13:39 04 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1843
    Pratite nas

    Povod za novo zaoštravanje odnosa između Banjaluke i Sarajeva bila je odluka Ustavnog suda BiH da poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj nije u nadležnosti entiteta nego centralnih institucija. Reč je o odluci Suda gde je meta Republika Srpska, o svojevrsnom „činu agresije“ preko kog je nemoguće preći, smatra analitičar Aleksandar Pavić.

    Jasno je, kaže, da je Ustavni sud, u kome se pored sudija iz redova tri naroda nalaze i troje stranaca, prešao crvenu liniju.

    „Nema sumnje da je prekršen Dejtonski sporazum jer je oduzeto pravo Srpskoj da raspolaže imovinom, ovoga puta poljoprivrednim zemljištem. Time se narušava dejtonski princip od 49 posto teritorije za Republiku Srpsku a 51 za Federaciju BiH, jer u pitanju je 90000 hektara, teritorija veličine Trebinja“, objašnjava politikolog.

    Po njegovom mišljenju, dobro je da je Narodna skupština - i vlast i opozicija zauzela jedinstven stav po ovom pitanju, ostavivši rok od 60 dana da se ili donese novi zakon o Ustavnom sudu gde više neće biti stranaca, ili će Srpska preduzeti druge mere.

    „Ovo je vrlo bezobrazna odluka, s tim što nije doneta tek tako: bilo je sufliranja iz inostranstva. Prilično sam ubeđen da je to tesno povezana a možda uz zeleno svetlo sa iste adrese kao i nakaradni zakon Mila Đukanovića o otimanju imovine SPC“, uveren je Pavić.

    Odluka Ustavnog suda BiH  u godini jubileja Dejtona i Srebrenice

    Gledano u tom širem kontekstu, Pavić ističe da poslednje događaje vezane za odluku Ustavnog suda BiH treba posmatrati kao deo pojačavanja retorike protiv Srspke u jubilarnoj godini Dejtonskog sporazuma i Srebrenice.

    „Najavljen je čak dolazak u Srebrenicu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. A Srebrenica ima mnogo širu svrhu, ona je stub doktrine humanitarne intervencije. Ovo što se dešava kako se bližimo julu samo će se pojačavati, a zbog jubilejske godine čekaju nas turbulentna vremena“, upozorava Pavić

    Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač ocenjuje da je dobro što su se Dodik i srpski predstavnici u institucijama BiH opredelili da krizu u BiH rešavaju u zakonskim okvirima.

    Na pitanje da li je taj pravac perspektivan, Kovač kaže da svi problemi u BiH su političkog karaktera i da na takav način treba i da se rešavaju.

    „Niko od srpskih zvaničnika nije govorio o nekoj militarističkoj opciji koju pak neprekidno zagovara Izetbegović, čak otvorenije nego što je to činio njegov otac.  Siguran sam da vojna opcija nije ta kojoj će pribeći srpska strana a takođe sam siguran da će narod braniti Srpsku po svaku cenu i jasno iskazati ko je taj koji ima agresivne namere, jasno deklarisane u izjavama bošnjačkih rukovodilaca, koji šire lažnu priču o građanskoj državi a suštini stvaraju islamsku“, smatra Kovač.

    Pustiti da BiH odumre

    Obrad Kesić, šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu, govoreći o reakcijama u Sjedinjenim Državama na najnoviju krizu u BiH, ocenjuje da bi ona mogla da poremeti izvesno poboljšanje nastalo na liniji Banjaluke i Vašingtona otkad je za bosanskog ambasadora u SAD došao Bojan Vujić kao srpski diplomatski kadar. On, međutim, dodaje da su i u SAD su svesni da je Dejtonski sporazum minimalni konsenzus oko zajedničke države i da Srpska od toga neće odstupiti.

    „Sve što je izgrađeno mimo Dejtona je izgrađeno preko nasilja i sile i lažnog predstavljanja međunarodnog prava i Dejtonskog sporazuma. To više ne može. Prošlo je vreme kad visoki predstavnici mogu da se pozivaju na bonska ovlašćenja i rade šta hoće. Nije više moguće ni da RS ćuti i trpi a da Ustavni sud maltene menja ustav, piše novi deo ustava bez bilo kakve konsultacije i saglasnosti sa entitetima i da Bošnjaci ono što nisu mogli tokom rata sada postižu preko Ustavnog suda. To neće proći“, uveren je Kesić.

    Na pitanje da li je, ukoliko se kriza oko Ustavnog suda ne reši, moguće da se Srpska odluči na referendum o odvajanju, s obzirom da je srpski predstavnik u Predsedništvu BiH Milorad Dodik ovih dana poručio „Doviđenja BiH, dobrodošao RS-egzit“, Kesić podseća da je Srpska već utvrdila da ima pravo na referendum.

    „To je uradila povodom odluke Ustavnog suda o Danu republike. Kad je sproveden taj referendum (2016.godine) to je dalo na znanje svima da ona može da održi referenudm o svakom pitanju od značaja za svoje građane“, ističe Kesić, dodajući da je pravo na samoopredeljenje predviđeno i Poveljom UN.

    Prema rečima Aleksandra Pavića, Srpska će pre svega iscrpeti sve pravne mogućnosti, a ako i dalje bude postojala blokada iz Sarajeva, Banjaluka ima pravo da preduzme korake u svoju zaštitu.

    „Ne morate da sprovedete referendum da biste zakonski obezbedili funkcionisanje RS. Može se samo pustiti da Bosna i Hercegovina ostane takva kakva je, polumrtva, klinički mrtva, a Srpska će sigurno doneti propise koji obezbeđuju njen koliko toliko normalan život.Ima dovoljno pravnih instrumenata da se to radi elegantno. Videćemo za 60 dana da li postoji volja druge strane za kompromis a onda će RS imati pravo da deluje u skladu sa interesima sopstvenog opstanka“, zaključuje Pavić.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga