ideoloških ciljeva.

    Američke ograničavajuće mere mogu imati nepredvidive posledice, a jedna od njih je moguće stvaranje sistema „plaćanja u zlatu“, kojem bi mogle da se priključe Turska, Katar, Malezija i Iran.

    Zlato kao sredstvo plaćanja

    Predlog da se zlato (u krajnjem slučaju čak i barter) koristi kao sredstvo plaćanja izneo je na specijalnoj konferenciji u subotu premijer Malezije Mahathir Mohamad. Sličan predlog o dedolarizaciji u obračunima među zemljama, kojima preti rizik od američkih sankcija, dao je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je prisustvovao konferenciji. On je istakao da je za međunarodno plaćanje poželjna upotreba nacionalne valute. 

    Motivacija malezijskog premijera povezana je upravo sa sankcionim pritiskom koji vrše SAD, što je on i rekao u svom govoru.

    „U uslovima kada je primetno donošenje jednostranih odluka o uvođenju takvih kaznenih mera, Malezija i druge države treba uvek da imaju na umu da takve kaznene mere mogu biti preduzete protiv bilo koga od nas“, citira Mohamada singapurski „Strejt tajms“. 

    „Predložio sam da se ponovo razmotri ideja o plaćanju ’zlatnim dinarom‘ i barter trgovinom među našim zemaljama. Ozbiljno to razmatramo i nadamo se da ćemo uspeti da nađemo mehanizam kako da to sprovedemo. Izgleda da ponekad kada koristimo američki dolar postoje sankcije koje mogu da zakoče naš ekonomski razvoj“, dodao je malezijski lider, navodi „Teheran tajms“.

    Pre nego što se sagledaju ekonomske i finansijske perspektive tog predloga, treba obratiti pažnju na jedan veoma važan psihološki momenat. Lideri vodećih muslimanskih zemalja, koji su prisustvovali konferenciji u Kuala Lumpuru, nisu razmatrali varijante koje bi im omogućile da izbegnu uvođenje američkih sankcija. Svi oni su polazili od toga da su mere protiv njihovih zemalja ili već preduzete (i teško da će biti ukinute), ili da će, najverovatnije, biti preduzete u budućnosti. Za takav pristup postoji samo jedno logično objašnjenje: da bi se pojavila šansa da se izbegnu ograničenja, treba se u potpunosti odreći svojih nacionalnih interesa i samo poslušno ispunjavati sve zahteve Bele kuće, kao i američkih kongresmena i senatora. A lideri Malezije, Katara, Irana i Turske ne pristaju na takav plan.

    Četiri varijante dedolarizacija

    Sa tehničke tačke gledišta mogu se izdvojiti četiri moguće varijante dedolarizacije, koje su na neki način bile pomenute ili predložene na konferenciji u Kuala Lumpuru: prelazak na zlato (upotreba „zlatnog dinara“), prelazak na barter transakcije, upotreba nacionalne valute i prelazak na transakcije sa upotrebom kriptovaluta.

    Dolari
    © Sputnik / Alekseй Suhorukov
    Da li su dolaru odbrojani dani?

    Očigledno je da ako se nivo razvoja finansijskog sektora i sistema spoljne trgovine zemalja, koje su van domašaja američkih sankcija, „dogura“ do nivoa barter transakcija, teško da će Turska, Katar, Malezija ili Iran dobiti nešto od toga. Prelaz na barter je ravan povratku u kameno doba. Barter transakcije su pogodne samo za neke pojedinačne i velike trgovinske operacije, u kojima se ogromne količine robe mogu razmeniti u okviru jedne ili nekoliko operacija između dve krupne kompanije. Uprkos glomaznoj prirodi takvih operacija, one ipak imaju jednu veliku prednost: finansijske sankcije ih ne mogu osujetiti, tj. transakcija može biti blokirana samo primenom vojne sile. Varijanta o upotrebi nacionalne valute, o kojoj je govorio Redžep Tajip Erdogan, definitivno je savremenija i prilagođenija širokoj upotrebi u međunarodnoj trgovini, ali istovremeno ima nekoliko ozbiljnih problema.

    Sistem „Svift“ prvi problem

    Prvi problem je sistem Svift. Ako baš žele, SAD mogu da nateraju taj (zvanično belgijski) sistem međunarodnih bankarskih transakcija da isključi turske, katarske ili malezijske banke, kao što je sada iz „Svifta“ isključen iranski bankarski sektor. Ta komplikacija se može zaobići, ali za to je potrebna ili razrada sopstvenog pandana „Sviftu“ (što je u principu moguće), ili uključivanje u izgradnju „dedolarizovanog finansijskog sistema“ nekog spoljnog partnera koji već ima nešto slično. Izbor takvih partnera nije baš velik, ali sasvim je moguće dogovoriti se: to su Kina ili Rusija — dve države koju su već pod američkim sankcijama različite vrste.

    Drugi problem sa upotrebom nacionalnih valuta je da su one veoma nestabilne, tj. njihov kurs se često može menjati brzo i prilično neočekivano, a to jako otežava rad izvoznicima i prognoze bilo kakve spoljnotrgovinske aktivnosti. Dovoljno je pogledati kretanje kursa turske lire, malezijskog ringita ili iranskog rijala, da bi se shvatilo koliko je ozbiljna ta prepreka. Problem se delimično rešava zahvaljujući širenju upotrebe instrumenata za kontrolu valutnih rizika (terminski, forvard ugovori, itd), što je u principu moguće uraditi, uzimajući u obzir da Istanbul i Kuala Lumpur ostaju moćni regionalni finansijski centri.

    Alternativa i kriptovalute

    U skladu sa tim, zlato i kriptovalute (nažalost, u medijima nema detaljnih informacija o konkretnim tipovima kriptovaluta koji su predloženi za upotrebu) izgledaju kao bolje alternative za dedolarizaciju. Ako se koristi kriptovaluta (čija je vrednost vezana za cenu zlata ili „korpu“ nekoliko nacionalnih valuta) onda će se problem sa elektronskim sistemom plaćanja rešiti mnogo jednostavnije i jedini rizik je mogućnost ozbiljnog hakerskog napada i/ili masovnog isključenja interneta u toku sankcija.

    U slučaju upotrebe zlata, nema nikakvih problema sa stabilnošću deviznih kurseva — zlato jednostavno zamenjuje dolar kao univerzalna procena vrednosti i sva roba i usluge mogu se proceniti u plemenitim metalima. Problem elektronskog sistema plaćanja u ovom slučaju ostaje, ali on se može lakše rešiti i bilo koje rešenje na tom osnovu će imati dodatni nivo stabilnosti.

    Na kraju krajeva, u krajnjem slučaju zlatne poluge se mogu fizički prevoziti kao sredstvo za plaćanje robe i usluga. Štaviše, zlato ima dodatnu prednost: stanovnici prilično konzervativnih država koje učestvuju u projektu razumeju vrednost žutog metala, navikli su da drže svoju ušteđevinu u njemu i to je zaista univerzalni finansijski instrument koji razumeju svi od Dohe i Ankare do Teherana i Kuala Lumpura.

    „Zlatni dinar“

    Nije slučajno što se malezijski lider setio čuvenog novčića srednjevekovnog islamskog sveta — „zlatnog dinara“. Upotreba takvog sistema omogućiće da se dedolarizacija lako priključi finansijskim sistemima drugih zemalja, koji takođe smanjuju zavisnost od dolara i povećavaju količinu zlata u svojim rezervama, a to su Kina i Rusija, ali i Mađarska, Mongolija, Kazahstan...

    U zakon o vojnom budžetu, kojim je Senat SAD uveo sankcije protiv „Severnog toka 2“, uključene su i mere protiv Turske za njene operacije na severu Sirije (protiv američkih saveznika) i za kupovinu kompleksa S-400 od Rusije. Može se pretpostaviti da su pojačani napori Ankare povodom dedolarizacije logičan odgovor na sankcioni pritisak iz Vašingtona i na pretnju eskalacije tog pritiska. Postepeno će broj zemalja, koje su meta kaznenih mera „vašingtonskih jastrebova“, sigurno prerasti u nešto kvalitetno, u smislu da će onih koji žele da se izbave od „dolarske ranjivosti“ biti mnogo i da će zaista izgraditi i pokrenuti globalni alternativni finansijski sistem.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga