18:27 19 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 258
    Pratite nas

    Ukrajina je odobrila godišnji program Ukrajina—NATO, kojim se potvrđuju namere kijevskih vlasti da za pet godina ta zemlja postigne kriterijume za ulazak u NATO. Ruski eksperti ističu da Ukrajina „stremi tamo gde je niko ne čeka“, a da je ta zemlja samo uporište Alijanse protiv Rusije.

    Komentarišući vest da je ukrajinska Vlada odobrila nacionalni program saradnje sa NATO-om, koji „predviđa i reforme bezbednosnog i odbrambenog sektora i demokratske reforme u zemlji“, eksperti ističu da se Zapad za Ukrajinu interesuje isključivo kao uporište za vojno-političko suprotstavljanje Rusiji i da NATO samo koristi Ukrajinu, njen potencijal, resurse i teritoriju, ali ne preuzima obavezu da je zaštiti. Drugim rečima, NATO je zainteresovan za Ukrajinu isključivo sa stanovišta širenja Alijanse ka granicama Rusije i stvaranja tenzija.

    „Ukrajina želi da stigne tamo gde je niko ne čeka. Ta zemlja, svakako, nije u stanju da postane ravnopravna među jednakima ni u NATO-u, ni u EU. U Evropi to niko ni ne želi — Ukrajinu samo koriste. Koristi se njena pusta želja — nude joj šargarepu pričama o pridruživanju NATO-u i EU. I u samoj Ukrajini vlasti koriste istu tu ’šargarepu‘ da bi zavarali ljude i opljačkali narod. Uostalom, i vojni budžeti u saradnji s NATO-om su takođe prilika za krađu. Ceo sistem radi u korist zvaničnika koji imaju samo jedan cilj — da opljačkaju — i u tome im pomažu ideje o NATO-u i o EU", ocenio je za Sputnjik ruski politikolog Jurij Kot.

    Ukrajina u NATO-u — samo protiv Rusije

    Godišnji nacionalni program pod pokroviteljstvom Komisije Ukrajina—NATO za 2020. godinu je jedan od instrumenata za postizanje približavanja te zemlje Severnoatlantskom savezu. Ove godine dokument sadrži i neke novine. Prvi put su u centru pažnje prava, slobode i legitimni interesi čoveka, a upravo takav pristup „propoveda“ i NATO. Pored toga, dokument je urađen u skladu sa međunarodnom metodologijom — Upravljanje bazirano na rezultatima. Ta metodologija se koristi u pripremi sličnih strateških dokumenata u državama-članicama NATO-a, Svetskoj banci i UN.

    Potpredsednik Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije Dmitrij Kuleba je izjavio da Ukrajina sa Alijansom „već razgovara na istom jeziku“. Prema njegovim rečima, godišnji nacionalni program za 2020. godinu napisan je potpuno na „natovskom“ jeziku, jezikom konkretnih, merljivih rezultata koji rešavaju specifične probleme u određenim oblastima reformi i koji su pre svega usmereni na ljudsku bezbednost i dobrobit. Ova „mapa puta“ evroatlantskih reformi, ističe Kuleba, garantovano će dovesti Ukrajinu do visokih NATO standarda.

    Kuleba je ranije rekao i da program saradnje sa Alijansom za 2020. godinu predviđa više od hiljadu događaja naspram oko 600, koliko ih je bilo u 2019. godini.

    Program je razvijen istovremeno sa državnim budžetom za tekuću godinu, a predviđa reforme bezbednosnog i odbrambenog sektora i demokratske transformacije u Ukrajini.

    „Mislim da sve to ne znači ništa, jer ovo nije prvi program koji predviđa da će Ukrajina ispuniti NATO kriterijume za tri do pet godina. Činjenica je da NATO, u stvari, nema jasne kriterijume. Teoretski, postoji uslov da se oružane snage i oružje prilagode standardima Alijanse, ali bilo je zemalja koje su ušle bez prilagođavanja. Postoje zahtevi demokratskog političkog sistema i tržišnog ekonomskog sistema, ali postoje zemlje koje su ušle bez demokratskog političkog sistema i bez odgovarajuće ekonomije. I na kraju, možete ispuniti sve tehničke zahteve, ali oni vas neće prihvatiti samo zato što članice Alijanse to ne žele. To je sve“, kaže politički komentator i stručnjak za Ukrajinu Rostislav Iščenko.

    Politikolog Maksim Žarov takođe ističe da se ovde radi samo o deklarativnoj izjavi ukrajinskih vlasti.

    „Ukrajina neće moći da se pridruži NATO-u, jer postoje teritorijalni problemi, a zemlje koje imaju teritorijalne sporove ne primaju u NATO. Dakle, ovde se najavljuje učešće Ukrajine u NATO-u, a zapravo se govori o tome da Ukrajina ostaje uporište NATO-a protiv Rusije. Ukrajina ne može računati na više od toga. Dakle, ova izjava nije ni prva, ni poslednja“, kaže Žarov.

    Problem Ukrajine nije ulazak u NATO, nego njen opstanak

    Ankete pokazuju da više od 60 odsto Ukrajinaca kao glavni integracioni pravac zemlje vidi ulazak u EU, dok je za 51 odsto građana ulazak u NATO „garancija bezbednosti“. Međutim, eksperti naglašavaju da od ulaska Ukrajine u NATO nema ništa.

    „Mislim da pred Ukrajinom stoji problem koji se ne tiče toga da li će zemlja za pet godina ući u NATO, nego kako da preživi. Siguran sam da to nije realno, makar sudeći po tome što je rukovodstvo Alijanse više puta izjavljivalo da tamo niko neće prihvatiti Ukrajinu“, rekao je Iščenko.

    Žarov napominje da je NATO već prisutan u Ukrajini i da, shodno tome, nema potrebe da tu zemlju uvrsti u svoje redove kako bi još više ojačao svoje prisustvo.

    „Potrebno je samo da kontrolišete vrhovnu vlast Ukrajine na način da mu ona bude potpuno podređena, i tada će ovaj koncept Ukrajine kao uporišta protiv Rusije nastaviti da deluje“, dodao je on.

    Govoreći o prisustvu NATO-a u Ukrajini, Žarov navodi da tamo postoje razne misije — NATO instruktori su prisutni i u ukrajinskoj vojsci i u Donbasu, gde sprovode diverziono-izviđačke operacije protiv milicije u tom delu zemlje.

    „Stoga možemo reći da su NATO snage direktno uključene u građanski rat u Ukrajini. I upravo je to razlog što je članstvo Ukrajine u NATO-u nemoguće“, dodao je Žarov.

    Iščenko dodaje i da Ukrajina i NATO održavaju zajedničke vojne vežbe i da SAD isporučuju oružje toj zemlji.

    „Činjenica je da zemlje Alijanse, naravno, nisu protiv prodaje oružja Ukrajini, ali Ukrajina je, kao što znate, dugo bila izvoznik starog sovjetskog oružja, dok ga je tamo još bilo dovoljno. Međutim, Kijev danas nema dovoljno materijalnih sredstava da bi naoružao i ponovo opremio svoju vojsku. Postoji politička saradnja NATO-a i Ukrajine na nivou izjava o razumevanju i uzajamnoj pomoći. Postoji vojno-tehnička saradnja — sprovode se zajedničke vežbe i uglavnom su manjeg obima. Što se tiče kopnenih snaga, sve je to na nivou voda ili čete, najviše bataljona. Vežbe se redovno održavaju u Crnom moru, ali ne samo sa Ukrajinom, već generalno sa partnerskim zemljama“, rekao je Iščenko.

    On napominje da se zbližavanje Kijeva i NATO-a dogodilo pre 20 godina, ali da se od tada ništa novo nije dogodilo.

    „Ništa se neće promeniti usvajanjem ovog programa. Ovo nije prvi takav program“, istakao je Iščenko.

    Žarov, s druge strane, konstatuje da zbližavanje postoji, ali da se reakcija Rusije uvek zasniva na kategoričkom protivljenju jačanja vojnog kontingenta NATO-a na njenim granicama. Ona u skladu sa tim preduzima adekvatne, odgovarajuće mere, između ostalog i jačajući svoje oružane snage na granici sa Ukrajinom.

    Tagovi:
    članstvo u NATO-u, NATO, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga