23:21 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    22372
    Pratite nas

    Kada je u decembru potekao gas kroz „Snagu Sibira“, Si-En-En je opomenuo da je to „svedočanstvo sve bližih i za SAD veoma opasnih veza između Rusije i Kine“.

    Te opasne veze doneće konkretnu korist ljudima širom Evroazije i biće strateški stabilizator u svetu punom rizika i neizvesnosti, navodi kineska agencija „Sinhua“ u svom novogodišnjem komentaru.

    Razvoj odnosa Rusije i Kine, „dva evroazijska supergiganta“, kako ih naziva „Vol strit džornal“, uz pitanje zašto ove dve zemlje „udružuju svoje snage“, sve više zaokuplja pažnju javnosti i analitičara i na Istoku i na Zapadu.

    Nova era partnerstva

    „Sinhua“ daje svoj odgovor: tokom prošle godine, kada su rusko-kineski odnosi „uzdignuti na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva i koordinacije (...) otvorena je nova era tog partnerstva“, koja „najavljuje epohu još većeg razvoja bilateralne saradnje na obostranu korist... Cilj ove nove vrste partnerstva jeste uzajamna podrška razvoju obeju država, očuvanju njihovih ključnih interesa i zaštiti suvereniteta“.

    To je „zloslutno i preteće novo prijateljstvo“, od koga „podrhtavaju strateški planeri u Vašingtonu“, ukazuje sa druge strane Si-En-En. Jer, napomenuo je doskorašnji direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Den Kouts — dve zemlje nisu samo postale bliske, kao što su bile tokom pedesetih godina prošlog veka, već „od Venecuele, preko Sirije, do Srbije, one zajedno rade kako bi frustrirale Zapad. One sve više sarađuju i u podsaharskoj Africi, i pronašle su način da obuzdaju svoje suparništvo u Centralnoj Aziji“.

    Indeks vojne moći

    Po Globalnom indeksu vojne moći Rusija i Kina su druga i treća vojna sila u svetu, tik iza SAD, i one, napominje magazin „Njuzvik“, iako „ne teže stvaranju vojne alijanse, idu ka sklapanju strateškog partnerstva najmoćnije vrste“.

    „Mi nismo formalni saveznici, ali smo više nego strateški partneri“, citira „Njuzvik“ general-potpukovnika ruske vojske u penziji Jevgenija Bužinskog.

    Kakva je zapravo priroda odnosa Rusije i Kine? Šta je dovelo do produbljivanja tog odnosa i kakve namere iza toga leže? I zašto je Zapad zbog toga zabrinut?

    Kineksi tenkovi
    © Sputnik / Konstantin Щepin
    Kineksi tenkovi

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili nekadašnji dopisnici naših medija iz Moskve i Pekinga Đuro Bilbija i Milorad Denda.

    Strateška vrednost uzajamnog poverenja

    Strateško partnerstvo Rusije i Kine, ukazuje Đuro Bilbija — „nije obično, već zaista sveobuhvatno, uz uzajamnu koordinaciju spoljnih politika i zajedničko nastupanje u ovim istorijskim globalnim procesima koji su u toku. Udruživanjem svojih snaga ove dve zemlje stvorile su zid iza koga mogu da se zaklone i male zemlje, i zajedno utiču na preformatiranje sveta koji smo do sada poznavali. Otuda i nije ni čudo što je predsedik Rusije Vladimir Putin rekao da je okončana era dominacije Zapada“.

    Opisujući saradnju Moskve i Pekinga, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Geng Šuang govori o „najvišem stepenu uzajamnog poverenja, najvišem nivou koordinacije i najvišoj strateškoj vrednosti“ odnosa dveju zemalja.

    Predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй
    Predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin

    Takve ocene, napominje Milorad Denda — „nisu preterane, i uz to su i potvrđene brojnim zajedničkim nastojanjima. Zapad to pokušava da predstavi kao maligno savezništvo, ne bi li time ojačao one snage koje bi bile upotrebljive za konfrontaciju sa Rusijom i Kinom — baš zato što one stvaraju alternativu dosadašnjem svetskom poretku zasnovanom na hegemoniji jedne države, koja se sastoji u resuverenizaciji država nasuprot isključive suverenosti volje Vašingtona“.

    Izneverena očekivanja Zapada

    Vašington se nadao sasvim drugačijem razvoju događaja. „Vol strit džornal“ u svojoj analizi podseća da su mnogi eksperti mislili da će Putin Rusiju graditi kao „nezavisnu velesilu između Evrope i Kine“ i da „bliski odnosi sa Kinom u usponu idu protiv ovog cilja“, te su zbog toga „očekivali da Rusija podrži zapadne napore za obuzdavanje Kine, umesto što ih potkopava“.

    Međutim, naglašava Đuro Bilbija — „do priželjkivanog okretanja Rusije ka Zapadu, a protiv Kine, nije ni moglo da dođe, iz prostog razloga što Rusija već podugo ne živi na osnovu strahova koji joj se projektuju sa Zapada. Rusija nema razloga da se boji Kine i njenog razvoja. A svojim ponašanjem sam Zapad gura Rusiju i Kinu još bliže jednu drugoj“.

    „Američki trijumfalizam nakon okončanja Hladnog rata izazvao je ozbiljna promišljanja i u Moskvi i u Pekingu o pravcu u kome svet ide i zaključeno je da će težište američkog delovanja u ovom veku biti preseljeno na Pacifik, u okruženje Rusije i Kine, odakle bi se kontrolisao čitav evroazijski prostor. Tako da rusko-kineska saradnja zaista ide ka potiskivanju američkog uticaja iz ovog dela sveta. Zato je i došlo do spajanja ’Pojasa i puta‘ i evroazijskih integracija u jedan zajednički projekat“, ukazuje Milorad Denda.

    Pa ipak, dodaje Denda — ovaj „novi tip odnosa između dve sile, do sada nepoznat u njihovoj istoriji“, dogodio bi se i bez ponašanja Zapada, koje taj proces samo dodatno ubrzava, jer „u zbližavanju dve države sadržani su njihovi ključni nacionalni interesi, koji pritom doprinose održanju strateške stabilnosti u svetu“.

    Vojna alijansa

    Uprkos razvijenoj vojnoj saradnji, pored one političke i diplomatske, na konferenciji za štampu krajem prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao je: „Nemamo vojni savez sa Kinom i ne planiramo da ga napravimo“.

    „Ta vrsta formalnog saveza ni Rusiji ni Kini zapravo nije ni potrebna. Unutar NATO-a postoji subordinacija, unifikacija vojnih sistema koja je u dobroj meri sračunata tako da se obezbede lojalnost Vašingtonu i tržišta za američko oružje... Takav odnos je u slučaju Rusije i Kine nezamisliv. A sve što bi ove dve zemlje radile da jesu formalni vojni saveznici, one rade već i sada“, komentariše Đuro Bilbija.

    Samit NATO-a u Londonu
    © AP Photo / Evan Vucci
    Samit NATO-a u Londonu

    S tim u vezi, podseća Milorad Denda — „poslednji veliki dokument koji su potpisali predsednici Putin i Si Đinping, u junu prošle godine u Moskvi, navodi da njihovo sveobuhvatno strateško partnerstvo podrazumeva i uzajamnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu, što je zapravo isto kao član 5 NATO-a, iako ne u tako oštroj formi“.

    Iz svih ovih razloga, uveren je Denda — „teško je u doglednoj budućnosti zamisliti scenario u kome bi saradnja Rusije i Kine bila poremećena... Ne postoji ništa prirodnije nego da dva ogromna suseda sa dugačkom zajedničkom granicom budu upućeni jedan na drugog. Kinesko-rusko strateško partnerstvo služi dobrobiti obeju zemalja, ali i velikog dela sveta, i to je činjenica koju će Amerika morati da shvati“.

    Tagovi:
    savez, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga