10:17 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2529
    Pratite nas

    Najnoviji pad cene nafte najveći je u poslednje tri decenije. Nafta tipa „Brent“ pala je 31 odsto na 31,43 dolara po barelu, što je uticalo i na pad akcija na svim berzama, a Njujorška čak obustavila trgovanje na 15 minuta. Hoće li trenutna situacija sa naftom potrajati?

    Najveći pad cene nafte u poslednje tri decenije  rezultat je izostanka dogovora članica OPEK plus, prvo o dodatnom smanjenju proizvodnje nafte za 600.000 barela dnevno, a onda i o neizvesnom produžetku dosadašnjeg dogovora iz 2017. godine o smanjenju proizvodnje, smatra generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, Goran Radosavljević.

    Šta je izazvalo najveći pad cena

    Hitan sastanak OPEK plus u Beču sazvan je upravo da bi se dogovorili o daljoj proizvodnji nafte za kojom je Kina kao njen najveći potrošač, zbog pada proizvodnje usled koronavirusa, smanjila potražnju čak za 20 odsto.

    Dogovora, međutim, nije bilo, jer se Rusija nije saglasila sa predlozima o daljem smanjenju proizvodnje smatrajući da je dovoljno da se produži postojeći dogovor i na drugi kvartal 2020. godine.

    Za generalnog sekretara Naftnog komiteta Srbije, trenutni razvoj događaja je bio očekivan.

    „Ono što se čulo sa ruske strane je da oni faktički više ne žele da subvencionišu američku proizvodnju nafte iz škriljaca. To je defakto bio slučaj prethodnih nekoliko godina, gde imate Ameriku koja pumpa sve veće i veće količine nafte, dostigavši svoje maksimalne količine na konto stabilizacije tržišta nafte i smanjenja njene proizvodnje u OPEK plus“, objašnjava Radosavljević najnoviju situaciju sa naftom.

    Najnoviji pad cene nafte, najveći još od Zalivskog rata 1991. godine, on dovodi u direktnu vezu sa izostankom dogovora u Beču.

    © AP Photo / Amr Nabil
    Postrojenja saudijske naftne kompanije „Saudi Aramko”, koja je oborila cenu nafte, spremna su da povećaju proizvodnju na 10 miliona barela nafte dnevno

    Po oceni „Volstrit džurnala”, smanjenje cene nafte, koje je preduzela kompanija „Saudi Aramko”, usmereno je na slabljenje pozicije Rusije na svetskom energetskom tržištu. Prema pisanju lista, Saudijska Arabija će sledećeg meseca povećati proizvodnju do deset miliona barela nafte dnevno, a u slučaju potrebe je može uvećati i do 12 miliona barela na dan. Povećana proizvodnja bi dodatno mogla da obori cenu nafte.

    Samo privremeni pad

    Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, ipak, smatra da trenutna situacija ne može duže da potraje. Neće to biti moguće ni nekoliko meseci, pogotovo ne godinu dana, mišljenja je on, ističući da će neki dogovor o ceni nafte biti postignut.

    „Ne vidim da bilo kome u ovom trenutku odgovara niska cena nafte. Saudijska Arabija nije uspela da iskoristi period nakon prethodne naftne krize tokom 2014,2015. I 2016. godine da stabilizuje svoje finansije. Zato je veliko pitanje koliko dugo i oni mogu da izdrže nisku cenu, bez obzira što su njihovi troškovi eksploatacije nafte manji. Njihovi rashodi su ogromni tako da u ovom trenutku ne vidim da bilo kome to odgovara“, napominje Radosavljević.

    Sagovornik Sputnjika zbog toga očekuje da cena nafte neće dalje drastičnije padati i da će se polako, kada se trenutna situacija stabilizuje, vraćati na nekih 50 dolara po barelu.

    „U ovom trenutku bićemo svedoci jedne igre nerava sa tri strane u ovom trenutku, sa strane Saudijske Arabije i Rusije, ali i Amerika je tu neko ko će da pretrpi određene posledice jer njihova industrija proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca je izuzetno potpomognuta jeftinim finansiranjem u dolarima i pitanje je koliko dugo oni to mogu da izdrže“, predviđa sagovoernik Sputnjika.

    Ukoliko potraje, svet ide ka recesiji

    Berze su značajnim padom akcija reagovale na novu cenu nafte, a Njujorška na Volstritu danas je čak obustavila trgovanje na 15 minuta, jer su indeksi pali više od sedam odsto. Na pitanje šta će se zbog pada cene nafte dešavati sa ostalim tržištima, sa cenom zlata, vrednosti dolara, Radosavljević napominje da će sve zavisiti od situacije sa koronavirusom.

    Panika na Volstritu
    © AP Photo / Richard Drew
    Berze su značajnim padom akcija reagovale na smanjenje cene nafte, a Njujorška na Volstritu je čak obustavila trgovanje na 15 minuta kada su indeksi pali više od sedam odsto.

    Kina je najveći svetski proizvođač razne robe pa zbog toga i potrošač energenata, a zbog izbijanja epidemije usporila je njena proizvodnja, a samim tim i potražnja za energentima i to gotovo za petinu.

    Radosavljević zato ističe da je odlučujući faktor dalje širenje virusa u svetu, pre svega u Americi. Ukoliko to potraje, on smatra da ćemo onda biti svedoci daljih turbulencija na tržištima.

    „Ukoliko Kina počne brže da se oporavlja to neće mnogo uticati na ostale proizvođače u svetu. Ukoliko ovo potraje do kraja godine to će itekako uticati na druge proizvođače i pogodiće ekonomije drugih zemalja i krenuti u jednu laganu recesiju. Sama cena nafte je, bez ovog poslednjeg dešavanja, u stvari, žrtva tih dešavanja na ekonomskom planu, žrtva pada tražnje i donekle žrtva nerazumevanja velikih proizvođača da u jednom trenutku mora malo da se povuče i ručna da bi se tržište stabilizovalo“, ističe sagovornik Sputnjika.
    Tagovi:
    koronavirus, proizvodnja, OPEK, pad, cena, nafta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga