10:19 24 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1355
    Pratite nas

    Izmene nacrta zakona o zaštiti američke bezbednosti od agresije Kremlja, koje republikanski senatori nazivaju „paklenim sankcijama“ protiv Moskve, nastavak su političke borbe između demokrata i republikanaca u pozadini procesa impičmenta, ali i želje izvršne vlasti za većom kontrolom nad instrumentima spoljne politike, smatraju ruski eksperti.

    Jurij Roguljov sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov ističe da pristalice Trampa zbog optužbi na njegov račun o zaverama sa Rusijom pokušavaju da budu „veće Pape od Pape“ i da pokažu da žele žestoke sankcije prema Rusiji.

    Novi vid paklenih sankcija

    Otuda su republikanski senatori Lindzi Grem i Robert Mendes predložili izmene koje uključuju i klauzule o uslovima pod kojima mogu biti ukinute sankcije, ali i pooštravanje sankcione politike.

    „Ovde je reč o sektorskim sankcijama usmerenim na naftni i bankarski sektor, kao i na ruski javni dug, odnosno tržište državnih obveznica, za razliku od prethodnih sankcija koje su prvenstveno bile usmerene na lica i kompanije“, rekao je Roguljov.

    Osim toga, američki mediji pišu da će ovaj predlog otvoriti vrata za sankcionisanje ruske brodogradnje, kao odgovor na zarobljavanje ukrajinskih mornara i brodova koji su plovili kroz Kerčki moreuz prošle godine, ali i za navodno povećanje transparentnosti prilikom kupovine luksuzne imovine u SAD od strane Rusa, kako bi se izbeglo pranje novca.

    Ekspert ističe da se ovaj nacrt zakona pojavio još letos, ali da je tek sada usvojen u Komitetu Senata za međunarodne poslove, jer se u pozadini svega nalazi proces impičmenta i želja republikanaca da pokažu javnosti da su za sprovođenje oštrije politike prema Rusiji, ali ne i za impičment protiv Donalda Trampa.

    Trampova administracija protiv novih sankcija

    I dok su Privredna komora i veliki broj američkih biznismena otvoreno protiv, prema pisanju američkih medija, Trampova administracija se u tišini bori protiv ovog predloga. Naime, predsedavajući američkim Senatom je dobio pismo od administracije predsednika, u kome se navodi da je ovaj zakon nepotreban i da može naštetiti američkim saveznicima u Evropi i uzdrmati trenutnu transatlantsku podršku sankcijama protiv Rusije. Pored toga, uticaće na globalno ekonomsko i finansijsko tržište i urušiti svaki vid komercijalnih odnosa sa Rusijom. Još jedna posledica može biti i sankcionisanje ruskih kompanija koje žele da se bave razvojem energetskog sektora, što Amerikancima ne ide na ruku, s obzirom da se oni zalažu za liberalizaciju ruskog energetskog sektora, veći udeo privatnih kompanija i manju kontrolu od strane „Gasproma“. Pod pretnjom su i direktni američki interesi, odnosno američke banke koje rade u Rusiji, ali i „američka“ imovina.

    Borba između Kongresa i predsednika oko sankcija

    Roguljov ističe da je izvršna vlast uvek bila protiv svih tih zakona o sankcijama koje donosi Kongres, jer su oni neelastični.

    „Politika sankcija se do skoro nalazila u rukama izvršne vlasti, odnosno predsednika, i predstavljala je elastični instrument. Predsednik je rešavao kada uvodi i ukida sankcije, jer je to bio instrument spoljne politike“, objašnjava ekspert.

    Međutim, ovaj predlog zakona, prema njegovim rečima, ne predviđa novo donošenje zakona za ukidanje sankcija, već elastičniji mehanizam prema kome je dovoljno da državni sekretar i šef Nacionalne obaveštajne službe u svom izveštaju pred Kongresom navedu da više ne postoji rusko mešanje u američke izbore, a ni učešće u vojnim operacijama protiv Ukrajine.

    Kada je reč o Rusiji, kongresmeni su u raznim oblastima pokušavali da nametnu sankcije donošenjem zakona, jer je to jedan od trendova koji vuče korene još iz Hladnog rata i sprečava bilo kog američkog predsednika da značajno promeni odnose sa Moskvom.

    Dobar primer je i amandman Džeksona-Venika iz 1974. godine, na osnovu kojeg je izmenjen Zakon o trgovini SAD, koji ograničava trgovinu sa državama koje sprečavaju emigraciju i narušavaju ostala ljudska prava, a on se prvenstveno odnosi na SSSR. Interesantno je da je nakon raspada Sovjetskog saveza čak troje američkih predsednika pokušalo da stavi van snage ovaj zakon, ali je to za rukom pošlo tek Baraku Obami 2012. godine, i to tako što je jedan „zakon o sankcijama“ zamenjen drugim, poznatim pod imenom „Zakon Magnitski“. Ovim zakonom su prvi put uvedene lične sankcije prema licima odgovornim za kršenje ljudskih prava i vladavinu prava u Rusiji.

    Da bi se ukinule sankcije, neophodno je doneti novi zakon, a donošenje novog zakona je složen proces i politička igra, zato je izvršna vlast uvek bila protiv toga da se sankcije uvode zakonom, zaključuju ruski eksperti.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga