15:08 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1573
    Pratite nas

    Na zahtev Rusije, Savet bezbednosti UN danas raspravlja o primeni Minskog sporazuma  u vezi sa petogodišnjicom od njegovog potpisivanja, dok će 20. februara, na zahtev Kijeva, Generalna skupština UN razmotriti situaciju na istoku Ukrajine.

    Zvanična Moskva u svom zahtevu navodi da za pet godina, koliko postoji paket mera predviđen Minskim sporazumom, a koji je potvrđen i rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti UN, vlasti u Kijevu nisu ispunile nijednu od preuzetih obaveza, uključujući i one proistekle iz sporazuma koji je postignut na samitu „normandijske četvorke“ u Parizu prošle godine

    Ukrajina ne želi rešenje, a ni Donbas

    Iako je ukrajinska strana, kao odgovor na ruski zahtev, inicirala održavanje sednice Generalne skupštine UN, politikolog Aleksandar Dudčak iza ovog poteza ne vidi iskrenu želju za rešenjem.

    „Ukrajinska strana stalno pokušava da izmisli neke novine i dopune Minskom sporazumu, koji bi u slučaju realizacije u potpunosti promenili njegovu suštinu. Oni ruše sve dogovore koji su postignuti sa velikim trudom. Čini se da Kijev nema želju, a ni mogućnosti da ih realizuje. To se može objasniti time da Kijev u stvari želi da odseče Donbas od Ukrajine, ali da to uradi tako da niko njega ne optuži zbog neispunjenja sporazuma i zbog toga što je Donbas prestao da bude deo Ukrajine. Sama kijevska vlast radi sve da bi do toga i došlo“, rekao je ekspert.

    Politikolog objašnjava da je logika ukrajinskih vlasti prilično jednostavna – ako Donbas ostane u sastavu Ukrajine, ostaje i oko tri miliona stanovnika koji su otvoreni protivnici ne samo trenutne vlasti u Kijevu, već i političkog kursa koji je Ukrajina zauzela još 2014. godine. To ostavlja mogućnost za unutrašnju nestabilnost, jer postoji kritična masa ljudi koja će se uvek protiviti svim postupcima i zakonima političke vrhuške u Kijevu.

    „Osim toga, ako Donbas ostane u sastavu Ukrajine, neophodno je obnoviti ga, što je izuzetno težak zadatak. A ako bude bilo potrebno njegovo obnavljanje, postaće jasno ko je počinio sve te destrukcije i naneo ogromnu štetu, ko je kriv za smrt hiljade ljudi. Tačnije, to će povući za sobom politički proces otkrivanja ko je odgovoran za tragediju koja se dogodila u Donbasu i u Ukrajini u celini, a kada se logički lanac razvije postaće jasno ko je organizovao državni udar u Ukrajini 2014. godine, kao i cela banda koja je bila tada na sceni i podržavana od strane američke Demokratske partije i Bajdena“, rekao je ekspert.

    Optužbe na račun Rusije ne stoje

    Dudčak objašnjava da su oni koji su preuzeli vlast u Kijevu 2014. godine upravo učinili sve da Krim ne ostane u sastavu Ukrajine i da za to ne treba kriviti Janukoviča. Prema njegovim rečima, Kijevu je potrebna teritorija, a ne ljudi koji na njoj žive i otuda i nepoštovanje svih postignutih dogovora, kao i stvaranje nemogućih uslova za život

    „U Evropi su dugo pokušavali da optuže Rusiju da je ona kriva za nepoštovanje sporazuma iz Minska, iako je to u potpunosti neopravdana optužba  jer Rusija nije strana u sukobu. Bez Rusije nije moguće rešiti to pitanje, jer smo mi nekada živeli u istoj zemlji“, objašnjava ekspert.

    Osim toga, u petak su predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Vladimir Zelenski razgovarali telefonom o raznim aspektima rešenja sukoba u Ukrajini. Tom prilikom je ruski lider naglasio važnost pune i bezuslovne realizacije mera predviđenih Minskim sporazumom, ali i rešenja usvojenih na samitu normandijske četvorke u Parizu decembra prošle godine. Tokom razgovora, Putin je postavio direktno pitanje – da li Kijev namerava da sprovede Minski sporazum, pišu mediji.

    Ranije je ruski predstavnik pri OEBS-u Aleksandar Lukaščevič upozorio da Kijev svojim ponašanjem i neispunjavanjem preuzetih obaveza, dovodi u pitanje rokove za održavanje sledećeg sastanka „normandijske četvorke“ koji je predviđen za april

    Podsetimo, u Parizu decembra prošle godine, održan je prvi samit „normandijske četvorke“ nakon trogodišnje pauze. Na ovom sastanku, strane su se dogovorile da se sledeći put sastanu za četiri meseca u Berlinu, kako bi nastavile rad na rešavanju situacije u Donbasu. Tada je u saopštenju navedeno da Minski sporazum ostaje osnova za rad u „normandijskom formatu“, predviđeno povlačenje snaga u tri nove tačke u Donbasu, kao i režim prekida vatre i razmena zarobljenika.

    Šta dalje?

    Ipak, Dudčak smatra da je neophodno prići problemu na direktniji način, ustanoviti precizne rokove za ispunjavanje obaveza iz Minskog sporazuma, ali uvesti i sankcije za njihovo neispunjavanje.

    „Čini se da ovog trenutka Zelenski pakuje kofere za Berlin, iako nije jasno sa čime on tamo putuje, jer su zadaci koje je dobio od ostalih učesnika „normandijskog formata“ ostali neispunjeni, čak je otišao korak nazad. Ovo može da traje beskonačno. Jedna je situacija sa zamrznutim konfliktom u Pridnjestrovlju, ali ovde konflikt nije zamrznut, konstantno se razmenjuje vatra, a na obodu Donjecka eksplodiraju granate“, rekao je ekspert.

    Podsetimo, u Minsku su 12. februara 2015. godine održani pregovori lidera zemalja „normandijske četvorke“ (Nemačka, Rusija, Ukrajina i Francuska). Tada je donet paket mera za sprovođenje Minskog sporazuma. Ovaj dokument se sastoji od 13 tačaka, koje između ostalog predviđaju prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja sa demarkacione linije između ukrajinskih snaga bezbednosti i pobunjenika, kao i druge mere za dugoročno regulisanje situacije u Donbasu.

    Tagovi:
    politika, Normandijska četvorka, Minski sporazum, Donbas
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga