13:43 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32366
    Pratite nas

    Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine uzrokovala je najtežu krizu u ovoj zemlji, kojoj samo krize ne manjkaju. Nakon odluke Narodne skupštine Republike Srpske o neučestvovanju u odlučivanju u zajedničkim organima BiH preti - paraliza države?

    Prema onome što su za Sputnjik rekli sagovornici, politikolog Miloš Šolaja i šef Srpskog kluba u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Nenad Stevandić, glavni centri odlučivanja u BiH, kao što su bosanskohercegovački parlament ili Savet ministara, biće blokirani.

    Kraj donošenja odluka - najteža kriza Bosne

    Ozbiljnu krizu izazvala je odluka Ustavnog suda BiH o tome da poljoprivredno zemljište u javnom vlasništvu, koje je do sada knjiženo kao vlasništvo RS, sada treba knjižiti kao vlasništvo BiH. Iziritirano ovakvom odlukom, političko vođstvo RS (i ne samo ono, već i opozicija) donelo je, na posebnoj sednici Narodne skupštine osam zaključaka, među kojima je najznačajniji onaj o bojkotu učestvovanja u odlučivanju u zajedničkim institucijama, jer smatraju da se odlukom Ustavnog suda krše dejtonski principi na kojima počiva BiH.

    Bosna i Hercegovina prošla je, od potpisivanja Dejtonskog sporazuma kroz niz kriza koje su se sve mogle karakterisati kao „najteže do sada“ ili kao kriza koja preti da uruši državnost ove bivše jugoslovenske republike. Prvi put je, međutim, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izgovorio na sednici Narodne skupštine RS: „Doviđenja BiH, dobrodošao RSegzit“!

    Ipak, do RSegzita bi trebalo još pričekati, jer bojkot odlučivanja u zajedničkim institucijama bi trebalo, barem se tome nadaju u Banja Luci, da dovede do promene zakona o Ustavnom sudu. Glavni zahtev srpske političke elite odnosi se na to da iz Ustavnog suda izađu stranci, koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava. Ova trojica sudija, pokazuje praksa, glasaju uvek sa bošnjačkim predstavnicima i preglasavaju ostale članove, čime se krši princip konsenzusa dva entiteta i tri naroda na kome je zasnovana dejtonska Bosna.

    Šta sledi nakon odluke Srpske?

    Odluka u zajedničkim organima BiH neće biti, s obzirom na odluku Narodne skupštine Srpske, kategoričan je Šolaja.

    „Institucije RS koje predstavljaju građane RS u Sarajevu raspolažu onim što se zove entitetski ključ, jer ima mnogo odluka koje je nemoguće doneti ukoliko ne učestvuju i predstavnici iz RS. Tako je u zakonodavnim institucijama, a i u izvršnim, poput Saveta ministara“, objašnjava on.

    Nakon odluke srpskih narodnih predstavnika, na potezu je bošnjačka politička elita, koja će pokušati da nađe način da zaobiđe blokadu i omogući donošenje i primenu odluka bez saglasnosti srpskih predstavnika, prognozira naš sagovornik.

    „Slično će, verovatno da se ponašaju i međunarodne institucije, ambasade ključnih zemalja, kao i međunarodne organizacije, koje će, za početak, da povećaju politički pritisak. Sledi serija razgovora sa političkim predstavnicima RS. Verovatno će da pojačaju i ekonomski pritisak u nastojanju da se situacija odmrzne i da se odluka Ustavnog suda prihvati kao takva“, smatra Šolaja.

    Njihovi pokušaji, prema njegovim rečima, neće doneti rezultate, a BiH će u velikoj meri biti blokirana.

    Sistem Ustavnog suda ruši temelje BiH

    Stevandić objašnjava da totalna paraliza države nije namera srpske političke elite, već samo blokada odlučivanja u zajedničkim zakonodavnim organima, kao što je Parlamentarna skupština BiH i savet ministara.

    „Želimo da ih nateramo da pogledaju realnosti u oči i da se promeni Zakon o Ustavnom sudu, da se strane sudije smene, jer je to predviđeno dokumentima. To nije nešto što izmišljamo. Predviđeno je da strane sudije odu, da se izaberu domaće i moramo se sporazumeti da to prođe. Ukoliko neće, RS će biti prinuđena na naredne korake koje ćemo kovertirati u skupštini“, kaže on.

    Republika Srpska je subjekat, a ne objekat u BiH. Ona je stvorila BiH, a ne obrnuto, naglašava naš sagovornik.

    „Kada to bude jasno partnerima u Federaciji, možemo da se dogovorimo o budućem suživotu, napretku i opstanku BiH. Sve drugo ljulja temelje BiH, jer njena koncepcija je da se mora dobiti saglasnost dva entiteta i tri naroda i ta koncepcija koja je ustavna i koja važi svuda, jedino ne važi u Ustavnom sudu“, naglašava Stevandić.

    Prema njegovim rečima, sistem po kome funkcioniše Ustavni sud BiH negacija je principa na kojima počiva BiH. Uz njega, slična institucija je i kancelarija visokog predstavnika.

    „Te dve institucije generatori su krize i hrane bošnjački ekstremizam koji teži da Hrvatima uništi pravo da imaju svoje legitimne predstavnike, a RS da toliko dezavuiše da bi Srbi ostali bez nje i postali nacionalna manjina u BiH. To kod nas neće proći, dovoljno smo odlučni, sposobni, imamo dovoljno znanja i obrazovanja da to ne dopustimo“, kategoričan je Stevandić.
    Kakva će biti reakcija Zapada?

    Na pitanje, kakvu reakciju na odluku Skupštine RS očekuje sa Zapada, Stevandić kaže da se geopolitička situacija promenila i da evropske zemlje više nisu spremne da slušaju diktate.

    „Pojedinačne kritike koje čujemo iz nekih ambasada ili od pojedinih zemalja kvinte više služe da vidimo i otkrijemo gde leži problem u stalnoj diskriminaciji Srba i RS i njenih institucija, nego što nas zastrašuje. U svakom slučaju, nemamo nikakav problem da to istrpimo. Što se Sarajeva tiče, kakvu god reakciju da smisle, mi imamo spreman odgovor i, da budem iskren, odgovor je uvek spremniji od njihove reakcije“, naglašava on.

    Ustavni sud BiH sastoji se od devet članova, od kojih četvoro bira Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH (po pravilu dva Bošnjaka i dva Hrvata). Dvojicu sudija bira Narodna skupština RS, a trojicu imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, nakon konsultacija sa Predsedništvom BiH.

    Tagovi:
    blokada, teritorija, poljoprivredno zemljište, ustavni sud BiH, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga