14:14 18 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 201
    Pratite nas

    U godini za nama naučnici su ostvarili niz važnih dostignuća, pre svega u oblasti biologije, medicine, astronomije i fizike. Aktivno su se razvijale oblasti kao što su biomedicina, biotehnologija, veštačka inteligencija, neuromreže, kvantni kompjuteri i nanotehnologije.

    Prema anketi sprovedenoj među ruskih naučnicima, kao i među građanima Rusije, najvažnije informacije iz oblasti nauke bile su one koje se tiču ubrzanja globalnog otopljavanja. Čak 62 odsto anketiranih zna da raste nivo ugljen-dioksida u atmosferi. Za nove metode lečenja teških genetskih bolesti ubacivanjem zdrave ribonukleinske kiseline u bolesne ćelije čulo je 45 odsto anketiranih i tu vest su građani Rusije ocenili kao najvažniju, dok je na drugom mestu ona o globalnom otopljavanju.

    Među važnim vestima su i ona o lansiranju rusko-nemačke opservatorije „Spektar RG“, detektora gravitacionih talasa u Japanu, dobijanje prikaza crne rupe, kao i novi kvantni procesor „Gugla“. A 18. decembra je saopšteno da su naučnici moskovskog Univerziteta „Skolkovo“ autori najcitiranijeg naučnog članka u 2019. godini. Izdvajamo neka od najznačajnijih naučnih dostignuća.

    Kosmos

    Opservatorija „Spektar RG“ lansirana je u kosmos 13. jula 2019. godine. Ona će pomoći naučnicima da dopune postojeću mapu univerzuma. Opservatorija je opremljena sa dva rendgenska teleskopa: „Erosita“, koji je napravio Institut za vanzemaljsku fiziku društva „Maks Plank“ iz Nemačke i „ART-IKSC“ (ART-XC), koji je razvio Institut za istraživanje svemira Ruske akademije nauka, a proizveo ruski Naučno-istraživački institut za eksperimentalnu fiziku iz Sarova.

    Svemirski aparat Spektar-RG uoči slanja na Bajkonur
    © Sputnik / Sergeй Mamontov
    Svemirski aparat "Spektar-RG" uoči slanja na Bajkonur

    Glavna misija opservatorije „Spektar RG“ je istraživanje univerzuma u opsegu rendgenskih zraka elektromagnetnog zračenja i stvaranje karte vidljivog univerzuma, na kojoj će biti zabeleženi svi dovoljno veliki klasteri galaksija. 

    Štampanje organa u svemiru 

    Tokom predstojećih letova na druge planete astronauti će samostalno pružati lekarsku pomoć jedni drugima, koristeći rezervne organe koje će štampati na svemirskom brodu. Značajan korak u ovoj sferi napravili su naučnici sa Instituta za metalurgiju Ruske akademije nauka, koji su prvi u svetu odštampali hrskavičavo tkivo u uslovima nulte gravitacije.

    Ruski bio-štampač ima najveću gustinu štampanja na svetu i obezbeđuje skoro idealnu sličnost odštampanog organa sa „prirodnim“.
    Ruski bio-štampač ima najveću gustinu štampanja na svetu i obezbeđuje skoro idealnu sličnost odštampanog organa sa „prirodnim“.

    Za proizvodnju implanta na brodu Međunarodne kosmičke stranice korišćen je biološki štampač „Organ.Avt“. U budućnosti naučnici planiraju da se posvete stvaranju komplikovanijih koštanih struktura koje će biti prirodnije za ljudski organizam. 

    Međuplanetarni transportni sistem

    Ilon Mask je predstavio novi svemirski brod sa 100 mesta za sedenje kompanije „Spejs eks“, koji je dizajniran za let na Mesec i Mars. Brod je dug 50 metara, ima metanski motor i zapravo predstavlja drugu fazu perspektivne rakete BFR. Posada broda će brojati oko 100 ljudi. Prvi orbitalni let je zakazan za april 2020. godine.

    Medicina 

    „Humanizovane svinje“

    U kineskoj godini svinje u Rusiji su odgojili svinje sa ljudskim genima. Na tom projektu su radili naučnici sa moskovskog Instituta eksperimentalne medicine MFTI zajedno sa kineskim partnerima. Sa Instituta su izjavili da trenutno već ima više od 10 linija „humanizovanih svinja“ koje imaju modifikacije u genomu.

    Za sada će biti korišćene za stvaranje inovativnih lekova za HIV, rak i dijabetes, ali u budućnosti životinje mogu postati pogodan materijal za transplataciju. 

    U Srbiji čak 5.000 ljudi zaraženo HIV-om
    © Sputnik / Sergej Venjavski
    U Srbiji čak 5.000 ljudi zaraženo HIV-om

    Lečenje HIV infekcije

    Lekari iz Londona su u potpunosti izlečili pacijenta od HIV-a. To je drugi slučaj u istoriji medicine da su lekari uspeli da postignu remisiju nakon transplantacije matičnih ćelija davaoca koji je imun na HIV. Pacijent već šest meseci ne uzima lekove. Naučnici ističu da ovakav način lečenja ne odgovara većini pacijenta zaraženih HIV-om. Međutim, oni se nadaju da će ova metoda pomoći pri razradi drugih metoda lečenja. 

    Tehnologija

    Testiranje „Arktika“ 

    U jesen 2019. nuklearni reaktori su pokrenuti na najmoćnijem arktičkom ledolomcu na svetu „Arktik“, a u decembru je uspešno završena prva faza testiranja. Puštanje „Arktika“ u pogon planirano je za 2020. godinu. Ledolomac je izgrađen po narudžbini ruske državne korporacije „Rosatom“ u brodogradilištu „Baltički zavod“ u Sankt Peterburgu.

    Nuklearni ledolomac Arktik za vreme testiranja u Sankt Peterburgu
    © Sputnik / Aleksandr Galьperin
    Nuklearni ledolomac "Arktik" za vreme testiranja u Sankt Peterburgu
     

    Ovo je vodeći brod iz projekta 22220, u koji su uključena još dva broda: „Sibir“ i „Ural“. Rusija je trenutno jedina zemlja u svetu koja ima ledolomačku flotu na nuklearni pogon.

    Istraživanje Instituta atomske energije 

    Naučnici sa Instituta atomske energije Kurčatov izradili su unikalni kompleks uređaja i time napravili važan korak u istraživanju aktivnosti mozga. U jednom klasteru su kombinovali magnetnu rezonancu, poligraf (detektor laži), ajtreker (uređaj za praćenje pogleda) i jedinstveni MRT kompatibilni ekran. Takav kompleks komplementarnih metoda sa jedne strane će omogućiti da se značajno poveća efikasnost i prošire mogućnosti postojećih metoda za prepoznavanje lažnih informacija na osnovu poligrafa, a sa druge strane će imati bliži pristup detaljnom mehanizmu ljudskog mozga, uzimajući u obzir psiho-emocionalnu komponentu.

    Fabrika superteških elemenata

    U Dubni kod Moskve 25. marta je počela sa radom prva u svetu fabrika superteških elemenata — Dubninjski ciklotron (DC 280). Nešto slično ne postoji u svetu. Pomoću uređaja naučnici planiraju da dobiju nova jezgra superteških elemenata sa atomskim brojevima 119 i 120. DC 280 je svetska baza za buduća istraživanja u ovoj oblasti. Prema svojim parametrima akcelerator po efektivnosti nadmašuje sve svetske analoge. Uređaj je u potpunosti spreman za rad. U prvoj polovini 2019. godine dobijeni su parametri predviđeni projektom. U toku je testiranje, a početkom ove godine naučnici planiraju da pređu na prave eksperimente. Takva istraživanja će proširiti znanje o materiji, omogućiće dodatno razumevanje zakona prirode i možda će dovesti do korigovanja tablice Mendeljejeva. 

    Tagovi:
    nanotehnologija, veštačka inteligencija, medicina, biologija, nauka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga