14:13 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 171
    Pratite nas

    Više od 50 dana sindikalnih protesta koji su potresali Francusku zbog reforme penzionog sistema nisu uspeli da unište radikalni plan francuskog predsednika Emanuela Makrona, iako je Vlada napravila određene ustupke. Analitičari se slažu: Makron je dobio ovu bitku, ali još ništa nije gotovo, jer nema garancija da se protesti neće nastaviti.

    Vlada je u petak odobrila dva zakona koji će se sledećeg meseca naći pred Parlamentom, a na snagu će stupiti krajem juna.
    Smisao reforme je da se pojednostavi sistem koji obuhvata više od 40 posebnih penzijskih planova i da se dobije jedinstveni sistem zasnovan na bodovima, koji bi bio pravedniji, dajući svakom penzioneru ista prava za svaki evro doprinosa.
    Najveće protivljenje predlogu novog penzionog sistema došlo je od zaposlenih koji imaju posebne beneficije, uključujući radnike u železnici, lučke radnike i pevače iz Pariske opere, koji imaju pravo na punu penziju pre prosečne starosne dobi od 62 godine.
    Ustupak sindikatima učinjen je pred kraj prošle godine, kada je premijer Eduar Filip rekao da će se plan reforme primenjivati samo na Francuze rođene 1975. godine i dalje.
    Kako je rekao Filip — minimum godina neophodnih za penziju ostaće 62, ali radnici za punu penziju morati da rade do 64 godine života.
    Mere će početi da se sprovode za nove radnike koji ulaze na tržište rada 2022. godine, što je i poslednja godina mandata predsednika Makrona.
    Minimalna penzija od 1.000 evra mesečno važiće za one koji su radili ceo svoj život, a oni koji obavljaju opasne poslove zadržaće beneficije prilikom penzionisanja.

    Penziona reforma ne znači da je sve gotovo

    Ipak, kako ocenjuje portal „Politiko“, nagodba Vlade i sindikata ne znači da je sve gotovo i da se protesti neće nastaviti, a pitanje je da li će Makron imati koristi na narednim izborima od hrabrog, ali nedovoljno dobro objašnjenog i omraženog plana reforme.
    Predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka doktor Neven Cvetićanin smatra da je Makron učinio hrabar potez, pokušavajući da „podesi penzioni sistem savremenim uslovima“.
    Sagovornik Sputnjika podseća da se u Francuskoj godinama govori o potrebi reforme penzionog sistema i napominje da aktuelni zakon sadrži neka rešenja iz pretprošlog veka, kao na primer to da su radnici železnice imali beneficirani radni staž.
    „Makron se suočio sa dosta velikim otporom sindikata, koji su tradicionalno jaki u Francuskoj, ali on, i pored toga, ne odustaje. Poneo se državnički. Očigledno je da želi da pokaže neku vrstu političkog karaktera u ovoj igri“, kaže on.
    „Sa druge strane, sindikati rade svoj posao, boreći se za svoje privilegije“, konstatuje Cvetićanin i dodaje da će se tek videti da li će se nastaviti period konfrontacije:
    „Ili ćemo imati neku vrstu društvenog dogovora, kao kada je Makron pre godinu i po dana, kada su bile najveće demonstracije žutih prsluka, doneo nekoliko ekonomskih mera koje su urodile plodom“.

    Šta se zamera Makronu

    Makronu zameraju da ni on ni premijer nisu dovoljno dobro predstavili suštinu reforme, a za Slobodana Zečevića sa Instituta za evropske studije to je danak neiskustvu.
    „U mnogim situacijama Makron i njegova administracija deluju prilično neiskusno. To se oseća i u oblasti spoljne i unutrašnje politike. On je mlad, bez mnogo političkog iskustva, nije imao normalnu karijeru francuskih političara, koji moraju da prođu izborne jedinice i da dobiju podršku na svoje ime. On je preskakao stepenice. Pravljeno je dosta grešaka u toj penzionoj reformi“, kaže Zečević za Sputnjik.
    Dodaje da ima i drugih kontradiktornih poteza u njegovoj politici i podseća da se Makron nalazi na udaru kritika nemačke kancelarke Angele Merkel zbog politike evropskih integracija.
    Portal „Politiko“ navodi da ljudi iz krugova bliskih Makronu kažu da je on potpuno uveren da će penziona reforma biti za njega plus, kada se nađe na pragu novog izbornog ciklusa. Ta kalkulacija bi mogla da padne u vodu ukoliko se protesti ipak nastave i ako njegov rejting padne.

    Sledeći izbori 2022. godine

    Cvetićanin kaže da francuski predsednik, očigledno, sada na polovini mandata završava najteže poslove.
    „Možda njegova sigurnost potiče od toga što je uveren da je stvar, dugoročno gledano, za državu korisna, jer su reformu penzionog sistema odavno uradile druge evropske i svetske zemlje. Ovaj 21. vek je takmičenje među nacijama i čini se da državnici poput Makrona to shvataju“, ocenjuje Cvetićanin.
    „Makron igra na dva terena — počeo je niz reformi na unutrašnjem planu, a takođe želi da se predstavi kao sveevropski lider“, kaže Cvetićanin, ali skreće pažnju da je teško prognozirati šta će se dogoditi u vremenu kada rejtinzi vodećih političara mogu da padnu preko noći posle nekog nemilog događaja.
    „Ne znamo šta će se dešavati na širem geopolitičkom planu narednih godina da bismo maksimalno kredibilno mogli da prognoziramo“, kaže on.
    Zečević se slaže da je u ovom trenutku teško reći kako će se reforma penzionog sistema odraziti na šanse Makrona za novi mandat, ali ako ga nešto bude ugrozilo, to će pre biti, kako kaže — sticaj više okolnosti.
    „Ne verujem da to može da se desi samo zbog penzione reforme, jer on tu ima određeni legitimitet, može da kaže — najavljivao sam je, predložio biračima, vi ste glasali za mene i ja sada imam slobodu da primenim tu reformu“, objašnjava Zečević.

    Tagovi:
    reforma, penzije, protesti, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga