04:12 28 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21794
    Pratite nas

    Novi ruski raketni sistemi izuzetno su opasni, zabrinuto je, u intervjuu „Špiglu“, konstatovao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, priznajući da smo „veoma blizu“ 12. satu na „Časovniku Sudnjeg dana“ koji simbolički meri vreme do sledećeg, poslednjeg svetskog rata. A Amerika opstruiše pregovore o Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

    Iako je teško čak i zamisliti da bi nuklearni rat zaista mogao da izbije, novinari „Špigla“ upozoravaju da mu „nikada nismo bili bliži“. Istina, još nije minut do dvanaest, ali jeste svega 100 sekundi do Sudnjeg dana na tom časovniku koji od 1947. kvantifikuje opasnost od rata u kome ne može da bude pobednika.

    Simulacija nuklearnog rata

    „Novi START“, jedini preostali sporazum o kontroli nuklearnog oružja između Rusije i Amerike, ističe kroz manje od godinu dana, 5. februara 2021, a predstavnici SAD upravo su otkazali učešće na sastanku na kome je trebalo da se utvrde detalji dogovora o produženju važenja ovog sporazuma.

    „Očigledno je da se u ovom preostalom roku (...) ne može ništa značajno uraditi (ni) uz svu obostranu želju“, prokomentarisao je Vladimir Leontjev, zamenik šefa Odeljenja za pitanje neširenja i kontrole naoružanja pri ruskom Ministarstvu inostranih poslova.

    Istovremeno, nakon što se Amerika prošlog avgusta povukla iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa, u još jednom aktu bez presedana, na brifingu za novinare u Pentagonu prošlog petka obelodanjeno je da je sprovedena simulacija napada nuklearnim oružjem na Rusiju.

    Superiornost ruskog oružja

    Razumljivo, ni druga strana ne sedi skrštenih ruku. U razgovoru sa Stoltenbergom novinari „Špigla“ naglašavaju da je, razvojem novih krstarećih raketa i hipersoničnog oružja, „Moskva sad postala daleko superiornija od Zapada u ovoj oblasti“.

    Priznaje to i Mark Esper, američki ministar odbrane, koji je u pisanom izveštaju Predstavničkom domu američkog Kongresa naveo da razvoj hipersoničnog oružja „potvrđuje strahove od rastućeg vojnog potencijala“ Rusije, dok će general Mark Mili, glavnokomandujući američke vojske, oceniti i da je „naša konkurentska prednost potkopana, i niko ne treba da sumnja u to. Kina i Rusija jačaju svoje vojne potencijale kako bi nadmašile SAD i (njihove) saveznike, i obezbedile svoj uticaj u celom svetu“.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin nudi pak drugačije objašnjenje – hipersonično oružje, koje je bez takmaca u svetu, nema ovako ofanzivne i agresivne ambicije, već mu je svrha da Rusiji osigura bezbednost u dugoročnoj perspektivi.

    Koliko je zapravo opasna situacija u koju klizi čitav svet? Zašto se Amerika izvlači iz nuklearnih sporazuma s Rusijom? I čemu služi širenje straha od Rusije i njenog oružja u kome učestvuje i generalni sekretar NATO-a – obračunu s Rusijom, ili nastavku američke kontrole nad zapadom Evrope? Jer, otkrio je Stoltenberg pred Evropskim parlamentom, danas je na našem kontinentu prisutno više američkih vojnika neko ikad od početka ovog veka.

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i vojni analitičar Ljuban Karan.

    Spirala neželjene eskalacije

    Džordž Bibi, nekadašnji šef odeljenja za analizu Rusije u okviru CIA-e, ustvrdio je nedavno da je „rizik od nuklearnog rata s Rusijom mnogo veći nego što mislimo“, i to ne zato što neko planira takav rat već zato što je „u povoju situacija nalik onoj iz Prvog svetskog rata – spirala neželjene eskalacije za koju malobrojni priznaju da se sada razvija. Ova opasnost mogla bi da se završi katastrofom ako se ništa ne promeni.“

    „Opasnost jeste sve veća“, uveren je i Ljuban Karan, koji objašnjava: „Svet je do sada čuvala ravnoteža straha od uzajamnog uništenja; problem je nastao kada su SAD i vodeće NATO države pomislile da sebe mogu da zaštite od kontraudara, čime je i narušeno dotadašnje uverenje da se ni jedna od strana, iz straha od odmazde, neće usuditi da izvrši nuklearni udar.“

    Povratak ravnoteže

    Razvoj ruskog hipersoničnog oružja predstavlja put ka ponovnom uspostavljanju ove ravnoteže straha koja garantuje mir i zato, napominje Zoran Milivojević, „jasno je da je rusko oružje, za koje Stoltenberg kaže da je opasno, opasno samo za onoga ko bi pomislio da napadne Rusiju“.

    Američka raketa minitmen
    © AP Photo /
    Zoran Milivojević: „Opasnost se sada sastoji u tome što pozicija jedine supersile, koju je Amerika dugo imala, njoj ne dozvoljava da racionalno razmišlja i donosi odluke“

    Priznanja moći ruskog oružja Milivojević vidi kao „još jedan dokaz promene snaga u svetskim odnosima, koja je i dovela do nestanka unipolarnog poretka“: „Opasnost se sada sastoji u tome što pozicija jedine supersile, koju je Amerika dugo imala, njoj ne dozvoljava da racionalno razmišlja i donosi odluke. A upravo to je neophodno jer je Rusija ponovo postala partner, s kojim se mora razgovarati umesto stalnih pokušaja da se suzbije njen povratak na globalnu scenu. Rusko naoružavanje je samo posledica tog američkog pokušaja da očuva svoju globalnu suprematiju na štetu Rusije. Ona to neće dozvoliti, jer alternativu tome zapravo i nema. I Amerika će tu realnost jednostavno morati da uvaži.“

    Trka u naoružanju

    Naizgled paradoksalnu situaciju, u kojoj Sjedinjene Države izlaze iz sporazuma o naoružanju s Rusijom dok istovremeno otvoreno priznaju nadmoć njenog oružja, Ljuban Karan objašnjava njihovim „pokušajem vojnog, ali i ekonomskog iscrpljivanja Rusije, u nameri da se ona ponovo uvuče u trku u naoružanju i da joj se odvuče pažnja od Sirije i Bliskog istoka, Balkana...“.

    „Reč je o nastojanju Amerike da ostvari komparativnu prednost u odnosu na Rusiju, u naivnom verovanju da ona nema mogućnosti da tome parira“, dodaje Zoran Milivojević.
    Bojno polje Evropa

    „Problem za SAD, međutim, predstavlja to što ovakvim postupanjem ona gubi poverenje svojih saveznika u 'staroj' Evropi, iako pokušava upravo suprotno – da joj, podgrevanjem strahova od ruske pretnje, dokaže kako joj je neophodna američka zaštita“, ukazuje Ljuban Karan.

    „U Evropi sve više raste svest da će ona biti glavna žrtva u ovakvom razvoju događaja koji podrazumeva stalni rast tenzija između Zapada i Rusije, u funkciji interesa koji se ne poklapaju sa evropskim interesima“, saglasan je Zoran Milivojević, koji optimistički zaključuje: „U tom sazrevanju svesti i leži nada da će preterana eskalacija tenzija ipak biti sprečena. Tim pre što će, bude li osvojio drugi predsednički mandat u SAD, i Donald Tramp imati odrešenije ruke da ostvari ono što je obećavao pre svog prvog mandata, a to je upravo spuštanje tenzija u odnosima s Rusijom.“
    Tagovi:
    nuklearni udar, Pentagon
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga