21:32 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11387
    Pratite nas

    Epidemija koronavirusa se odrazila na standardno kinesko poslovanje, sprečila izvoz i isporuku robe, ali i umanjila inače nemali priliv od turizma koji je značajna stavka u privredi Kine. Usporavanje te, druge svetske ekonomije, moglo bi po domino-efektu da potrese svet, jer je Kina ključni pokretača globalnog rasta.

    Sagovornici Sputnjika — ekonomista Borislav Borović i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatraju da je još rano za konkretnu procenu koliku će globalnu ekonomsku štetu napraviti epidemija koronavirusa u Kini — po domino-efektu.

    „Posledice se već osećaju, a krajnji saldo štete po svetsku ekonomiju zbog pojave tog virusa zavisiće, pre svega, od dinamike i trajanja suzbijanja i eliminisanja štete u samoj Kini“, mišljenja je Borović.

    Kina kao moćna ekonomija može da potrese svet

    On podseća da se SARS, vrsta koronavirusa, takođe pojavio u Kini početkom 2000-tih godina, a zatim se raširio u 26 zemalja.

    „Tada je takođe došlo do određenih potresa, što je globalnu ekonomiju koštalo više od 30 milijardi dolara. Novi koronavirus bi mogao da ima još veći uticaj na svetsku ekonomiju, ne samo zato što je njime već sada inficirano više ljudi nego što je to bilo u slučaju SARS-a, nego zato što je početkom 2000-tih globalna ekonomska situacija bila u daleko povoljnijem položaju nego danas. Tada je rast globalne ekonomije, ali i kineske, bio značajno veći, pa je sposobnost amortizacije štete bila takođe veća“, zaključuje predsednik Foruma nezavisnih ekonomista.

    On podseća da je ruska nacionalna Agencija za kreditni rejting procenila da bi rast BDP-a Kine u ovoj godini mogao da se smanji 0,5 odsto, na 5,6 procenata, kao posledica upravo izbijanja epidemije koronavirusa.

    Svetska ekonomija
    © Foto : Pixabay
    Ni ekonomisti u svetu se ne zaleću sa procenama o tome kako će usporavanje kineske privrede uticati na globalnu ekonomiju, ali je izvesno da će doći i do njenog pada

    Ni ekonomisti u svetu se ne zaleću sa procenama. Glavni direktor za investicije u „Plante i Moran fajnenšel advajsors“ Džim Berd smatra da je još prerano meriti kakav će uticaj to imati na svetsku ekonomiju.

    Ekonomista Univerziteta Kornel i bivši šef kineske divizije Međunarodnog monetarnog fonda Esvar Prasad ne sumnja da bi usporavanje rasta u Kini moglo da ima značajne efekte širom Azije i drugih delova sveta, s obzirom na veličinu kineske ekonomije i njenu ulogu ključnog pokretača globalnog rasta. Međunarodni monetarni fond (MMF) je još pre pojave virusa predvideo da će posle rasta od 6,1 odsto u prošloj godini, što je bio najsporiji kineski rast od 1990. godine, u ovoj godini on biti 6,0 odsto.

    Uloga Kine, kao najvećeg proizvođača na svetu i, u dobroj meri, najvećeg potrošača energenata, upravo jer ima najveću proizvodnju, u svakom slučaju će dovesti do usporavanja i nemogućnosti da ostvare svoje proizvodne planove, što će se preneti i na dobar deo sveta“, smatra i Bušatlija.

    Zatvaraju se objekti, otkazuju porudžbine

    Borović podseća da su velike svetske kompanije, poput tehnoloških giganata i proizvođača automobila, privremeno zatvorile objekte u Kini, a neke države su i otkazale porudžbine iz Kine.

    Koronavirus je već uticao ne samo na kinesku privredu, nego i na svetska robna tržišta, uključujući i tržište nafte. Cena sirove nafte tipa „brent“ pala je od početka ove godine za 14 odsto, uglavnom zbog vesti iz Kine. Ono što je sigurno — direktne štete će, ističe on, biti najvidljivije u turizmu. Kina je postala svetska destinacija i tu će biti dramatičan pad prihoda, a upravo turizam sa 11 odsto doprinosi ekonomskom rastu te zemlje.

    „Direktne posledice će biti vidljive i u trgovini, a porašće i troškovi preventive, kontrole i saniranja štete od širenja koronavirusa“, smatra ovaj ekonomista.

    Putnici nose maske na železničkoj stanici u Hongkongu
    © AP Photo / Kin Cheung
    Direktna šteta će biti najvidljivija u turizmu. Kina je postala svetska destinacija, a upravo turizam sa 11 odsto doprinosi ekonomskom rastu te zemlje.

    Žilava kineska ekonomija

    Bušatlija, međutim, ukazuje i na to da je kineska ekonomija vrlo žilava i adaptibilna, da se mnogo lakše prilagođava na promene od bilo koje druge među razvijenim zemljama sveta. I Evropa i Amerika su, kako kaže, vrlo krute u tim momentima kada treba brzo reagovati.

    On ističe da trenutna situacija sa koronavirusom još ne sluti na pandemiju, da je zaraza ipak lokalizovana sa malim brojem zaraženih po svetu, ali da se još ne vidi vrh epidemije, maksimum koji je virus postigao.

    „Zato je teško reći hoće li se problemi rešiti u ovoj godini“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Napominje, međutim, da, ako Kina to i uspe i izađe iz zdravstvenih problema i malo ubrza svoju ekonomiju, zavisi da li će druge zemlje moći to da prihvate i prate.

    „Da li će Zapad moći da reši sopstvene probleme i usporavanje njihovih ekonomija, pre svega industrijske proizvodnje, od toga će u dobroj meri zavisiti i kineska ekonomija, a to zajedno će se sve odražavati na niži nivo globalnog razvoja od onog koji je planiran“, ocena je ovoga konsultanta za strana ulaganja.

    Tagovi:
    BDP, pad, uticaj, svet, privreda, Kina, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga