17:39 10 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2984
    Pratite nas

    Trampova ubedljiva pobeda u procesu impičmenta protiv njega zadala je još jedan žestok udarac demokratama, koje su u potpunom nokautu pred nastupajuće predsedničke izbore.

    Bilo je očekivano da predlog za opoziv predsednika Amerike neće proći u Senatu, gde Trampovi republikanci imaju većinu — a pogotovo da neće proći u izbornoj godini. Demokrate su čitavim ovim procesom mnogo rizikovale i njihova odluka da se na neki način kockaju pokazala se kao potpuno pogrešna.

    Ovako politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ocenjuje za Sputnjik neuspešni pokušaj impičmenta Donalda Trampa, koji je samo dobio vetar u leđa u predizbornoj kampanji, ojačavši poziciju među američkim glasačima.

    „Kad je pokrenut taj proces, podrška za njega u javnosti je bila na nivou ispod 40 odsto. Međutim, kako se procedura privodila kraju, popularnost mu je rasla, i ona je sada negde oko 50 odsto. Sve ankete pokazuju da uoči predsedničkih izbora Tramp ima veću popularnost čak i od Baraka Obame. To znači da je u odličnoj predizbornoj poziciji“, kaže Kesić.

    Cirkus u Ajovi

    Naš sagovornik je siguran da će poslednje glasanje u Senatu uticati na rezultat ovogodišnjih predsedničkih izbora:

    „Uticaj je već vidljiv. Primer je savezna država Ajova — glasači koji su se tamo opredelili za Trampa na prethodnim izborima smatraju da su prevareni, da neko u Senatu pokušava da izvrši udar, da izbriše rezultat izbora i smeni im predsednika mimo njihove volje. S druge strane, i demokrate su podeljene, jer deo njih, i to onaj deo koji je u donjem domu glasao po inerciji, zato što to čine i ostali članovi stranke, a dolaze iz sredina koje na predsedničkim izborima glasaju za Trampa, sad se našao u veoma nepovoljnom položaju, pogotovo što se tiče izgleda na predstojećim izborima“.

    Kesić dodaje da bi ovaj fijasko demokratskih kongresmena i senatora mogao na duži rok, u političkom smislu, tu stranku skupo da košta:

    „Demokrate su se nadale pre godinu dana, nakon izbora za Kongres, ne samo da će ući u Belu kuću, već da će imati i većinu u Kongresu. A sada? Sada bi bili presrećni da uspeju sačuvaju makar postojeće pozicije, odnosno većinu u donjem domu, jer su procene analitičara da su pokretanjem impičmenta napravili veliku grešku, odnosno da više nema nikakvih mogućnosti da u dogledno vreme preuzmu potpunu kontrolu u Kongresu“.

    Sudbina „otpadnika“ Romnija

    U osvrtu na činjenicu da je još pre glasanja republikanski senator iz Jute Mit Romni otvoreno poručivao da će glasati za opoziv Trampa jer smatra da je predsednik „zloupotrebio poverenje naroda“, i tako postao prvi senator u američkoj istoriji koji je glasao za opoziv predsednika iz svoje partije, Kesić kaže da ta Romnijeva odluka, što je i logično, neće proći bez ozbiljnih posledica.

    „Već pre nekoliko dana, jedna od najuticajnijih organizacija među republikancima — Grupacija konzervativaca — koja svake godine organizuje skup, povukla je poziv Romniju. On tamo nije dobrodošao, što je jasan signal da taj deo stranke na njega gleda kao na izdajnika. Pored toga, veći deo medija koji su naklonjeni republikancima ga na isti način osuđuje; on je sada, zapravo, zauzeo mesto pokojnog Džona Makejna, najomraženijeg člana Republikanske stranke, za kog su mnogi sumnjali da nije iskreni republikanac, već da mu je mesto među demokratama. Pored toga, Romni je na neki način otpočeo ’totalni rat‘ sa Donaldom Trampom, i njihovi odnosi biće na najnižem mogućem nivou za dve osobe koje se nalaze u istoj stranci“, zaključuje Kesić.

    Nijedan predsednik nije opozvan

    Donald Tramp je, inače, najavio da će o odluci Senata da ga oslobodi optužbi govoriti u četvrtak u podne po lokalnom, odnosno u 18 časova po srednjoevropskom vremenu.

    Podsetimo, on je bio optužen da je prekršio američke zakone kad je prošle godine privremeno zaustavio isplatu prethodno odobrene vojne pomoći Ukrajini, kao i da je vršio pritisak na Kijev da sprovede istrage protiv njegovog političkog rivala Džoa Bajdena i Bajdenovog sina, što je bio i glavni povod za pokretanja procesa opoziva.

    Pored toga, američke demokrate su tvrdile i da je Tramp pokušao da opstruiše istragu Kongresa o istom pitanju; time je on postao treći predsednik za poslednje 243 godine protiv kog je pokrenut proces impičmenta.

    Međutim, nijedan američki lider u istoriji nije opozvan; Endru Džonson i Bil Klinton „preživeli“ su glasanje u Senatu, a Ričard Nikson, koji je 1974. bio najbliži opozivu, podneo je ostavku.

    Tagovi:
    demokrate, Senat SAD, impičment protiv Donalda Trampa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga