22:03 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    160
    Pratite nas

    Sporazum koji su SAD potpisale s talibanima je prvi korak ka postizanju mira u 40 godina dugom ratu u Avganistanu. Mnogo je faktora koji mogu biti pretnja primirju i zato su ovo tek dosta tihi bubnjevi mira, kaže analitičar Borislav Korkodelović.

    Potpisavši sporazum sa talibanima, Amerika pokušava da okonča najduži sukob u istoriji u koji je bila umešana.

    Dve strane sastale su se u katarskoj prestonici Dohi, a delegacije su predvodili američki specijalni izaslanik za pomirenje u Avganistanu Zalmaj Kalilzad i talibanski izaslanik mula Abdul Gani Baradar. Kao svedok, bio je prisutan i američki državni sekretar Majk Pompeo.

    Sporazum omogućava Vašingtonu da povuče više hiljada vojnika iz Avganistana, zemlje u kojoj su intervenisali 2001. nakon Al Kaidinog terorističkog napada na Njujork 11. septembra. Sa druge strane, talibani i drugi predstavnici avganistanskog društva, trebalo bi da sednu za pregovarački sto i dogovore se o budućnosti svoje zemlje.
    Američka i talibanska delegacija tokom pregovora u Kataru.
    © AP Photo / Untitled
    Američka i talibanska delegacija tokom pregovora u Kataru.

    Dok je američki predsednik Donald Tramp jedva dočekao da najavi da povlačenje američkih trupa iz Avganistana počinje odmah, kako bi ispunio jedno od svojih ključnih predizbornih obećanja iz kampanje 2016. šef Pentagona Mark Esper upozorava talibane da će Vašington „bez razmišljanja poništiti sporazum“ ukoliko ga talibani ne budu poštovali i ne sednu za sto sa predstavnicima drugih avganistanskih društvenih i političkih grupa.

    Tihi bubnjevi mira

    Višeslojnost sporazuma, ali i uticaji unutar i izvan Avganistana čine da je postizanje mira u toj zemlji neizvesno, smatra spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.

    Pregovori između Vašingtona i talibana, stalne konsultacije između zvaničnog Kabula i Amerikanaca, pregovori između zaraćenih avganistanskih frakcija, kao i rešavanje odnosa između kabulske vlade i opozicije koja je intenzivirala aktivnosti nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora, neki su od slojeva mirovnog procesa koje Korkodelović identifikuje.

    „Postoji i niz drugih faktora koji mogu biti pretnja primirju, a jedno od njih je i prisustvo mnoštva gospodara rata u toj zemlji. Sporazum je, dakle, tek jedan mali početak. To su dosta tihi bubnjevi mira“, kaže on.
    © AFP 2020 / KARIM JAAFAR
    Američki specijalni izaslanik za pomirenje u Avganistanu Zalmaj Kalilzad (desno) u razgovoru sa Asilom Vardak, članicom Visokog saveta za mir u Avganistanu tokom pregovora u Dohi.

    Trebalo bi imati u vidu i velike strateške geopolitičke i geostrateške interese niza zemalja koje okružuju Avganistan, napominje Korkodelović – Rusije, Kine, Indije, u velikoj meri Pakistana i Irana, a takođe i interese zalivskih zemalja, Saudijske Arabije, Ujedinjenih arapskih emirata i Katara. Zbog svega toga, mir u Avganistanu je, prema Korkodilevićevim rečima, još uvek neizvestan.

    Talibani - od poraženih do nezaobilaznog faktora

    Prvih godina američke avganistanske avanture, talibani su bili vojno i politički poraženi. Međutim, zbog neuspeha kabulske vlade i njenih saveznika, SAD i NATO da uspostave institucije u višedecenijskom ratu razorenoj zemlji, talibani se vraćaju na političku scenu.

    Prvi pokušaj da se talibani uključe u avganistansku politiku bilo je formiranje Visokog saveta za pomirenje 2010. godine. Ideja je bila da se otvore kanali komunikacije, kako bi se otpočelo sa mirovnim pregovorima.

    Katarska vlada se 2013. složila da talibani u Dohi otvore kancelariju, čemu se usprotivio tadašnji avganistanski predsednik Hamid Karzai, koji se protivio i direktnim američko-talibanskim pregovorima, pa je kancelarija u roku od nekoliko dana zatvorena.

    © AFP 2020 / WAKIL KOHSAR
    Predsednik Avganistana Ašraf Gani.

    Bez obzira na to, talibanski predstavnici ostali su u Kataru, a situacija na terenu se promenila tako da su talibani uspostavili kontrolu nad dobrim delom Avganistana i tako postali nezaobilazan faktor u toj zemlji.

    Pregovori u Dohi – korak napred, dva koraka nazad

    Pregovori su dobili na ubrzanju 2018, kada je Donald Tramp, željan da što pre ispuni predizborna obećanja o povlačenju američkih trupa iz Iraka i Avganistana, za specijalnog izaslanika postavio Zalmaja Kalilzada, naturalizovanog Amerikanca rođenog u Avganistanu. Kao pregovarač, Kalilzad se pokazao prihvatljivim za sve strane u avganistanskom konfliktu.

    Tokom naredne godine, predstavnici vlade SAD i talibana održali su u Dohi nekoliko rundi pregovora. Dok je američki zahtev bio da talibani prekinu sve veze sa islamističkim terorističkim grupama, talibani su insistirali na povlačenju američkih trupa.

    Prvi američko-talibanski sporazum sklopljen je septembra 2019, međutim, zbog terorističkog napada u Kabulu, kada je poginulo 12 ljudi, među kojima i jedan američki vojnik, predsednik Tramp otkazao je ovaj sporazum.

    Do prekretnice dolazi februara ove godine, kada je državni sekretar Pompeo najavio da je na stolu predlog novog sporazuma. Uspostavu primirja, na kome su kao preduslovu za potpisivanje sporazuma insistirali Vašington i Kabul, talibani su sve vreme odbijali.

    Umesto primirja, pronađeno je kompromisno rešenje – sedmodnevno „smanjenje nasilja“. Nakon potpisivanja sporazuma sledi delimično povlačenje američkih snaga u roku od 10 do 15 nedelja i povlačenje svih trupa u roku od tri do pet godina. U međuvremenu, Avganistanci bi trebalo da postignu sporazum o budućnosti svoje zemlje.

    Tagovi:
    Avganistan, Katar, Doha, pregovori, sporazum, mirovni pregovori, mirovni sporazum, mirovni proces, Amerika, talibani
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga