22:37 02 April 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    192233
    Pratite nas

    Još ima prostora da izuzetno štetan potez po Srbiju kakav je prodaja Komercijalne banke bude zaustavljen. Na potezu je Narodna banka Srbije, kaže za Sputnjik konsultant Branko Pavlović.

    Proces privatizacije državne banke, koja ima 11 odsto udela na našem bankarskom tržištu i koja je treća po visini aktive i sa najvećom deviznom štednjom građana, priveden je kraju i ostalo je samo da Vlada potpiše ugovor o prodaji Komercijalne banke NLB banci iz Slovenije.

    Nesporno je, smatra Pavlović, da se njenom prodajom Srbija odriče finansijskog suvereniteta jer bi ukoliko dođe do ove transakcije imali jednocifreni procenat učešća domaćih banaka na našem bankarskom tržištu.

    Narodna banka može da se zaustavi štetnu prodaju Komercijalne banke 

    On, međutim, kaže da još nije kasno da se greška ispravi i objašnjava na koji način.

    „Tačno je što je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković prvo rekla da ne treba prodavati Komercijalnu banku, ali je tačno i to što je napomenula da ona ne može da donosi odluku kada će nešto državno biti prodavano, jer je to u nadležnosti Vlade. NBS je, međutim, ovlašćena da procenjuje da li je kupac Komercijalne banke rizik za finansijski sektor Srbije, jer je reč o kupcu koji je u svojoj istoriji bremenit krupnim problemima u poslovanju, do ivice bankrotstva, do potrebe da se interventno ulaže novac u njega da bi mogao da opstane“, kaže Pavlović u intervjuu Sputnjiku.

    On smatra da objektivno postoje razlozi da se kupac Komercijalne banke oceni kao rizičan pogotovo kada se ima u vidu cena po kojoj se banka prodaje.

    Komercijalna banka
    © Sputnik / Mira Kankaraš Trklja
    Prodajom Komercijalne banke Srbija se odriče finansijskog suvereniteta jer bi imali jednocifreni procenat učešća domaćih banaka na našem bankarskom tržištu.

    „Narodna banka Srbije bi po zakonu bila ovlašćena da stopira tu transakciju. Ne zato što može da se meša u to da li treba ili ne prodavati Komercijalnu banku. Ona ima ovlašćenje da kaže ne, ova transakcija sa tim kupcem nije dozvoljena u Srbiji i tu Vlada Srbije ne može ništa“, kategoričan je ovaj konsultant koji se posebno bavi pitanjem privatizacija.

    Slovenci će dobiti banku za džabe

    Dogovorena cena za koju bi NLB banka kupila Komercijalnu još nije ozvaničena, ali se zna da je između 450 i 500 miliona evra. Pavlović je, međutim, kategoričan da smo banku dali za džabe i objašnjava zašto.

    „Komercijalna banka je u stvari prodata za nula dinara, kada uzmete u obzir kategoriju koja se zove racio adekvatnosti kapitala, što predstavlja odnos raspoloživog kapitala u banci. Narodna banka Srbije je, kao i svaka druga centralna banka za svoje tržište, utvrdila koji je to donji nivo ispod koga banka ne sme da ide da bi bila sigurna. Sve preko toga su raspoloživa sredstva banke“, kaže Pavlović.

    Kod nas je donji nivo 12 procenata, a taj odnos kod Komercijalne banke je oko 30 posto. Ako uzmemo u obzir da menadžment ne bi smeo da ide baš do 12 odsto, nego da ne bi trebalo da se spusti ispod 15 procenata, ta razlika između 15 i 30 odsto, kako objašnjava, predstavlja raspoloživi kapital banke, odnosno njenu sposobnost da plasira novac u tom obimu. A on je upravo približan ceni koju dobijamo za Komercijalnu banku, objašnjava Pavlović.

    On to smatra urušavanjem državne imovine i državnih potencijala Srbije.

    Na pitanje, zašto je moralo da dođe do privatizacije ako je među tri ponude ovakva ponuda NLB banke najpovoljnija, Pavlović kaže da kada na kraju dobijete ovako lošu ponudu kao najbolju znači da proces koji je vođen nije ni na šta ličio. On je samo formalno bio kao neki postupak.

    Sa ovom cenom koju ste dobili to je odmah razlog da otpustite konsultanta koji je bio dužan da vam napravi ozbiljan prikaz stvarnih potencijala banke koju prodajete. Sve i da treba prodavati banku, a ne treba. Čim si dobio ovu cenu odmah kažeš poništavam tender i otpuštaš konsultanta“, kategoričan je sagovornik Sputnjika.

    Stranac će gledati svoj a ne interes Srbije

    Na zapitanost da li to onda ukazuje da smo bili pod velikim pritiskom MMF-a da privatizujemo banku, jer je to bilo na agendi poslova koji nas po nalogu te finansijske institucije čekaju, iako sa njima imamo samo savetodavni aranžman, Pavlović nema dilemu da će MMF uvek da pohvali svaki potez koji je dubinski na štetu Srbije, a vezan je za monetarnu politiku i finansijski sektor.

    I dalje nam pričaju kako je dobro da sve privatizujemo, a kada pogledate banke i u Americi, Nemačkoj, Francuskoj, Japanu Italiji, Španiji, nigde nećete naći nijednu dominantnu banku ili bankarsku grupaciju koja je strana. I sve to što je za njih dobro, da domaće banke sa domaćim investitorima drže najveći deo tržišta, za nas, po njima, nije dobro. Sa ovom transakcijom ćemo preći na jednocifreni procenat u učešću domaćih banaka na našem bankarskom tržištu, upozorava Pavlović, ističući da to znači odricanje Srbije od finansijskog suvereniteta. On objašnjava zašto i kako to funkcioniše:

    „Preko stranih banaka koje svoje poslovanje zasnivaju na ovdašnjoj domaćoj štednji i domaćim depozitima, pa preko kamata iznose pare za sebe, oni zapravo ono malo dodate vrednosti koja se napravi, profita koji bi mogao da se ulaže u razvoj i povećanje poslova i kvaliteta poslova, uzimaju sebi i onda vam kažu da morate da se oslonite na njihovu pomoć i direktne strane investicije jer nam drugog spasa nema“.

    On napominje da je Komercijalna banka prema parametrima koji je određuju veoma dobro pozicionirana. A naročito sa najvećom deviznom štednjom naših građana, u vrhu je među 26 banaka koje posluju u Srbiji, od kojih je više od 20 stranih. To što sada mi tu štednju naših građana prepuštamo strancu, Pavlović smatra nepojmljivim. Ako se njome ne upravlja kako treba ne treba prodavati banku već dovesti kvalitetan, profesionalni menadžment koji će podići njeno poslovanje.

    Kad imate strane banke nikada naša privreda neće imati podršku takve banke da može da se razvija. Ceo problem sa prodajom finansijskog sektora je u tome što drže u posedu depozite tvoje privrede i štednju tvojih građana, a onda neće da finansiraju domaću privredu, već će da ulažu u ono što je interesu koji određuje njena centrala.

    U slučaju nove krize strmoglavce u recesiju

    Pavlović ukazuje i na veliki problem koji bi prodajom banke imali u slučaju nove ekonomske krize koja za finansijske stručnjake nije upitna. Pitanje je samo kada će do nje doći, šta će biti okidač.

    Komercijalna banka
    © Sputnik / Mira Kankaraš Trklja
    U slučaju krize strane banke po pravilu povlače kapital u matične države što je za državu iz koje izvlače sredstva znak da strmoglavce ide u recesiju

    Kada se u tom trenutku strani finansijski sektor povuče, odnosno povuče kapital u matične države, ti strmoglavce ideš u recesiju, upozorava on. Zato, kako kaže, zemlje i ne daju da stranci imaju dominantni položaj u bankarskom sektoru u njihovim državama.

    Sagovornik Sputnjika ukazuje na iskustvo Poljaka i Mađara kod kojih je odnos domaćih i stranih banaka na njihovom bankarskom tržištu pola, pola. Orban je posle krize iz 2008. godine uvideo pogubnu ulogu prepuštanja domaćeg bankarskog tržišta strancima, pa je dodatno i vanredno oporezovao strane banke, a onda i dokapitalizovao svoje.

    Na pitanje, kako gleda na koincidenciju da bi domaću banku sa najvećom deviznom štednjom građana trebalo da kupi NLB banka, odnosno Nova ljubljanska banka, naslednica Ljubljanske banke koja je ostala dužna deviznu štednju građanima Srbije po raspadu države, Pavlović kaže da će Slovenci uvek raditi posao u svoju korist, ako im to neko dozvoli.

    Tagovi:
    odluka, NBS, zaustavljanje, prodaja, Komercijalna banka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga