08:40 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32135
    Pratite nas

    Vladimir Putin predložio je velike ustavne izmene, a jedan od ključnih predloga je prioritet nacionalnog prava nad međunarodnim. Eksperti objašnjavaju da je logično da u Rusiji ruski zakoni budu iznad međunarodnog prava, s obzirom da u jednoj suverenoj državi tuđe norme ne treba da budu jače od zakona te zemlje.

    Prioritet međunarodnog prava u Ustavu Rusije datira još s početka devedesetih godina prošlog veka, iz Jeljcinovog doba, i to je bila posledica želje tadašnjeg rukovodstva zemlje da se integriše u međunarodnu zajednicu. Međutim, još tada je postalo jasno da mnoge zemlje deluju drugačije. Primera radi, SAD, Kina i Izrael ne priznaju prioritet međunarodnog prava nad nacionalnim, pa nije jasno zašto bi Rusija trebalo da se ponaša drugačije.

    „Mislim da bi, u načelu, za zemlju koja pokušava da bude predmet međunarodne politike njeno pravo trebalo da bude glavno, uz puno poštovanje zaključenih dogovora, ugovora, konvencija i tako dalje. Mada se, u ovom slučaju, može jednostavno postaviti i pitanje o povlačenju iz tih dogovora i, shodno tome, konvencija. Kina to isto čini“, rekao je za Sputnjik Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije.

    Ruski zakoni su usklađeni sa međunarodnim pravom

    Međutim, zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za ekonomsku politiku Sergej Kalašnjikov smatra da ukidanje prioriteta međunarodnog prava nad nacionalnim pravom ne zahteva ukidanje svih dogovora ili povlačenje iz ugovora i sporazuma.

    „Ništa slično. Poenta je u tome što smo se sada prilikom usvajanja zakona oslanjali na norme međunarodnog prava. Nakon što su usvojeni, oni su već postajali norme našeg nacionalnog zakona. Država ima samo jedno pravo — nacionalno. Druga stvar je da li se taj nacionalni zakon zasniva na međunarodnim pravilima ili ne. To je naša unutrašnja odluka. Brisanje ove norme iz Ustava apsolutno je ispravna odluka iz prostog razloga što trenutno to primorava zakonodavca da usvoji međunarodnu normu. Nakon izmene Ustava, više neće biti takve potrebe, a mi ćemo polaziti od sopstvenih nacionalnih interesa“, kaže Kalašnjikov.

    Za i protiv novog Ustava

    Predsednik Komisije Saveta Federacije za informacionu politiku i odnose s medijima Aleksej Puškov je naglasio da će Rusija sada tražiti „pravi balans“, a budući da je reč o promeni sadržaja Ustava, to poglavlje se može preformulisati tako da jasnije definiše prioritet ruskog zakonodavstva nad međunarodnim.

    Obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina pred Federalnom skupštinom
    © Sputnik / Mihail Klimentьev
    Ustav Rusije iznad međunarodnog prava...

    On je naglasio da sve to ne znači da će Rusija odbijati da ispunjava međunarodne obaveze — planira se nastavak saradnje sa Savetom Evrope, Evropskim sudom za ljudska prava i drugim međunarodnim institucijama, ali u spornim slučajevima „automatski će rusko zakonodavstvo imati prednost“.

    Međutim, Putinov predlog naišao je i na kritike u jednom delu ruskog društva, koje smatra da bi se delom trebalo pridržavati međunarodnog prava, jer tu postoji neka vrsta kolektivne odgovornosti. Sergej Kalašnjikov ocenjuje da kritike dolaze od onih koji smatraju da Rusija mora da uči od Evrope, a da sama ne može ništa da učini, iako i sama ume da piše zakone.

    „U izvesnoj meri, to je istina, ali u smislu da se naše iskustvo ne podudara sa iskustvom evropskih zemalja. Mnoge faze civilizacijskog razvoja kroz koje je prošla Evropa mi nismo prošli. To ne znači da nismo imali svoje faze, ali su one bile samo naše. Zbog toga se mnogo stvari, naš mentalitet, naše težnje, naše tradicionalne nacionalne norme ne podudaraju sa evropskim. I u tome nema ničeg strašnog. Ne kažem da su Evropljani bolji od Rusa, prosto naše norme više odražavaju našu istinu, našu suštinu. Sada više nećemo uzimati u obzir neke globalne vrednosti, od toga odustajemo, kao i od određenih trendova… Ali, što je najvažnije — možemo razgovarati. Ako postoji određena međunarodna norma, na primer deklaracija o ljudskim pravima u Evropi i neke pozicije ne delimo, onda možemo da razgovaramo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i drugim međunarodnim platformama i da diskutujemo o tome zašto ne možemo ili ne želimo da prihvatimo takvu normu. To je već otvoren dijalog“, rekao je Kalašnjikov.

    Prioritet Ustava Rusije nad međunarodnim pravom

    Ruski predsednik je sredinom ove nedelje u obraćanju Saveznoj skupštini istakao da je Ustav usvojen pre više od četvrt veka, u uslovima teške političke krize, i da se od tada mnogo toga promenilo. Nema potrebe da se usvaja novi Ustav, ali ima mnogo mišljenja na temu njegovih izmena. Prema njegovim rečima, Rusija može biti i ostati Rusija samo kao suverena država. Suverenitet ruskog naroda trebalo bi da bude bezuslovan.

    Putin smatra da je došlo vreme da se u osnovni zakon zemlje unesu neke izmene koje direktno garantuju prioritet Ustava Rusije u ruskom pravnom prostoru. To znači da zahtevi međunarodnog zakonodavstva i međunarodnih sporazuma, odluke međunarodnih organa mogu delovati na teritoriji Rusije samo u meri koja nije u suprotnosti sa Ustavom Rusije i koja ne krši prava i slobode čoveka i građanina.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga