18:01 11 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12242
    Pratite nas

    Vajber, popularna aplikacija na pametnim telefonima koja omogućava trenutnu komunikaciju putem internet mreže, uskoro bi i u Srbiji mogla da posluži i u poslovne svrhe, za transfer novca sa jednog računa na drugi.

    Prioriteti u oblasti plaćanja treba da budu brzina, bezbednost, privatnost i kontrola troškova, a to je sve moguće preko vajbera, poručio je na „Kopaonik biznis forumu“ direktor prodaje za Centralno-istočnu Evropu u kompaniji Rakuten- Vajber, Konstantin Kostadinov. Između ostalih, takvu uslugu već koriste u našem komšiluku u Rumuniji i Mađarskoj.

    Vajber bankarstvo - idealno za "ovisnike"

    Šta takva usluga podrazumeva?

    „To se, pre svega, odnosi na platni promet i to je jedno oplemenjivanje, dodatna konfiguracija u platnom prometu koja predstavlja unapređenje elektronskog plaćanja. Korisnicima koji su postali ovisnici od mobilnih telefona biće pružen dodatni konfor da u svakom trenutku mogu da obave svoju obavezu plaćanja preko mobilnog telefona“, kaže za Sputnjik profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović.

    On pretpostavlja da će aplikacija biti vrlo jednostavna i pristupačna, a ta usluga će, kako napominje, pretpostavljati ustupanje dela provizije banke novoj instituciji u platnom prometu koja bude organizovala, odnosno kreirala tu vajber aplikaciju.

    Čovek sa telefonom
    © Foto : Pixabay
    Obavljanje platnog prometa i druga plaćanja, uskoro bi mogla da zažive i u Srbiji.

    Značajno smanjenje troškova

    To, dodaje on, nikako neće značiti sklanjanje banke iz celokupne arhitekture platnog prometa, već će to biti neki vid partnerstva, u kome je budućnost bankarskog sektora.

    „Faktički, to je logično kretanje bankarstva koje gleda da automatizacijom, odnosno digitalizacijom svojih delatnosti, pre svega u dva segmenta – platnom prometu i ritejlu, odnosno bankarstvu na malo, pojeftini svoju uslugu, odnosno da ozbiljno kreše troškove u dugom roku“, nema Živanović dilemu.

    On objašnjava da su za banke najveći troškovi upravo troškovi filijala, poslovnog prostora, infrastrukture i bruto plate zaposlenih.

    Troškovi novih digitalnih konfiguracija u platnom prometu, čak i u dodeli manjih kredita, posebno stanovništvu, skupi su samo na početku dok se ta tehnologija ne obezbedi. Posle oni po jedinici proizvoda dramatično padaju, dok su u konzervativnom bankarstvu troškovi filijala i radne snage određeno vreme konstantni i mogu samo da rastu“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

    Otuda i taj pravac kojim se bankarstvo kreće. Zato će u narednih nekoliko godina banke u svetu podeliti skoro 76.000 otkaza, što ne ukazuje na slabost tog sektora nego na njihovo prilagođavanje promenama u finansijskom svetu koje diktiraju nove tehnologije gde su softveri postali traženiji od bankara.

    Uz to, dodatno pojednostavljivanje posla donosi i određeni konfor korisnicima usluga, koji putem smart telefona mogu da obavljaju platni promet i kontrolišu određena plaćanja, posebno ona lična kakva su komunalije i razne naknade.

    Bez spektakularnih promena

    U pitanju je, kako zaključuje Živanović, obostrana korist. Biće tu i dosta marketinga, biće i borbe finansijskih institucija oko toga ko će tu uslugu da zanovi, ko će to lepše prikazati i gde će to biti pristupačnije, kome će se obraćati sa novom ponudom, odnosno koja je to ciljna grupa koja će to najpre da prihvati.

    Neće biti nikakvih spektakularnih promena u bankarstvu. Doći će samo do unapređenja usluge u platnom prometu, ona će se obavljati brže i konfornije, a deo naknade će se prepustiti onome ko bude kreirao aplikaciju, odnosno ko u lancu sa bankama i platnim institucijama bude novi igrač u platnom prometu“, ističe profesor bankarstva.

    Skeniranje Ku-ar koda
    © CC0
    U Srbiji je već promovisano plaćanje u trgovinama mobilnim telefonom zahvaljujući QR kodu

    Perspektiva je u tome, smatra on, ne samo zbog toga što se na taj način pojednostavljuje platni promet nego se u bankama smanjuju troškove i to dramatično na duži rok.

    Sve to i kod nas može da zaživi u vrlo kratkom roku, samo neko treba da pokaže inicijativu i da to bude propraćeno odgovarajućom regulativom.

    Ideja o uvođenju plaćanja vajberom stigla je samo nekoliko dana pošto je guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabković, u jednom trgovinskom lancu promovisala plaćanje mobilnim telefonom pomoću posebnog koda.

    Ona je tada ocenila da će novi način plaćanja olakšati život građanima i plaćanje učiniti jednostavnijim, efikasnijim i najbezbezbednijim, ističući da takvu vrstu plaćanja imaju još samo Švedska i Kina.

    Tabaković je objasnila da svaka banka u Srbiji koja ima e-benking može da omogući uslugu plaćanja mobilnim telefonom QR kodom, čiji je nosilac NBS.

    S obzirom na spremnost centralne banke da ide u susret uticaju tehnologije na bankarstvo za očekivati je da nećemo dugo čekati ni na plaćanje pomoću vajbera.

    Tagovi:
    usluga, trošak, banke, platni promet, plaćanje, vajber
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga