22:01 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4906
    Pratite nas

    Dok će za svetske istoričare najzanimljivije u novootvorenim vatikanskim arhivima biti da proučavaju odnos katoličke crkve prema nacizmu i Holokaustu, za srpske, ali hrvatske istoričare najinteresantniji će biti odnos Vatikana prema našem području tokom II svetskog rata.

     

    Ceo svet pita se šta se nalazi u nedavno otvorenom vatikanskom arhivu iz perioda pape Pija XII, koji je katoličkom crkvom upravljao između 1939. i 1958. Tokom pontifikata ovog pape dogodio se II svetski rat, a Pije je, pre nego što je seo na Tron svetog Petra, bio papski nuncije u Berlinu i dobro je poznavao vođe nacističke Nemačke.

    Vatikanske arhive popunjavaju „rupe“ u istoriji

    Već decenijama traje spor između onih koji papu Pija XII osuđuju jer nije dovoljno učinio da bi zaštitio žrtve nacističkog terora i onih koji ga brane i koji smatraju da je ovaj papa tajno pomagao antifašiste, Jevreje i druge progonjene, ali da nije mogao da učini više kako ne bi ugrozio katoličke vernike i položaj katoličke crkve u okupiranoj Evropi.

    Za naše istoričare, ali i one iz drugih bivših jugoslovenskih republika, najzanimljivije će biti rasvetljavanje uloge Svete stolice u događajima na tlu okupirane Jugoslavije. Mnogo rupa postoji u tim odnosima, pogotovo ako govorimo o ulozi kardinala Alojzija Stepinca, odnosu Vatikana prema NDH ili ulozi katoličke crkve u sklanjanju nacističkih zločinaca iz Evrope, takozvanim „pacovskim kanalima“.

    Praznine u našem znanju su brojne

    Sve to moglo bi da se nađe u brojnim dokumentima fonda Kongregacije za izvanredne crkvene poslove, koji su od pre nedelju dana dostupni javnosti. Serija ovog fonda, pod nazivom „Jugoslavija“ broji 130 fascikli.

    Praznine u našem znanju su brojne i bitne za razumevanje odnosa Svete stolice prema razbijanju kraljevine Jugoslavije i prema novostvorenoj ustaškoj Hrvatskoj, kaže istoričar Milan Kuljanin. Takođe i prema odnosu Vatikana prema samom „poglavniku“ NDH Anti Paveliću i strateškom opredeljenju te države – uništenju Srba, Roma i Jevreja, dodaje on.

    „To je ono što očekujemo od otvaranja arhiva. Jedan od glavnih izvora su izveštaji papskog nuncija u Zagrebu, opata Markonea, ali, svakako i iz izveštaja o posetama Stepinca Svetoj stolici“, objašnjava Kuljanin.

    Što se tiče „pacovskih kanala“, spašavanja ustaških i drugih nacističkih zločinaca, delimično su rasvetlili arhivi američkih i drugih obaveštajnih službi, jer su se nacistički zločinci, kako Kuljanin kaže, sklanjali sa njihovim znanjem.

    „Sada ćemo sliku i o tome kakva je tu bila uloga Svete stolice. Ono što je važno kada je reč o spašavanju ustaških i nacističkih zločinaca, bilo bi nam važno da se dobije na uvid arhiva Zavoda svetog Jeronima, institucije koja je imala centralno mesto u spašavanju zločinaca. Takođe nam je bitno i delovanje Krunoslava Draganovića, važnog čoveka u lancu spašavanja zločinaca“, napominje naš sagovornik.

    Sve ono što se otkrije u novootvorenim vatikanskim arhivima trebalo bi, prema Kuljaninovom mišljenju staviti u kontekst Hladnog rata, jer su mnogi visoki funkcioneri nacističkog režima postali korisni za zapadne saveznike.

    Kuljanin navodi još jedan momenat koji bi bio zanimljiv da se rasvetli u dubinama vatikanskih arhiva. To je pokušaj spašavanja NDH krajem rata, maja 1945, u šta je takođe bio umešan Vatikan.

    „Postojale su namere da se izazove intervencija zapadnih saveznika na teritoriji Jugoslavije upravo radi spašavanja NDH. Naravno, tada je to bilo iluzorno, ali govori o tome da su takve namere postojale i u tome je ulogu imao i Stepinac, a sve je rađeno sa znanjem Svete stolice“, navodi Kuljanin.

    Naša država kasni

    Na Kuljaninovu zaključnu konstataciju da posao istraživanja vatikanskih arhiva neće biti ni brz niti lak, nadovezuje se njegov kolega Bojan Dimitrijević, koji smatra da se iz velikog broja zainteresovanih istraživača, vidi da se svetska javnost najviše interesuje za odnos pape Pija prema jevrejskom pitanju i Holokaustu.

    „Mislim da naša država tu kasni, zato što se ne uključuje sistematski i ne šalje istraživače da sva pitanja istraži uz državnu potporu“, smatra on.

    Drugi problem koji Dimitrijević navodi je taj što Srbija, a verovatno ni Hrvatska, nema dovoljan broj adekvatnih istraživača koji bi mogli da protumače građu koja je sada dostupna javnosti. Među srpskim istraživačima samo jedan, dr Milosav Đoković sistematski, godinama istražuje vatikanske arhive.

    „Mi još nemamo specijalizovane istraživače odnosa naše države i našeg naroda sa Svetom stolicom i katoličkom crkvom na bazi arhivskih podataka. Čini mi se da, osim jednog mlađeg kolege, niko u skorije vreme nije posećivao vatikanski arhiv i donosio nam nova saznanja iz njega“, kaže Dimitrijević.

    Papa Franja je još 2016, odbijajući da proglasi kardinala Stepinca za svetitelja, formirao mešovitu pravoslavno-katoličku komisiju čiji je zadatak bio da prouči ulogu ovog kontroverznog kardinala tokom II svetskog rata. Otprilike u isto vreme, aktuelni papa obećao je da će otvoriti vrata arhivu pape Pija XII, što je sada i učinjeno.

    Tagovi:
    istorija, znanje, otvaranje, arhiv, Vatikan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga