10:00 04 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    147470
    Pratite nas

    Haški tribunal za ratne zločine nije odobrio oslobođenje šestorice Srba koji su izdržali dve trećine kazne. To je novi mehanizam da se srpski optuženici nateraju da naknadno priznaju krivicu da bi videli slobodu.

    Predsednik sudskog mehanizma koji je nasledio tribunal, Karmel Ađijus ocenio je da Radoslav Brđanin, bivši šef Kriznog štaba Srpske Autonomne Regije Krajina, koji je odslužio 20 od 30 godina kazne zatvora, ne može da bude oslobođen zbog ozbiljnosti zločina, i zato što nije pokazao da se dovoljno rehabilitovao.

    Advokat i bivši sudija Goran Petronijević za Sputnjik kaže da je u pitanju presedan koji može da se tumači samo na jedan način – kao ozbiljna samovolja predsednika Mehanizma i klasično antisrpsko delovanje.

    „Najgore od svega je što oni traže od svakoga ko je stekao pravo na uslovni otpust i zatražio ga, da „izrazi pozitivan stav prema prema izvršenom delu i žrtvama". Znači, da prizna krivično delo! To je potpuno nezakonito i nedozvoljeno, to je pritisak da se promeni i način na koji se branio optuženik. Od osuđenog se ne može tražiti da sada bezuslovno prizna krivično delo, ako ga nije priznaotokom suđenja i da ga sa tim ucenjuju,“ kaže Petronijević.

    Srbomrzačko i antisrpsko postupanje

    Nikakav mehanizam protiv ovakvih postupaka ne postoji, osim da se od SB UN koji je i osnivač tog suda, zatraži da preispita postupke predsednika Mehanizma.

    „Do pre par godina, sve oko puštanja osuđenih se rešavalo po automatizmu. Zemlja u kojoj se kazna izdržava daje povoljno mišljenje o resocijalizaciji zatvorenika, i od tog momenta odmah dolazi do odlučivanja. U 90 odsto slučajeva je to bilo odobreno. Ovo sada što se dešava,  potpuno je antisrpska priča,“ uveren je Petronijević.

    Naš sagovornik dodaje da je predsednik Mehanizma Karmel Ađijus, čovek Teodora Merona i ozbiljan srbomrzac, koji teško da će da prihvati bilo kakav zahtev pa došao on i od samog UN-a. Po njegovim rečima, bez obzira na to, Srbija treba da od UN traži da se ovaj problem reši.

    Advokat Branko Lukić, podseća da predsednik suda (Mehanizma) ima diskreciono pravo da odbije zahtev za puštanje na slobodu posle odslužene tve trećine kazne, ali dodaje da mu ovo liči na zloupotrebu prava predsednika suda.

    „Ovde je očito na sceni samovolja predsednika suda. A tačno je da on ima diskreciono pravo, ali prethodno mora da proveri kakve su informacije iz institucija gde osuđenici služe kazne. Očito je da su svi izveštaji za te ljude pozitivni, od resocijalizacije pa na dalje, mada ti ljudi nemaju ni šta da se resocijalizuju jer nisu kriminalci,“ kaže Lukić.

    Naš sagovornik podseća da zatvorenike tokom služenja kazne prati ceo tim ljudi od sociologa pa do psihologa,i da njihovi izveštaji govore da su oni socijalizovani u punoj meri.

    „Predsednik mehanizma je sada odbio da pusti Radoslava Brđanina, a o ostalima, uopšte i ne odlučuje! O Sretenu Lukiću i Vlastimiru Đorđeviću uopšte nije ni odlučivao. Drže predmet u fioci i neće da odluče,“ tvrdi Lukić.  

    Slučajeve drže u fioci

    Po njegovim rečima, Sreten Lukić čiji je i zastupnik, dve trećine kazne odslužio je još u maju prošle godine, a Đorđeviću u martu.    

    „Ti ljudi je davno trebalo da izađu iz zatvora. Razlog za ovako ponašanje mogu da tražim samo u jednom; da ne žele da zaboravimo kako je taj Tribunal postupao prema Srbima“, zaključuje Lukić.

    Oba naša sagovornika smatraju da su na ovaj način, svima koji čekaju prevremeni otpust, u stvari kazne produžene, iako su države u čijim zatvorima borave, predložile da budu pušteni.

    Uslove za prevremeno puštanje ispunili su;  generali Nebojša Pavković, osuđen na 22 godine a uhapšen 2005; Sreten Lukić, osuđen na 20 godina, uhapšen 2005; Vlastimir Đorđević, osuđen na 18 godina, uhapšen 2007; Radislav Krstić, osuđen na 35 godina, uhapšen 1998; Radivoje Miletić, osuđen na 18 godina, a uhapšen 2005. Posle odslužene dve trećine kazne  na slobodu su izašli Nikola Šainović, Veselin Šljivančanin, general Dragoljub Ojdanić, i Vladimir Lazarević.

    Tagovi:
    kazna, ucena, Mehanizam u Hagu, Međunarodni krivični sud u Hagu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga