02:05 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 2497
    Pratite nas

    Mati Efimija detinjstvo je provela je na teniskim terenima, a u slobodno vreme crtala i pisala pesme. Magistrirala je slikarstvo i član je ULUS-a. Posle učenja ikonopisanja u manastirima Bođani i Žiči, boravila je u manastiru Gradac do 2014, gde je godinama bila igumanija. Danas je jedina monahinja u pravoslavnom manastiru u Išonu, u Francuskoj.

    O tome kako je donela odluku da se zamonaši, o svom duhovnom putu, ali i o umetničkom radu i izložbama, mati Efimija govori u emisiji Marine Rajević Savić „Dok anđeli spavaju“.

    Mati Efimija Topolski (svetovno ime Jasna) zamonašila se 7. jula 1996. Ime Efimija odabrao joj je njen duhovnik otac Julijan, arhimandrit manastira Studenica.

    „Kada sam upoznala oca Julijana, prvo što mi je rekao, rekao je: ‘Dušo, moraš da pažljivo biraš koga ćeš slušati’. Ne možemo tek tako rešiti da slušamo nekog jer i to mora da se proverava kroz Svete oce, kroz Sveto pismo. Ali on je bio već provereni starac. Tako da ga nije bilo teško slušati. Možda sam i došla već pripremljena, jer je moj otac bio dosta stariji. Bila sam patrijarhalno vaspitana, nikada mi nije bio čudno da slušam oca. Tako da sam oca Julijana mogla da slušam“, kaže mati Efimija.

    Govoreći o monaštvu, mati Efimija se priseća reči oca Emilijana, koje je zapisao u delu „Blagodatni put“: „Monah je najjači čovek na celom svetu. Sve može da učini pomerivši samo prst. I demoni ga se plaše, i svetitelji mu služe, sve je u njegovim rukama. Ali može da postane jedno nemoćno, anemično stvorenje. Šteta je da budemo takvi“.

    „Mislim da treba da radimo na tome budemo takvi kako otac Emilijan predlaže. Monah može mnogo, ali treba raditi na tome stalno – to što je neko monah ne znači da je već spreman za to da malim prstom pomera brda“, kaže ona.
    Mati Efimija i Marina Rajević
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Mati Efimija i Marina Rajević

    Monaški poziv jeste protivprirodan, jer čoveku je svojstveno da stupi u brak i ima porodicu, ali mati Efimija napominje da čovek, od Adamovog i Evinog pada živi, kako kaže, palu prirodu.

    „Ali ako čovek oseti priziv za nešto više molitve, da sebe i svoj ćivot više posveti molitvi, onda postaje prirodno da ne može ništa drugo. Mislim da su tako nastali zaveti. Zavet bezbračnosti nije nastao zato što čovek u braku nije sposoban da se moli Bogu, daleko od toga. Mislim da su prvi oci pustinjaci, koji su se povukli iz sveta, osetili da onaj ko živi u braku ne može da provodi vreme u molitvi. To je potpuno normalno. Jer ko se posveti bračnim dužnostima, ne može ćivot da mu bude svakodnevna molitva“, objašnjava mati Efimija.

    Tagovi:
    Dok anđeli spavaju
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga