13:54 25 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21001
    Pratite nas

    Priključivanje zemalja sa potpuno drugačijim vrednostima i vojno-političkim interesima može dovesti do propasti NATO-a.

    Zato je plan Donalda Trampa o širenju NATO-a na Bliski istok unapred osuđen na propast, pogotovu što na to neće pristati ni najznačajniji NATO saveznici, poput Nemačke i Francuske, a ni arapske zemlje, smatraju ruski eksperti.

    Američki predsednik je izneo predlog o širenju NATO-a i na zemlje Bliskog istoka u trenutku pojačanih tenzija u regionu i jeku napetosti između SAD i Irana, uzrokovanih ubistvom iranskog generala Kasima Sulejmanija u američkom vazdušnom napadu na aerodrom u Bagdadu.

    Eksperti kažu da bi američki predsednik želeo da svoje poslove na Bliskom istoku obavlja rukama svih članica zapadne vojne Alijanse. Da bi to nekako opravdao — a da izbegne pominjanje Irana — posegnuo je za oprobanom formulom, rekavši da „Islamska država predstavlja međunarodni problem, s kojim treba da se suoče i druge zemlje, a ne samo SAD“.

    Širenje NATO-a na Bliski istok — suprotno statutu

    „Za početak, uzmimo osnovne dokumente NATO-a. Činjenica je da se jurisdikcija NATO-a ne odnosi na Bliski istok, a jedina zemlja iz tog regiona koja je članica NATO-a je Turska, koja ima ozbiljne probleme sa SAD. Činjenica da je Tramp govorio o potrebi širenja NATO-a, bez spominjanja Turske, sugeriše da Amerikanci više ne smatraju Tursku svojim uporištem na južnom krilu. Drugo, NATO nema svoju doktrinu o bliskoistočnom procesu — sve članice tog Saveza su uvek išle onim putem koji su Amerikanci određivali… Postavlja se čisto pravno pitanje — na koji onda način NATO može da obezbedi svoje prisustvo u tom regionu? Tramp je ranije pokušavao da stvori takozvani ’arapski NATO‘, odnosno da ujedini države, uglavnom, Persijskog zaliva i da stvori antiiransku koaliciju, ali nije uspeo. Otuda se nameće sledeće pitanje: kako tačno planira da dejstvuje u tom regionu?“, kaže za Sputnjik Stanislav Tarasov, direktor Informaciono-analitičkog centra „Bliski istok-Kavkaz“.

    Najverovatnije se, smatra Tarasov, ovde radi o jačanju snaga koalicije u tom regionu, pre svega u samom Iraku.

    „Sama činjenica da je irački Parlament tražio povlačenje stranih trupa, a pre svih — američkih sa svoje teritorije, ukazuje da Amerikanci trpe moralni i politički krah u tom regionu, jer šiitske snage koje su 2003. godine oni doveli na vlast u Bagdadu danas zahtevaju proterivanje Amerikanaca sa ove teritorije“, ističe ekspert.

    Krah Amerike na Bliskom istoku

    Američka politika na Bliskom istoku, uključujući dugoročno prisustvo američkih trupa u regionu, kao i brojne vojne operacije koje često uključuju žrtve među civilnim stanovništvom, čini stvaranje vojnog bloka, na čijem bi čelu bile SAD, problematičnim.

    Tarasov napominje da je NATO doktrina na severu i jugu Mediterana i takozvana borba protiv ruske pretnje već razrađena, ali da je problem američkih NATO saveznika što oni ne znaju kako da deluju na Bliskom Istoku, s obzirom da su tamo uvek samo sledili Ameriku — i u Iraku i u Siriji i u Libiji.

    „Sada vidimo šta se dešava u Libiji — uništili su tu zemlju. U Avganistanu nemaju uspeha, kao ni u Iraku, a njihovo prisustvo u Siriji je takođe nezakonito“, dodaje Tarasov.

    Trampov poziv za veće prisustvo NATO-a na Bliskom istoku izazvao je pravu buru u zapadnim medijima i uzdržanu reakciju američkih NATO saveznika. Analitičari ocenjuju da članice Saveza nisu spremne da prihvate u svoj vojno-politički blok zemlje čije se vrednosti radikalno razlikuju od evroatlanskih.

    Američka politika na Bliskom istoku
    © Sputnik / Vitalij Podvicki
    Američka politika na Bliskom istoku

    „Tramp ’igra igru‘ i blefira. On izjavljuje da navodno američko prisustvo na Bliskom istoku i u Severnoj Africi garantuje bezbednost Evrope, ali činjenica je da su oni sami stvorili te procese koji su doveli do talasa migranata u Evropi. Međutim, Evropa sada počinje da se samoopredeljuje, o čemu svedoči i poseta Merkelove Moskvi, što je bila prva poseta tog nivoa u poslednjih pet godina. To ukazuje da Berlin pravi zaokret i da počinje veću pažnju da poklanja Moskvi nego Vašingtonu. Drugim rečima, Trampova izjava o proširenju NATO-a na Bliski istok je samo blef, iza toga ne stoji ništa konkretno. Amerikanci su tako priznali svoj krah u regionu, pošto su već počeli da se obraćaju svojim saveznicima na Bliskom istoku“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Trampove ideje nisu naišle na veliku podršku među rukovodstvom NATO-a. Generalni sekretar Severoatlanske alijanse Jens Stoltenberg je, komentarišući razgovor sa Trampom o potrebi jačanja uloge NATO-a na Bliskom Istoku, rekao da bi NATO trebao da borbu protiv međunarodnog terorizma podrži obukom regionalnih oružanih snaga, a ne slanjem novih vojnih jedinica tamo.

    Uzdržanost Stoltenberga sugeriše da NATO nije spreman da učestvuje u sukobima na Bliskom istoku na Trampov zahtev i da bi Alijansa mogla da ponudi svoju pomoć u obuci vojnih snaga, ali da arapske zemlje moraju same ratovati i rešavati svoje probleme.

    Analitičari smatraju da bi Trampovu ideju zapravo mogle da podrže samo neke evropske države, poput baltičkih i istočnoevropskih zemalja, koje više zavise od Vašingtona, ali ne i Nemačka i Francuska. Te zemlje, koje bi eventualno podržale Trampa po ovom pitanju, posmatrano sa stanovišta geopolitike su marginalne, ističe Tarasov.

    I „arapski NATO“ osuđen na propast

    Ovo nije prvi put da je Trampova administracija pokazala interesovanje za bližu saradnju s arapskim zemljama u vojnoj sferi. Još 2017. godine postojao je plan da se osnuje „Bliskoistočna strateška alijansa“, čija bi glavna svrha bila jačanje američke saradnje sa zemljama regiona, radi „suzbijanja terorizma, ekstremizma, postizanja mira, stabilnosti i razvoja“.

    Tada se pretpostavljalo da će „arapski NATO“ obuhvatati šest zemalja Persijskog zaliva, inače članica Saveta za zalivsku saradnju arapskih država: Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Katar, Oman i Bahrein. Vašington je takođe planirao da priključi Egipat i Jordan toj saradnji, ali se ceo plan izjalovio, između ostalog, i zato što među tim državama postoje regionalna neslaganja.

    Iako se Tramp za realizaciju svoje ideje zalaže odavno, eksperti smatraju da zemljama-članicama Saveta za zalivsku saradnju arapskih država ili Lige arapskih država nisu potrebni novi savezi.

    „Te zemlje ne mogu ući u NATO, jer je NATO ipak konsenzus — to nisu samo SAD, već i evropske zemlje. Tu, pre svega, presudnu ulogu igraju Francuska i Nemačka. Oni su, međutim, protiv širenja NATO-a na Bliskom istoku. Amerikanci uspevaju da sklope bilateralne vojne sporazume. Njihovi glavni saveznici — Izrael, Saudijska Arabija i države Persijskog zaliva, koje su direktno vezane za Zapad, nemaju ozbiljnu američku podršku, pre svega, kada je reč o antiiranskom pravcu, i ne predstavljaju realnu vojnu snagu. Saudijska Arabija može da plati za neku operaciju — imaju pare, ali ne mogu da ratuju. Videli smo kako ratuju u Jemenu. Egipat, koji su oni pozvali, takođe napušta tu koaliciju, a Pakistan je zauzeo neutralan stav. To jest — Amerikanci moraju sami da ratuju. Kakav je njihov izbor? Da ratuju od saudijskih para i ginu za interese Saudijske Arabije. To nije u Trampovom interesu. On nije slučajno izjavio da SAD nije potrebna nafta sa Bliskog istoka i nije slučajno tim zemljama poručio da je osiguravanje njihove bezbednosti već njihova bezbednost“, navodi sagovornik Sputnjika.

    „Da bi se govorilo o bezbednosti, potrebno je označiti neprijatelja. Ako je do određenog trenutka to bila Rusija, sada su za neprijatelja izabrali Iran“, zaključio je Tarasov.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga