00:01 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31942
    Pratite nas

    Mere koje država bude preduzela radi olakšica i podrške privredi zbog krize izazvane koronavirusom moraju biti striktno povezane s očuvanjem radnih mesta. Srbija na taj način može da predupredi otkaze čiji je talas već krenuo, smatra ekonomista Borislav Borović.

    Uprkos tome što privatne poslodavce može samo da pozove, ali ne i da im naloži da se uzdrže od otpuštanja ljudi, država ipak ima mehanizme da reaguje, tvrdi Borović.

    Kako država može da spreči otkaze

    Po njegovoj oceni, Srbija bi u ovoj situaciji morala da odgovori merama primerenim njenoj ekonomskoj snazi i instrumentima kojima raspolaže, s tim što mere moraju ići u dva pravca. Jedan je pomoć privredi, a drugi zaposlenima, ako je to uopšte moguće razdvojiti kaže on, objašnjavajući da pomoć privredi upravo znači predupređivanje otpuštanja zaposlenih.

    „Kako stvari trenutno stoje, ta pomoć je potrebna pre svega malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, s tim što te te mere podrške poslovanju u vreme krize zbog koronavirusa moraju biti striktno povezane s očuvanjem radnih mesta. Preduzeća koja ipak budu otpuštala zaposlene ne bi mogla da koriste ove mere podrške, a otpuštanje zaposlenih smatralo bi se pravno nevažećim“, kaže Borović za Sputnjik. 

    Država bi, po njegovom mišljenju, čak mogla i da zahteva moratorijum na radni status u vremenu trajanja vanrednog stanja, naravno ako poslodavci primene gro mera iz monetarno-fiskalne politike donetih kao olakšice privredi.

    Naš sagovornik napominje da ekonomski moćne zemlje obično prvo reaguju iz svojih rezervi koje su takvog obima da mogu u prvim momentima pomoći posrnulu privredu.

    Sednica Vlade u Palati Srbija
    © Tanjug
    Srbija bi u vanrednoj situaciji morala da odgovori merama za pomoć zaposlenima i olakšicama za privredu čime bi se predupredilo otpuštanje zaposlenih.

     Na pitanje šta Srbija ima na raspolaganju, Borović podseća da je to Stalna budžetska rezerva koja se koristi za otklanjanje posledica vanrednih događaja i Tekuća budžetska rezerva, kao deo planiranih prihoda koji se ne raspoređuje unapred, već se po potrebi koristi za neplanirane svrhe, a to jeste ova situacija. Nevolja je, dodaje on, što ove rezerve nisu dovoljne za veće intervencije i verovatno su već aktivirane za nabavku nedostajućih sredstava u suzbijanju korone.

    Borović, međutim, ukazuje na to da monetarna politika može biti moćan instrument u kriznim vremenima kao što je ovo sada. On podseća da je Narodna banka Srbije (NBS) već smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,75 odsto, ali, po njemu, to nije dovoljno. Napominje da je čak i konzervativna američka Uprava federalnih rezervi praktično spustila stopu na nulu, prvi put u istoriji.

    NBS je, smatra on, dobro reagovala prema komercijalnim bankama u smislu zastoja servisiranja duga i vraćanja rata kredita u vreme trajanja vanrednog stanja i to može prilično da rastereti i privredu i same građane koji su obuhvaćeni ovom merom.

    Narodna banka Srbije
    © Wikipedia / PedjaNbg
    NBS konačno mora da počne da igra ulogu kao sve centralne banke, „upumpavanjem para“ u posrnulu privredu kroz kupovinu hartija od vrednosti
    „Naravno, trebalo bi ići u pravcu oslobađanja obaveznih rezervi banaka u cilju pomoći privredi u ovom trenutku. Ali najvažnije, NBS konačno mora da počne da igra ulogu kao sve centralne banke preko „upumpavanja para“ u posrnulu privredu kroz kupovinu hartija od vrednosti. Ako je ikada trenutak za to, on je upravo sada“, ističe Borović.

    Od pomoći i mere fiskalne politike

    Državi su na raspolaganju i razne mere fiskalne politike i set određenih mera bi, po njegovoj oceni, pomogao privredi, a tako i statusu zaposlenih. On smatra da bi za vreme trajanja vanrednog stanja trebalo suspendovati plaćanje PDV-a, a ako kriza potraje, firmama omogućiti duži rok za plaćanje doprinosa na plate. Grčka država je recimo, u potpunosti preuzela uplaćivanje doprinosa na plate svih zaposlenih za zdravstveno i socijalno osiguranje i za zdravstvenu zaštitu u vreme trajanja krize, napominje Borović.

    Jedna od mera mogla bi da bude i smanjenje, ili ukidanje poreza na plate. Smatra, takođe, da bi subvencije trebalo usmeriti u cilju pokrivanja likvidnosti malih i srednjih preduzeća. Vlada BiH je, na primer, formirala Garantni fond koji bi trebalo da pomogne da se omogući likvidnost privrede.

    Treba razmišljati i o poreskim olakšicama i popustima, kao što je odlaganja plaćanja komunalnih usluga za najugroženije grupe, kao i odlaganje plaćanja poslovnih prostora koji su u državnom vlasništvu a koriste ih firme i preduzetnici odložiti dok vanredno stanje ne bude ukinuto. U tom periodu bi trebalo odložiti i plaćanje poreza paušalcima, smatra sagovornik Sputnjika.

    „Iako ove mere izgledaju kao 'trošak' za državu, vrlo brzo bi se pokazalo kao dobit i zbog stabilizacije privrede, a i zbog toga što bi se u budžet ponovo slivali prihodi. U suprotnom, neće imati ko da plaća poreze ili da vraća kredite bankama. Ili bi to radila desetkovana privreda i ostatak zaposlenih“, nema dilemu Borović.

    O otkazima u Srbiji zasad sporadično

    © Depositphotos / Olly18
    Bilo je samo pitanje vremena kada će se pandemija koronavirusa i globalni privredni pad odraziti i na gubitak posla.

    Bilo je samo pitanje vremena kada će se pandemija odraziti i na gubitak posla širom sveta. U Austriji je samo za dva dana bez posla ostalo 49.000 ljudi. Prve informacije kojima raspolažu u sindikatu „Nezavisnost“ ukazuju na to da je kao posledica epidemije koronavirusa najveći broj otkazanih poslova u Srbiji u deltanostima hotelijerstva i turizma.

    To će se sigurno proširiti na uslužni sektor, saobraćaj, trgovinu, na delatnosti u proizvodnom sektoru za koje je smanjena potražnja, kaže predsednik pokrajinskog odbora Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, predsedavajući pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta , Milojica Živković.

    On, međutim, napominje da u ovom trenutku nemaju podatke o broju ljudi kojima je već otkazan ugovor o radu, da do njih stižu sporadične informacije, ali i da je nezahvalno bilo šta procenjivati, jer će sve zavisiti od razmera epidemije.

    Država ne može da spreči otpuštanja, ali se, kako kaže, očekuje da svi zaposleni u Srbiji u ovim okolnostima imaju ravnopravan tretman.

    „Ako se od strane zvaničnika garantuje siguran posao za vreme krize, odnosno da neće biti otkaza ni smanjenja zarade u javnom sektoru, očekujemo da se određena garancija uspostavi i za zaposlene u privatnom sektoru“, kaže Živković.
    Moratorijum i na otkaze

    On napominje da je sindikat „Nezavisnost“ zauzeo stav da treba uvesti moratorijum od 90 dana na radni status svih zaposlenih u Srbiji.

    „Postoje mnogi instrumenti makroekonomske politike, počev od poreske politike, kroz smanjivanje određenih dažbina, postoje instrumenti vezano za radnopravni položaj, kao i instrumenti stimulisanja određenih delatnosti za koje se proceni da zaista moraju da opstanu u ovim okolnostima, tako da mislimo da je zaista sada na potezu država sa svim instrumentima kojima raspolaže“, mišljenja je i ovaj sagovornik Sputnjika.

    Tagovi:
    mere, država, otkazi, privreda, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga