14:29 18 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    42268
    Pratite nas

    Prodajom Komercijalne banke spustićemo udeo domaćih banaka na bankarskom tržištu Srbije ispod 15 odsto, čime se praktično odričemo finansijskog suvereniteta.

    Ovom ocenom ekonomista Borislav Borović samo se pridružio onima koji su u poslednje vreme ukazivali na razloge zbog kojih ne treba prodavati Komercijalnu banku, koja je u većinskom vlasništvu države Srbije.

    Očekivanja da će još jednom to pitanje biti odvagano, čini se da je razvejalo saopštenje Ministarstva finansija. „Nova Ljubljanska banka“ (NLB) dala je najbolju ponudu za kupovinu akcija Komercijalne banke i pozvana je da pristupi pregovorima radi zaključenja kupoprodajnog ugovora, saopštilo je Ministarstvo.

    Da ironija bude veća, reč je o slovenačkoj banci koja je naslednica „Slavija“ banke, koja je po raspadu Jugoslavije građanima ostala dužna deviznu štednju, po kojoj je Komercijalna, inače, najjača u Srbiji.

    Prodaja Komercijalne banke postala imperativ

    Komercijalna banka je treća po veličini u zemlji sa profitom većim od 70 miliona evra i teško je razumeti razloge za njenu prodaju.

    „Potpuno je izvesno da se i ovom prodajom praktično odričemo finansijskog suvereniteta, sa tendencijom njegovog potpunog gubljenja. Ko vlada finansijskim sistemom jedne zemlje, vlada i njenom privredom, pa, u krajnjem, i samom zemljom“, ističe Borović za Sputnjik.

    Upozoravajući da je novi finansijski potres u svetu sve verovatniji i da je samo pitanje njegovog inteziteta i vreme trajanja, on dodaje:

    „Kojim to odbrambenim mehanizmima će se Srbija braniti, ako i onako krhki potencijal i sa Komercijalnom bankom bude gotovo devastiran bez nje. Radi se o sistemskoj banci sa najvećom deviznom štednjom i najgušćom mrežom filijala po Srbiji“.

    Zato Borović smatra bespredmetnim baviti se cenom akcija u ovom trenutku, koliko je ponudila koja banka za kupovinu Komercijalne, šta to znači u odnosu na njenu knjigovodstvenu vrednost, da li baš sada ili kasnije ići na privatizaciju i slično.

    Predsednik Foruma nezavisnih ekonomista podseća da su za svaki dolazak neke strane banke u Srbiju njeni predstavnici imali logično objašnjenje, da je njihov dolazak značajan i neophodan korak da „ispratili“ investitore iz svojih zemalja na našem tržištu. To, kako kaže, logično nameće kontrapitanje — ako prodajom Komercijalne banke, sa tržišnim učešćem od blizu 11 odsto, svodimo udeo domaćih banaka u Srbiji na ispod 15 odsto — ko će pratiti našu privredu?

    Borović ističe da ostanak države u banci podrazumeva potpunu profesionalizaciju upravljanja njome, onako kako to rade uspešne banke u svetu.

    Profitabilna, a nekome smeta

    Da je pitanje prodaje Komercijalne banke izuzetno važno, ukazuje i to što je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Katedra za ekonomsku politiku i razvoj 16. decembra organizovala raspravu na temu „Zašto ne treba prodavati Komercijalnu banku“.

    Tom prilikom je ukazano na niz činjenica koje govore tome u prilog, između ostalog, da je na kraju trećeg kvartala ove godine banka uspešno poslovala: prinos na akcijski kapital iznosio je 13,7, a prinos na aktivu 2,3 odsto.

    Prema podacima NBS, na polovini godine Komercijalna banaka je ostvarila nivo profitabilnosti značajno veći od proseka bankarskog sektora Srbije u kome ubedljivu većinu čine strane banke.

    Srbija da uči na primeru Poljske i Mađarske

    Prepuštanje gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima bi, kako je upozoreno na predavanju, rezultiralo gubitkom monetarnog suvereniteta zemlje.

    Primer Poljske mogao bi da bude poučan za Srbiju. Nju je najmanje pogodila poslednja svetska finansijska i ekonomska kriza, između ostalog, zbog toga što su Vlada i Centralna banka, vođene nacionalnim interesima, realizovale strateško opredeljenje — da udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru zemlje smanje ispod 50 odsto.

    Država kontroliše dve najveće banke u Poljskoj, koje pokrivaju jednu trećinu tržišta.

    Slične promene u vlasničkoj strukturi bankarskog sektora su se desile u Mađarskoj. Posle izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine, država je nacionalizovala ili kupila manjinski paket akcija kod šest domaćih banaka, povećavajući udeo pod kontrolom države u bankarskom sektoru na 50,5 odsto krajem 2018. godine. Pet godina ranije iznosio je 30 odsto.

    Ovih dana je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila da je država Srbija sposobna da upravlja Komercijalnom bankom.

    Na pitanje — da li bi prodala banku koja ima godišnji profit 75 miliona evra za 450 miliona, što je bila cena o kojoj se nezvanično spekulisalo, guvernerka je bila jasna:

    „Naravno da ne bih“.

    Tagovi:
    otvaranje ponuda, devizna štednja, privatizacija, Komercijalna banka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga