17:23 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    275324
    Pratite nas

    Pre nego što se donese konačna odluka o eventualnom ultimatumu Zapada da Beograd prizna nezavisnost Kosova i omogući mu stolicu u UN, koji će, kako kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biti ispostavljen, pitaće se narod za mišljenje. Kakav bi bio odgovor građana Srbije na referendumu, Sputnjik je pitao istraživače javnog mnenja.

    Vučić nema dilemu da će po ukidanju prištinskih taksi, na čemu u poslednje vreme zdušno rade predstavnici američke administracije, uslediti veliki pritisak na Beograd.

    Zapad će od Srbije tražiti da de fakto ili de jure prizna Kosovo, sa ciljem da ga ubace u UN, rekao je Vučić, koji je poručio da će narod o tome svakako biti pitan, ali da će pre toga on da kaže svoje mišljenje. Ukazao je i na podatak da samo 10 do 12 odsto ljudi očekuje rešenje statusa Kosova i Metohije, a da su svi ostali za status kvo.

    Odgovor naroda zavisi od pitanja

    Na pitanje kakav bi odgovor naroda bio ako bi u ovom trenutku došlo do tog istorijskog referenduma, s obzirom na najsvežije podatke kojima raspolažu, sagovornici Sputnjika koji se bave ispitivanjem javnog mnenja ukazuju da građani generalno nisu spremni da trguju Kosovom i Metohijom. Ipak napominju da će odgovor u mnogome zavisiti od samog pitanja.

    Direktor agencije Faktor plus, Vladimir Pejić kaže da će dosta toga zavisiti i od toga kako će biti formulisano pitanje, a ono će opet zavisiti od toga šta se od naše države bude tražilo.

     „U velikoj meri će zavisiti od tog zahteva i šta nam se „nudi“ ili bolje rečeno, šta se od nas kao države i kao naroda traži. Zato je teško prejudicirati kako bi se narod o tome izjasnio. Ono što je do sada bilo u gotovo svim istraživanjima, ne samo našim nego i drugim, je da građani nisu skloni bilo kakvoj vrsti trgovine u smislu priznavanja Kosova i Metohije, a za uzvrat da dobiju neke povlastice različite vrste“, kaže Pejić za Sputnjik.
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Vučić nema dilemu da će po ukidanju prištinskih taksi, na čemu u poslednje vreme zdušno rade predstavnici američke administracije, uslediti veliki pritisak na Beograd.

    Takve stvari su većinski odbijali, kaže sagovornik Sputnjika, ali i dodaje da moramo imati u vidu da do sada i nije bilo neke konkretne ponude već više nekih hipotetičkih razmišljanja. On, međutim, ukazuje i na činjenicu da narod i pored čvrste želje da Kosovo i Metohija na bilo koji način ostane deo Srbije ima i želju da se to pitanje razreši. Pejić je mišljenja da, uslovno rečeno, neka bolja ponuda i kampanja ne samo od strane države, nego i svih zainteresovanih aktera, može u dobroj meri da utiče na to da eventualno dođe do rezultata koji bi vodio ka prihvatanju nekog predloga u tom smeru.

    Stav građana – ne priznati Kosovo

    Pejić ipak naglašava da je to samo hipotetički.

    „Realno, s obzirom na rezultate dosadašnjih istraživanja kao i šta bi sada mogli da očekujemo u novim istraživanjima, ne vidimo šta bi to bilo što bi moglo da promeni mišljenje građana. A stav građana je da se nezavisnost Kosova i Metohije ne prizna od strane Srbije“, ocena je direktora agencije Faktor plus.

    Izvršni direktor CESID-a, Bojan Klačar kaže:

    „Od 2018. godine primetno je povećanje procenta ljudi u istraživanjima koji na neki način percipiraju da je neka vrsta zamrznutog konflikta na Kosovu relativno loše rešenje za Srbiju. Taj procenat naravno nije dominantan ali se vidi da on raste“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Kada se govori o trendovima, on napominje da apsolutnu većinu glasova građana dobijaju rešenja koja se nalaze na polovima.

    „Ako pitate ljude koje bi rešenje najviše voleli za Kosovo i Metohiju, bez ikakve dileme dobijate odgovor da bi voleli
    da Kosovo ostane u sastavu Srbije i da mu se da neka vrsta široke autonomije“, ističe Klačar.

    RAZMIŠLJAJU O RAZGRANIČENJU 

    Takođe, ako ljude pitate da li su spremni da priznaju nezavisnost Kosova dobijete ogroman procenat ljudi koji se tome protive, dodaje on, ali i ukazuje na još jedan momenat.

    Ustav Srbije - ilustracija
    © Foto : Youtube/Radio Televizija Vojvodine
    Na referendumu 2006. godine građani su podržali predlog Ustava u kome je u preambuli Pokrajina Kosovo i Metohija posebno naznačena kao sastavni deo teritorije Srbije.
    „Ako ljude pitate za neke stvari između toga, na primer, koliko su spremni za eventualno razmišljanje o nekim rešenjima koja bi uključivala različite vrste razgraničenja, ili različite vrste „kompenzacije“ za Srbiju i Srbe na Kosovu, u javnom mnenju se prepoznaje trend spremnosti da ljudi takve argumente saslušaju i da o njima razmišljaju“, kaže izvršni direktor CESID-a.

    On je podvukao da nije reč o tome da bi ti građani blanko podržali neka takva inovativna rešenja kakva do sada nisu bila na stolu, ali da se vidi povećanje broja ljudi koji su svesni da je ovakvo stanje neodrživo i da dijalog može da donese neka drugačija rešenja.

    Kako kaže Klačar, reč je o rešenjima koja su vezana za neku vrstu razgraničenja, ali sa nekom vrstom maksimalne zaštite za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpske sredine na Kosovu i Metohiji.

    Tri kosovska referenduma

    Inače, u poslednjih 30 godina održana su tri referenduma koja su se posredno ili neposredno odnosila na Kosovo i Metohiju.

    Na onom iz 1989. godine građani su se izjašnjavali o ustavnim amandmanima koji su, kako je objašnjeno, vraćali Srbiji državni i ustavni suverenitet na celoj teritoriji.

    Srbija je 1998. godine raspisala i referendum o tome da li bi u rešavanju problema Kosova trebalo da učestvuju strani posrednici, da bi 2006. godine na referendumu građani bili pitani da li podržavaju predlog Ustava. U njemu je u preambuli Pokrajina Kosovo i Metohija posebno naznačena kao sastavni deo teritorije Srbije koja ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije.

     

    Tagovi:
    priznanje nezavisnosti Kosova, ultimatum, Zapad, status Kosova i Metohije, referendum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga