03:08 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3895
    Pratite nas

    Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je zahtev demokrata da se opozove predsednik SAD Donald Tramp, tako da je proces impičmenta propao. Sa tom pobedom , Tramp ulazi i u kampanju za predstojeće američke predsedničke izborima. Koja je tajna njegovog vrtoglavog političkog uspeha kad su svi još na početku prve kandidature označili kao autsajdera?

    Kada je republikanac Donald Tramp 2017. godine pobedio na predsedničkim izborima u Americi demokratskog kandidata Hilari Klinton i tako postao 45. predsednik SAD, mediji u Americi su ga nazvali uljezom u američkom političkom establišmentu.

    Taj „uljez“ je, prema Forbsovoj listi, na 324. mestu najbogatijih ljudi na svetu, a njegova imovina procenjena je na oko 4,5 milijarde američkih dolara. A sada je i neprikosnoveni lider Amerike, pošto čak i nema dostojnog protivkandidata iz redova demokrata, iako su moćni mejnstrim mediji u SAD okrenuti protiv njega.

    Iako spada u „suve“ bogataše ne samo Amerike, već i sveta, Tramp je na vlast došao zahvaljujući glasovima siromašnih građana Amerike i srednje klase. Kako sada stvari stoje, uprkos svim pritiscima, što od strane medija, što od političkih krugova, čak i iz svoje stranke, istorija će se ponoviti i na narednim predsedničkim izborima.

    Da li je Tramp postao „nepobediv“?

    Bivši ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić za Sputnjik kaže da je Tramp učinio nekoliko poteza, čime je opravdao svoju rečenicu sa početka mandata da će „Ameriku vratiti Amerikancima“.

    „Sav negativni publicitet koji je protiv njega uložen okrenuo se protiv njegovih protivnika. Njegovo geslo „Amerika iznad svega i ispred svega“ imala je uspeha u delovima SAD koji su najteže bili pogođeni zatvaranjem velikih fabrika, prebacivanjem radnih mesta u Aziju… Odlaskom tih fabrika u druge države, deo Srednjeg zapada je ostao bez perspektive. Srušili su se gradovi kao što je Detroit, a to su sve bila uporišta demokrata. Ovome treba dodati pritisak koji su stvarali ilegali migranti koji su obarali cenu rada“, napominje Paić. 

    Upravo rigorozan Trampov stav prema migrantima jedan je od poteza koji je kod građana Amerike naišao na veliku podršku, a osudu kod političkog establišmenta posebno među demokratama koji su ga bukvalno satanizovali. Tramp je povukao niz poteza, dodaje naš sagovornik, koji nisu do tada viđeni u Americi, čime je demistifikovano ulogu Vašingtona u životima običnih građana. S druge strane, iako se ponekad čini da Tramp neke stvari radi ishitreno, ispostavilo se da to nije tako.

    Demokrate se pogubile

    „Njegov rejting je došao trenutno na skoro neverovatnih 50 odsto, što znači da kad bi se izbori održavali sada, on bi glatko pobedio. Ono što je sigurno je da nema nikakvog protivkandidata u okviru Republikanske stranke. Druga situacija je sa Demokratskom strankom, gde trenutno vlada veliko rasulo, a glasanje za stranačke kandidate u ovoj stranci prolazi u opštem haosu.“

    Jedino što je jasno, precizira naš sagovornik, jeste da je „projektovani kandidat“ Džo Bajden završio tek na četvrtom mestu.

    „Zasad najviše izgleda da predstavlja demokrate na izborima ima drugoplasirani levičar iz Ajove Berni Sanders. Problem je što je on unutar Demokratske stranke, kao socijalista ima velike i snažne protivnike“, kaže Paić.

    Naš sagovornik ističe da američki mediji nisu naklonjeni nikome ko ne ponavlja tradicionalni šablon da je „Amerika izuzetna zemlja“, lider u demokratiji i u vojno-političkom segmentu. Tramp je shvatio da je ta fraza zastarela.

    ​„Očigledno je da ta politika već neko vreme izaziva zamor kod američkog stanovništva koji na Vašington gleda kao na nastavljača politike koja preferira i podstiče bogate, a da sa druge strane ima vrlo malo osećaja i sluha za probleme sa kojima se suočava obični građanin“, kaže Paić.

    Po njegovim rečima, Tramp je uspeo i da van granica Amerike podeli svet na one koji ga mrze i one koji ga razumeju. Uspeo je, dodaje Paić, da za svog mandata ne otvori nove sukobe u svetu, a i da zaustavi one koje su bili na granici da se pretvore u novo bojište, kao što je to bilo posle ubistva iranskog generala Kasemija Sulejmanija. Drugim rečima, Tramp zna kad treba da stane.

    Izbegao sukobe i neizvesne posledice

    „Tramp očigledno nije želeo da uđe u neki novi neizvestan sukob. Jer bi i problemi koji su nastali u bliskoistočnom regionu kao posledica nove američke intervencije Ameriku uvukli u sukobe gde bi troškovi i materijalni i ljudski bili veliki, a rezultati krajnje neizvesni“, dodaje Paić.

    Veliki deo američke ali i svetske javnosti, iako se o tome malo piše, svestan je da Trampova politika daje rezultate i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, ali i da je realna.  

    „Tramp je mnogo puta rekao da on želi dobre odnose sa Rusijom i ne samo to već i da bez Rusije teško da mogu da se rešavaju bilo koja otvorena međunarodna pitanja. On čini neke ustupke, ali se nikada nije previše zaletao u svojim postupcima. Sa Kinom je počeo dosta robusno, ali na kraju je postignut neki dogovor koji vodi ka normalizaciji odnosa. Tako da je on čovek koji retorički ispoljava oštrinu, što Amerikanci vole da čuju, ali ne prelazi granice i ne ide u rizike koji bi mogli da eskaliraju u situaciju u kojoj bi SAD bile dovedene u neki sukob“, mišljenja je Paić.

    Evropu ne smatra ozbiljnim igračem

    Naša sagovornik kaže da je za Trampa Evropa, to jest EU, nezanimljiva i da je ne smatra nekim ozbiljnim međunarodnim faktorom, zbog toga on nije omiljeni političar u Briselu. Tu su najviše uvređene dve države, Fracuska i Nemačka, ali ni jedna ni druga država ne mogu da igraju na globalnom nivou jer su oni regionalni činioci u odnosu na velike sile.

    „Tramp je svoj odnos prema EU najbolje izrazio kroz podršku Velikoj Britaniji u vezi sa Bregzitom. Ni kosovski Albanci nisu srećni zbog Trampove politike jer Trampova administracija ne ispunjava njihove želje i očito je i da je Sjedinjenim Državama stalo da odnose sa Srbijom popravi i da promene utisak kod srpske javnosti. To nikako ne znači, međutim, da Amerika odustaje od nezavisnog Kosova. Tu nema iluzija“, napominje on.

    U svakom slučaju, zaključuje naš sagovornik, impičment koji je trebalo Trampa da uzdrma u stvari je izazvao kontraefekat i samo mu je dao vetar u leđa kod glasača. Dok su demokrate ovim potezom sebi učinile medveđu uslugu.

    Tagovi:
    protivkandidati, impičment protiv Donalda Trampa, predsednički izbori u SAD, Amerika, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga