04:11 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    75221
    Pratite nas

    Nova metodologija proširenja EU uključuje i „kažnjavanje“ države koja ne ispunjava propisane standarde i uslove. Tako da bi i Srbija na putu ka EU mogla ubuduće da bude zakočena, pa i vraćena u rikverc.

    „Pitanje je da li nova metodologija proširenja EU predstavlja suštinski napredak po tom pitanju ili je pak način da Francuska ojača svoju poziciju u tom procesu i nametne ritam svoje političke volje, nasuprot Nemačkoj“, smatra Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

    A nova metodologija proširenja koja je predstavljena u Briselu predviđa snažnije finansijske i političke podsticaje za zemlje Zapadnog Balkana već u fazi pristupanja, ali i mogućnost da pregovori budu zaustavljeni, ako kandidati nazaduju u ispunjavanju kriterijuma.

    Četiri principa na putu Srbije ka EU

    Naime, komesar za proširenje Oliver Varhelji naveo je da je predlog nove metodologije pristupanja EU zasnovan na četiri principa: kredibilnost, predvidljivost, dinamičnost i političko upravljanje, i naglasio je da Srbija, kao zemlja koja već pregovara sa EU, „ima mogućnost, ako tako odluči“, da se priključi novoj metodologiji.

    U nacrtu dokumenta, u koji je uvid imao RTS, predlaže se da pregovaračka poglavlja budu organizovana u šest tematskih celina koje bi mogle da se otvaraju grupno i istovremeno.

    Milan Igrutinović ocenjuje da nova metodologija pregovora o priključenju Evropskoj uniji za Srbiju ne znači povratak unazad, na primer, na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer se, kako kaže, ne može derogirati napredak koji je, makar formalno, ostvaren kroz otvaranje poglavlja.

    „Međutim, Srbija i Crna Gora su, na neki način, u istom čamcu, pošto su u istom formalnom statusu, pa je jako teško shvatiti kako bi se ovaj novi okvir mogao na njih primeniti. Pitanje je, dakle, koliko je širok taj politički zahvat Evropske unije i postoji li zapravo modalitet na koji će oni da prevedu dosadašnji napredak Srbije i Crne Gore u formalnim pregovorima u ovaj novi metodološki okvir. Ako to nije preterano zahtevna operacija i ako to nije nešto što odugovlači proces duže od nekoliko meseci ili čak i šest meseci, onda ne očekujem da bi se Srbija formalno bunila“, smatra Igrutinović.

    Nisu pregovori jednakih

    Kako kaže — treba imati u vidu i da, ako EU tvrdo stane na neku poziciju, jasno je da to nisu pregovori jednakih i ne pregovara se tu o nekim zajedničkim temama, nego se pregovara u ispunjavanju njihovih uslova.

    Srbija je, podseća Igrutinović, u svakoj od dosadašnjih sedam celina pregovaračkog procesa imala po neko poglavlje otvoreno, u većoj ili manjoj meri. Taj napredak je, kaže, bio vrlo šaren u odnosu na ono što su neki zamišljali — da će to ići sukcesivno ili možda paralelno jedno sa drugim.

    „Zato i ostaje pitanje kako bi se to uopšte administrativno moglo prevesti u novu formu napretka i pomalo je zabrinjavajuće da li će to dovesti do novog gubitka u vremenu. Napredak Srbije, sa jedne strane, nije toliko stvar nekih tehničkih anomalija, već i manjka naših administrativnih i političkih sposobnosti da neke stvari ispunimo. Zato naš napredak nije u onom ritmu koji je Vlada sama sebi zacrtala. Sa druge strane, vrlo je očigledan nedostatak takozvane političke volje same Evropske unije po pitanju proširenja, pa ostaje nejasno kako će se sve to nadomestiti novom metodologijom, odnosno novom formom. Takođe, pitanje je i da li je ova metodologija bitna sama po sebi ili je to možda način da Francuska malo ojača svoju poziciju ’vizavi‘ samog procesa pregovora i da ritam svoje političke volje, na neki način, nametne kao neki dominantan faktor, nasuprot Nemačkoj“, kaže Igrutinović.

    U svakom slučaju, zaključuje Igrutinović, ostaje da se vidi šta tačno EU ima u planu ovim povodom, a šta god to bilo, teško je zamisliti da će Srbija biti u mogućnosti da odbije.

    Nema garancija da će doći članstvo

    Kada je reč o delu predloga u kome se navodi da je „potrebno da politika uslovljavanja bude jasnija nego do sada i da zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu sliku šta EU očekuje u različitim fazama procesa“, Igrutinović kaže da je to vezano za dosadašnja iskustva i primer Severne Makedonije, odnosno da — nema garancija.

    „Beograd i Priština mogu da se sporazumeju na jedan način koji, recimo, ne uključuje, nikakvo priznanje, eksplicitno ili implicitno, ali uključuje neku vrstu relaksacije i normalizacije odnosa. I to Evropska komisija može da pozdravi, ali onda tri godine kasnije ili pet godina kasnije, kada Srbija bude na pragu EU, nemački Bundestag može mirne duše, sa strane svojih političkih interesa, da kaže da oni to ne žele i da postave uslov da Srbija mora formalno da prizna Kosovo. Da se to neće desiti, ne može niko da obeća, ni Angela Merkel, ni predsednica Evropske komisije“, kategoričan je Igrutinović.

    Kako kaže, ne može Evropska komisija primiti Srbiju u EU, već saglasnost daju sve članice Unije.

    „Tu postoji interna nekonzistencija sa evropske strane koja je ugrađena u njihov sistem. I oni sada laviraju — neko može nešto da obećava, ali neko drugi mora to da ispuni. Taj drugi ne mora biti obavezan da to učini. To je jako opasno po nas i tu treba biti veoma pažljiv“, zaključuje Igrutinović za Sputnjik.

    Inače, nakon metodologije koja je predstavljana u Briselu, uslediće pokretanje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a zatim i Plan za ekonomske investicije u regionu.

    Tagovi:
    EU, kažnjavanje, evrointegracije, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga