06:08 16 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31400
    Pratite nas

    Inckova pretnja da će Republiku Srpsku prijaviti Savetu bezbednosti UN neće imati nikakvog efekta, smatra politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara.

    Posle obeležavanja Dana Republike Srpske Kancelarija visokog predstavnika u BiH saopštila je da ta proslava predstavlja nepoštovanje vladavine prava i sudskih odluka i da će o „netačnim tvrdnjama o tome da je RS država izvestiti Savet bezbednosti UN“.

    Posle Inckove, pretnja i Republike Srpske

    Odmah potom je Republika Srpska najavila da će visokog predstavnika Valentina Incka prijaviti Savetu bezbednosti UN jer ignoriše vehabijske i ekstremističke pokrete u BiH.

    Kozomara smatra da od najavljenih akcija obe strane neće biti ništa.

    „Inckova najava da će Republiku Srpsku prijaviti UN ne može imati efekta, jer je SB UN napravio taj sporazum, doneo mir u BiH i Incko samo podriva to što se do sada dostiglo u BiH u kojoj mir još nijednom nije narušen. Što se tiče RS, ona Savetu bezbednosti može da prijavi ne samo vehabije, nego i mnoge druge ispade, pretnje, naoružavanje Bošnjaka, ali to je, takođe, bez nekog efekta. Ni jedni, ni drugi neće ništa time postići u SB UN“, kaže Kozomara za Sputnjik.

    Na pitanje može li dugogodišnji sukob RS i visokog predstavnika, koji se trudi da koliko god može doprinese unitarizaciji BiH, da bude predmet razmatranja u UN, taj politikolog odgovara da je to malo verovatno jer visoki predstavnik dobro zna kakva mu je pozicija.

    Predsednik RS Milorad Dodik govori na proslavi Dana Republike Srpske u Banjaluci.
    © Tanjug / Tanja Valič
    Predsednik RS Milorad Dodik govori na proslavi Dana Republike Srpske u Banjaluci.

    „On je svestan da nema takvu podršku u međunarodnoj zajednici. U SB UN su, pre svega, dve velike sile koje ne bi dozvolile umanjenje ovlašćena RS. To su Kina i Rusija. On zna da su njegova ovlašćenja da tu bude, da prima visoku platu i da ponekad nešto izjavi što bi možda zadovoljilo bošnjačke političare u Sarajevu“, ocenjuje Kozomara.

    Nepotrebna Inckova galama

    I diplomata Vladislav Jovanović smatra malo verovatnim da bi međusobne optužbe Incka i RS adresovane na SB UN mogle da budu tema nekog od zasedanja, ističući da u svetu trenutno postoje mnogo urgentnija pitanja.

    Incko to može da prijavi UN, ali će prvo naići na otpore sa srpske strane, ali i Rusije, takođe garanta Dejtonskog sporazuma, koja će to da minira. S druge strane, sve što on kaže je grebanje po površini, jer entiteti jesu delovi BiH kao države, jedino nemaju međunarodno pravni subjektivitet kao cela BiH“, navodi sagovornik Sputnjika.

    On izjavu Incka smatra nepotrebnom galamom jer nema argumentaciju i pre bi RS mogla da skupi argumentaciju protiv Incka i njegovih prethodnika koji su sistematski demontirali Dejtonski sporazum lišavajući RS niza ovlašćenja, jedno po jedno. To bi, kaže naš dugogodišnji diplomata, moglo da bude predmet pažnje potpisnika i garanata Dejtonskog sporazuma mnogo pre nego to što Incko pokreće.

    Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti
    © AP Photo / Mary Altaffer
    Inckovoj inicijativi protiv Republike Srpske u Savetu bezbednosti UN sigurno bi se suprotstavila Rusija

    „Ukoliko on stvarno izvrši taj demarš i SB UN to uvrsti u svoj dnevni red, RS kao strana koja je prozvana ima puno ovlašćenja da iznese svoje pritužbe na Inckov rad i njegovih prethodnika i da ih optuži za namernu, sistematsku demontažu Dejtonskog sporazuma. Prema tome, on će time sebe da dovede u neprijatnu situaciju, jer njegova argumentacija ne može nikako da prođe. Na kraju, Rusija kao jedan od garanta će se, sigurno, tome suprotstaviti“, ocenjuje Jovanović.

    UN ima preča posla

    On ističe da se RS konstantno žali na to da se ne čini dovoljno da se ekstremizam i ekstremisti u drugom entitetu stave pod veću kontrolu ili čak izoluju.

    „Pitanje je da li će SB UN uopšte da prihvati da se to stavi na dnevni red. Prethodno stalne članice SB na neformalnom sastanku to treba da rasprave i one mogu da procene da za to nema dovoljno elemenata i da je njihovu energiju potrebno posvetiti drugim važnijim kriznim situacijama i žarištima“, zaključio je sagovornik Sputnjika.

    Zato on smatra da bi u toj situaciji, ako najavljene inicijative uopšte dođu do UN, bio primereniji jedan opšti apel da su sve strane dužne da se drže slova Dejtonskog sporazuma.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga