00:10 27 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    67119
    Pratite nas

    Hrvatska od 1. januara preuzima predsedavanje Savetom EU. Sa svojim „vrednostima“ na tronu EU, može li Hrvatska pomoći poljuljanoj politici Evrope i Balkanu zakočenom u integracijama, ili je realnije da i sama produbi krizu?

    U Programu, koji će Vlada Hrvatske usvojiti za predsedavanje, navodi se, između ostalog, i da je „neupitan uslov“ politike proširenja „prevazilaženje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja“ iz prošlosti.

    Hrvatska neće zasijati na tronu EU

    Hrvatska će predsedavati Savetom EU pod motom „Snažna Evropa u svetu punom izazova“, a premijer Andrej Plenković u uvodu državnog Programa, navodi da će „tokom šestomesečnog perioda Hrvatska voditi rad Savetom kao pošten i neutralan posrednik, gradeći saradnju i dogovor među državama-članicama u duhu konsenzusa i međusobnog uvažavanja“.

    Hrvatska je u svom programu faktički sebe predstavila kao svetionik evropskih vrednosti, a pitanje je da li ona to može i da bude. Osim toga, da li Hrvatska može sa ove pozicije da naškodi Srbiji kada su u pitanju, recimo, pregovori sa Kosovom ili da uspori njen napredak ka EU? 

    Sagovornici Sputnjika Saša Kosanović, politički analitičar i novinar iz Hrvatske, i diplomata u penziji Zoran Milivojević saglasni su u jednom — Hrvatska, u svetlu svega što se dešava i na globalnom, ali i na unutrašnjem planu, teško da može da zasija na tronu EU.

    Kosanović podseća da je Hrvatska bila blagoglagoljiva pre nego što je pristupila EU, ali da se stvari posle toga nisu promenile, čak su se i pogoršale ako se gleda iz ugla Srbina iz Hrvatske.

    „Mnogi su pomislili da Hrvatska može da bude svetionik evropskih vrednosti u periodu pre nego što je pristupila EU. Bar se tako činilo na rečima. Tako da meni sve ove nove najave deluju kao floskula koja dobro zvuči, ali u praksi ne znači ništa“, kaže Kosanović.

    NATO je prioritet za Hrvatsku

    Milivojević dodaje da će predsedavanje Hrvatske obeležiti nastavak težnji EU da se i sama konsoliduje, pa iz tog ugla gledano teško da će Zagreb moći da se za nešto pita.

    „Neposredno po ’ustoličenju‘ Hrvatske sledi ’bregzit‘, tu je i Makronova doktrina na stolu i, prema tome, EU će se baviti time i svojim unutrašnjim integracijama. Drugo, otvara se i tema transatlantskih odnosa. Tramp ulazi u izbornu godinu i ako pobedi, imajući u vidu njegov stav i politiku prema EU, treba očekivati preispitivanje tih odnosa“, objašnjava Milivojević.

    Sve ovo znači da će EU imati pune ruke posla, čemu Hrvatska nije dorasla, jer nije uspela da reši ni svoja unutrašnja pitanja. S druge strane, njen posao na Balkanu biće da zadrži barijeru prema Rusiji i ostavi otvoren put NATO-u. Sa te strane gledano, smatra Milivojević, moguće je da se desi da pokuša da Srbiji podmetne nogu.

    „Od početka naših integracija u EU i otvaranja pregovora, Hrvatska je koristila svaku priliku da na to utiče. Videli smo i čuli šta nam poručuje Kolinda Grabar Kitarović ukoliko ponovo postane predsednik. Dakle, ona će nastaviti dosadašnju politiku prema Srbiji, koja se svela na ucenjivanje pitanjem nestalih“, zaključuje diplomata.

    Tagovi:
    predsedavanje, Savet Evrope, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga