22:18 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5562
    Pratite nas

    Srbija će i u naredne dve godine morati da „osvaja“ izgubljeno punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Kako smo došli u tu situaciju zbog koje su mnogi sa fakultetskim diplomama počeli da se pitaju da li su one i dalje validne u Evropi

    Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENKVA), obavestila je direktorku Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) Jelenu Kočović da je njihov bord odlučio da uprkos napretku - „sveukupni nivo ispunjavanja Evropskih standarda i smernica za osiguranje kvaliteta nije dovoljan za obnavljanje članstva“.

    Srbija izbačena iz ENKVA – diplome validne

    Bitne su dve činjenice – na punopravan status ponovo ćemo moći da računamo za dve godine ako ispunimo još šest zahteva. I, bez obzira na to, diplome izdate na našim univerzitetima u Evropi i dalje će biti validne kao i do sada.

    Posao našeg nacionalnog tela je da obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju, s ciljem unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji i njegove usaglašenosti sa međunarodno priznatim standardima.

    Nekadašnji profesor i dekan Poljoprivrednog fakulteta, Sofija Pekić, sa iskustvom člana borda ENKVA u kome je bila u periodu od oktobra 2017. do oktobra 2018. smatra da je pre svega sporna nezavisnost tog sadašnjeg stručnog tela kako u smislu kompetencija, tako i odlučivanja.

    „Naša Komisija za akreditaciju pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju iz 2017. imala je dva članstva u ENKVA - 2012. I 2017. Kada je donet novi zakon mi smo stavljeni pod „prismotru“. Znači mi smo do februara ove godine bili punopravni članovi“, tumači ona za Sputnjik.

    Fakultetska diploma kao putokaz za inostranstvo
    © pixabay/animatedheaven
    Diplome izdate na našim fakultetima će kao i do sada biti validne u Evropi

    Pekić, koja je bila na toj sednici borda ENKVA 2017. kada je doneta odluka o prismotri, objašnjava da je tako odlučeno zato što smo u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju donetim te iste godine formirali NAT kao potpuno novo telo i što su ljudi hteli da vide kako će ono da funkcioniše.

    Na pitanje šta treba uraditi za ove dve godine, ona kaže da moramo da ispunimo to što je u saopštenju ENKVA od nas zatražio, što podrazumeva i promenu zakona kako bi se NAT učinio nezavisnim od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji je formirala Vlada Srbije. Mešanje izvršne vlasti u donošenje konačne odluke o akreditacijama je nedopustivo, kaže ona.

    Bespotrebna panika

    Član Upravnog odbora (UO) NAT-a, nekadašnji dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sima Avramović, pak, smatra da je prethodnici NAT-a koja se zvala Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta oduzeto punopravno članstvo upravo onda kada je uvedena prismotra. On za Sputnjik kaže da sadašnja situacija nije ništa novo i da je napravljena bespotrebna prevelika panika.

    „Naravno, dobro je biti član ENKVA i zato radimo sve što možemo da to popravimo i mislim da ćemo za dve godine otkloniti ono na šta je bilo nekoliko primedbi koje su još preostale“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Predsednik UO NAT-a objašnjava da je od jula 2018. kada je ta agencija formirana, pa do posete Panela ENKVA Srbiji u oktobru 2019. učinjeno mnogo i da su i sami njegovi članovi iz Nemačke, Hrvatske, Portugalije i Litvanije, izrazili zadovoljstvo onim što je postignuto za tako kratko vreme.

    Uveden je, kako ističe, potpuno nov sistem ocene kvaliteta pojedinih visokoškolskih ustanova, umesto ranijih dva recenzenta sada u posetu ide pet recenzenata, tri profesora, privrednik i student, a kada su u pitanju doktorske studije onda je tu i strani recenzent.

    On dalje objašnjava da je urađena potpuno nova regulativa, novi pravilnici, novi statut, etički kodeks i sve to za godinu dana.

    „Sve u svemu, ta ocena koju je dao Panel je bila prilično pozitivna. Mogli smo da zaključimo da možda nećemo dobiti punopravno članstvo iz rečenice koju su dva puta ponovili, a sastojala se u tome da je možda njihova poseta bila preuranjena, da smo suviše mlada institucija, da bi za godinu dana postojanja mogli da budemo ocenjeni tako da postanemo punopravni članovi“.

    Glavna primedba - drugostepeno odlučivanje

    Ukazujući na primedbe ENKVA, Avramović kaže da među njima kao jedini pravi problem vidi zabrinutost zbog toga kako je kod nas rešeno pitanje drugostepenog odlučivanja o akreditacionim ocenama.

    „U ovom trenutku, prema postojećem zakonu, kada odluku donese naša Komisija za akreditacije koja je deo NAT-a, onda na tu odluku nezadovoljna akademska ustanova koja nije dobila akreditaciju može da podnese žalbu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, što je telo koje formira Vlada. I u tom delu oni smatraju da NAT koji bi kao Agencija trebalo da bude potpuno nezavisan, ima ograničenje da njegovu odluku može da revidira neko ko je van te nezavisne institucije“, kaže predsednik UO NAT-a.

    Za godinu ipo dana postojanja NAT-a to se, kaže desilo samo jednom, ali i dodaje da je i pre posete Panela ENKVA pokrenuta inicijativa da se u tom delu dvostepenosti izmeni Zakon o visokom obrazovanju, na čemu se sada radi. Još nije definisao koje bi to telo bilo i modaliteti se traže po uzoru na rešenja u okruženju, ali je u svakom slučaju izvesno da u taj posao ne sme da se meša izvršna vlast, precizira Avramović.

    Studetni u amfiteatru
    Pixabay
    Zakon o visokom pobrazovanju moraće da bude promenjen kako se izvršna vlast ne bi mešala u donošenje konačne odluke o akreditacijama visokoškolskih ustanova.

    Neće uticati na diplome

    Kako god bilo on je jasan da cela ova situacija neće uticati na funkcionisanje naših visokoškolskih ustanova i validnost diploma i njihovog korišćenja u inostranstvu.

    „Inostrane diplome se u svim zemljama Evrope nostrifikuju kroz drugu instituciju, koja se zove ENIK/ NARIK centar. Oni ne ocenjuju diplome po zemlji porekla, nego prema analizi studijskih programa i visokoškolskih ustanova. To znači da će diplome svih naših kvalitetnih visokoškolskih ustanova sigurno imati potpuno identičan status kao i do sada, kao što i do sada diplome nekih naših ustanova koje nisu toliko kvalitetne nisu prolazile taj test. Trenutno imamo primer Crne Gore koja neće da prizna jedan broj diploma iz naše zemlje“, ilustrovao je Avramović.
    Ni neke članice EU nisu u asocijaciji

    Uz podsećanje da punopravno članstvo u ENKVA, gde uglavnom participiraju članice EU, nemaju ni jedna Češka, Slovačka, Švedska, Malta, a da su Gruzija, Kazahstana, Jermenija i Rusija države koje nisu članice EU, a jesu punopravne članice, Avramović je uveren da će se njima za dve godine ponovo priključiti i Srbija.

    A Pekićeva smatra da do ovakve situacija nije trebalo ni da dođe. Napominje da su Slovenci u ENKVA ušli posle Srbije, a Hrvati dva puta kao i mi obnovili članstvo, a da ni jedni ni drugi nisu imali predstavnika u bordu te evropske asocijacije za razliku od Srbije.

    „Postoji ešalon ljudi koji su stvorili sistem obezbeđenja kvaliteta visokog obrazovanja u ovoj zemlji, uveli ga u Evropu, da bi potom bili potpuno sklonjeni, a novo nacionalno akreditaciono telo raskinulo svaki kontinuitet sa prethodnicima i odreklo se ljudi sa iskustvom u toj oblasti“, kaže ona za Sputnjik.
    Tagovi:
    visoko obrazovanje, gubitak, članstvo, asocijacija, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga