14:22 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    412176
    Pratite nas

    Evropska unija, zaokupljena svojim problemima, nije više u stanju da igra jaču ulogu u rešavanju kosovskog problema. Nesposobnost Brisela posebno je ogolela Amerika, koja je, iznenada, sa dva konkretna i praktična ekonomska poteza matirala EU i pokrenula stvari s mrtve tačke.

    „Sve ove godine, od kada je teret rešavanja kosovskog pitanja sa UN pao na EU, Brisel je pokazao da nema političke snage da taj proces dovede do kraja, odnosno da za njega pronađe rešenje“, kaže za Sputnjik istoričar Saša Adamović.

    O tome svedoči dug prekid u dijalogu Beograda i Prištine, koji je rešila da prekine Amerika, tačnije administracija njenog predsednika Donalda Trampa. Njegov izaslanik za mirovne pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel prvo je inicirao pokretanje avio-linije Beograd-Priština. Samo što je potpisan ugovor o tome, Grenel je već stigao sa novom inicijativom, koja bi i železnicom spojila Beograd i Prištinu. Šta god mislili o njegovim predlozima, sigurno je da je pokrenuo proces koji je potpuno zakočen od kada je Priština uvela takse.

    Amerika ogolela nesposobnost Evropske unije u dva poteza

    Adamović, međutim, podseća da ni pre toga nije bilo ništa bolje, jer se Briselski sporazum ne poštuje od kako je potpisan. Kulminacija evropske nesposobnosti da reši ili pomogne u rešavanju kosovskog problema bila je, kako kaže, kada je premijer privremenih institucija Kosova Ramuš Haradinaj uveo stoprocentne tarife na robu kupljenu u centralnoj Srbiji, a na to je izostala reakcija EU.

    Srbija, SAD, EU - ilustracija
    Evropska unija nije u stanju da igra značajniju ulogu u rešavanju kosovskog problema. Nesposobnost Brisela posebno je ogolela Amerika sa dva konkretna i praktična ekonomska poteza.

    On ukazuje na to da od Brisela ni u narednom periodu ne treba imati očekivanja po ovom pitanju.

    „EU, zaokupljena svojim problemima, nije više u stanju da igra jaču ulogu u rešavanju kosovskog problema. EU u narednim godinama čeka svojevrsni unutrašnji dijalog, u toku kog će morati da razmisli u kom pravcu treba da ide i, bez obzira što je EK proklamovala plan da bude u mnogome više geopolitički aktivna, mislim da su to u ovom trenutku samo puste želje i da EU za to nije sposobna“, ocena je sagovornika Sputnjika.

    On napominje da je Amerika rešila da uzme učešće u rešavanju kosovskog pitanja i da je za vrlo kratko vreme angažovala dvojicu diplomata sa zadatkom da utiču na nastavljanje razgovora Beograda i Prištine. Pored Grenela, koga je imenovala Bela kuća, tu je i Metju Palmer, predstavnik američkog Ministarstva spoljnih poslova.

    „I na tom primeru se vidi da SAD i po pitanju rešavanja problema na Kosovu ima dve linije — jedna je američke ’duboke države‘, a druga je linija predsednika Trampa. Izgleda da je veću aktivnost pokazao Grenel, koji važi za Trampovog lojalistu, i sa dva predloga koji podrazumevaju regulisanje saobraćaja između Beograda i Prištine pokazao je da ima zaista ozbiljnu nameru da otkoči dijalog koji dugo vremena tapka u mestu“, kaže Adamović.

    Sa Grenelom dobili pristup Trampovoj administraciji

    Reakcija „duboke države“ je usledila u vidu otvorenog pisma predsedavajućeg Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa Eliota Engela, koji je poznati albanski lobista.

    „On je upozorio da se Srbiji ne može tolerisati vojnotehnička saradnja sa Rusijom i da se od Srbije mora zahtevati priznavanje (samoproglašene) nezavisnosti Kosova, čime je jasno stavio do znanja da iza Kosova i dalje stoji američka ’duboka država‘“, kaže sagovornik Sputnjika.

    On, međutim, smatra važnim to što je angažovanjem ambasadora Grenela za rešavanje kosovskog pitanja Srbija dobila pristup Trampovoj administraciji.

    „Ovo je, naravno, dobar momenat za Srbiju, ali i dalje Srbija mora da koristi svaku priliku da igra i aktivno i veoma strpljivo, jer će, kako vreme prolazi, srpska pozicija biti sve jača. Ne treba žuriti, treba biti aktivan i strpljiv i poboljšavati svoj položaj. Sa druge strane, dobro je što sada direktno razgovaramo sa Trampovom administracijom i što je Tramp zaobišao Stejt department“, mišljenja je ovaj istoričar.

    Na pitanje da li se mogu očekivati i novi potezi Grenela ili Trampove administracije po pitanju Kosova, Adamović odgovara da je ovo samo novi početak jednog procesa koji bi ipak mogao da donese najavu rešenja.

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Angažovanjem ambasadora Grenela za rešavanje kosovskog pitanja Srbija dobila pristup Trampovoj administraciji.

    „Nisam siguran da se do nekakvog odlučujućeg rešenja može doći već ove godine ili do predsedničkih izbora u Americi. Ali to nije ni važno, rešavanje tog problema nije trka na 100 metara, treba da istrčimo svojevrsni politički maraton da bismo došli do rešenja povoljnog za Srbiju“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Grenelove inicijative u oba slučaja su imale i uslove — da Priština odustane od taksi, a da Beograd više ne agituje kod zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova da odustanu od toga, u čemu je do sada bio veoma uspešan. Predsednik Srbije mu je odmah rekao da je za Beograd neprihvatljivo povlačenje paralele između taksi i povlačenja priznanja, a Grenel je, pak, stavio do znanja da je, umesto na politiku, fokusiran isključivo na ekonomiju.

    Ekonomska dobrobit nesporna

    Za urednicu „Ekonometra“ i magazina „Biznis“ Radojku Nikolić nesporna je ekonomska dobrobit Grenelovog predloga. Ona objašnjava da na to upućuju podaci o šteti koju su generalno prouzrokovale prištinske takse na robu kupljenu u ostatku Srbije.

    Onog momenta kada je zbog taksi stala trgovina, izgubili smo više od 400 miliona evra godišnje zbog nemogućnosti da robu plasiramo na područje Kosmeta, a taj kolač su drugi podelili između sebe.

    „Albanija je za 60 odsto povećala plasman svoje robe na Kosovo, Severna Makedonija za 53 odsto, Turska za 35 odsto , a na četvrtom mestu je Nemačka, koja je za 24 odsto povećala plasman robe“, precizirala je Nikolićeva za Sputnjik, pozivajući se na podatke objavljene u Prištini.

    Najveću cenu taksi su, kako smatra, ipak platili potrošači, koji su se prvo suočili sa nestašicom raznih proizvoda, a onda i sa njihovom višom cenom.

    „Uvek kada se novi proizvod pojavi kao supstitut u nekim vanrednim okolnostima, on dobije novu cenu“, napominje urednica dva ekonomska časopisa.

    Prazni rafovi polica radnji u Kosovskoj Mitrovici
    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
    Najveću cenu prištinskih taksi su ipak platili potrošači, koji su se prvo suočili sa nestašicom raznih proizvoda, a onda i sa njihovom višom cenom

    „Nema sumnje da je značajno svako infrastrukturno povezivanje koje se odnosi na bolju mogućnost kretanja stanovništva i na trgovinsku razmenu, što je elementarni uslov savremenog načina življenja“, kaže Nikolićeva za Sputnjik.

    Tagovi:
    mat, ekonomija, Amerika, rešenje kosovskog pitanja, Eu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga