23:56 02 Jun 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3458
    Pratite nas

    Nijedan dokument ne može da poremeti sliku koja postoji i u evropskoj, i u izraelskoj i jugoslovenskoj istoriografiji o Alojziju Stepincu, i opravda njegovu kanonizaciju, kaže istoričar Aleksandar Raković povodom odluke pape Franje da učini dostupnim više od 16 miliona stranica iz vremena pontifikata kontroverznog pape Pija XII.

    „Možda je to šansa da papa, pozivajući se na neki od dokumenata iz matičnog arhiva kome je on pravno na čelu, vrati proces kanonizacije Stepinca na početak, a onda bi to praktično neutralisalo i odluku o beatifikaciji Stepinca. To bi bio revolucionarni potez“, smatra Raković.

    Kanonizacija Stepinca štetna i za Hrvate

    Kako dodaje, to je za papu težak zadatak budući da protiv sebe ima čitavu crkvu Hrvata, mada oni to javno ne govore, ali i značajnih struktura „vatikanske duboke države“. 

    Istoričar dr Momčilo Diklić veruje da je papa Franja, koji je inicirao formiranje zajedničke komisije Katoličke i Srpske pravoslavne crkve za slučaj Stepinac, prepoznao da bi Vatikan, pa i Hrvati imali mnogo veću štetu od toga da se taj kardinal kanonizuje baš zbog brojnih dokumenata koji ga kompromituju

    On istovremeno tvrdi da je Stepinac svoje stavove isprofilisao još pre rata, te da se na osnovu onoga što je sam pisao tačno znalo kakav će stav imati prema Srbima, Jevrejima i Romima, a da je priča o tome kako je Stepinac žrtva komunizma smišljena da bi se sakrila prava istina o njemu.

    „Stepinac je bio jedan od tvoraca NDH, a pitanje je nije li ta nacistička država bila zapravo vatikanska tvorevina. Prve ustaške organizacije su formirane kod katoličkih sveštenika. Ante Pavelić je između dva svetska rata bio zaštićen od katoličkih sveštenika. Dalje, sastanak Pavelića i pape organizovao je Stepinac. On je preuzeo i kompletnu dokumentaciju ministarstva spoljnih poslova kad je propala NDH, da ne govorimo o ’pacovskim kanalima‘. I najzad, naziv križar ostaci ustaša nisu mogli uzeti bez saglasnosti Rimokatoličke crkve“, objašnjava Diklić.

    Insistirati da Kaptol objavi Stepinčev dnevnik

    On smatra da bi trebalo insistirati da Zagrebačka nadbiskupija objavi Stepinčev dnevnik u kome je on rukom pisao šta se dešava, a prema raspoloživim podacima dnevnik se nalazi upravo tamo. Kako kaže, više ljudi je u vreme socijalističke Jugoslavije imalo prilike da se upozna s njegovim sadržajem i da ga proučava, između ostalog jugoslovenski političar Jakov Blažević, hrvatski istoričar Ljubo Boban i akademik Dušan Bilandžić.

    Raković u prilog tome da se pet knjiga Stepinčevih dnevnika nalazi na Kaptolu navodi epizodu koju je imao njegov prijatelj čije ime nije želeo da otkrije.

    „Pre 17 godina moj prijatelj je bio na sastanku sa kardinalom Bozanićem i on mu je tom prilikom poklonio jednu knjigu a zaboravio je da je u njoj ostavio ispise iz Stepinčevog dnevnika. To govori da je dnevnik u Zagrebačkoj nadbiskupiji, gde se verovatno čuva pod posebnim merama“, uveren je Raković. 

    On dodaje da se o sadržaju dnevnika dosta toga i zna jer su komunisti izvode iz tih svezaka objavili u nekoliko izdanja 1948, pa 1952. godine, a nešto je sačuvano i u beleškama u Arhivu Jugoslavije

    NDH — najpsihotičnija tvorevina na svetu

    „Daleko od toga da je to sve ali možemo sa sigurnošću da kažemo da je kad se raspala Jugoslavija, hrvatska služba dnevnike predala Nadbiskupiji i ona ih čuva. To je bio njihov poglavar. Pavelić je bio svetovni, a Stepinac religiozni poglavar NDH“, kaže Raković, podsećajući da je poznati američki istoričar Beri Lituči rekao da je NDH najpsihotičnija tvorevina koja je stvorena na zemaljskoj kugli. 

    A ta psihoza je, zaključuje Raković, stvorena u fuziji nacističke ideologije koju su ustaše prigrabile, rimotkatoličkog klerikalizma i hrvatskog šovinizma.

    Nedavnom odlukom pape Franje postaće dostupno više od 16 miliona stranica iz vremena pontifikata kontroverznog pape Pija XII koji je trajao od marta 1939. do 1958. godine. Svetoj stolici je za inventuru tih dokumenata trebalo 14 godina, a pristup dokumentima već je zatražilo oko 200 istraživača. Međutim, po mišljenju dr Aleksandra Rakovića, ukoliko je reč o posebno kompromitujućim dokumentima za Rimokatoličku crkvu, može se desiti da ona budu puštena u opticaj tek posle 100 godina, a ako su krajnje osetljiva — možda i nikad.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Vatikan, papa, kanonizacija Alojzija Stepinca, kanonizacija, dokumenti, Stepinac
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga