13:01 25 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Virus korona se širi planetom (3050)
    21422
    Pratite nas

    U krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa Kina je položila test i pokazala da je u stanju da pruži efikasan odgovor u eventualnom biološkom ratu, ali i postala adresa za humanost na koju se obraćaju za pomoć ljudi u svetu, ocenjuje dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga Milorad Denda.

    Ukazujući na činjenicu da je epidemija za Kinu bila i prilika da uvežba korodinaciju svih struktura društva u vanrednim okolnostima, Denda podseća da je na početku krize predsednik Si Đinping rekao da je Kina u ratu.

    Spremni i za biološki rat

    „Epidemija je u stvari bila prezenetacija kineske spremnosti i organizovanosti i planova u suočavanju sa velikim nevoljama. U ekipi medicinskog osoblja dobar deo bio je iz vojnih medicinskih akademija i vojnih struktura, tu su bili i stručnjaci za suzbijanje nuklearnog, biološkog i hemijskog rata, sve što je dobro obučeno i spremano bilo je uključeno u borbu. To je bila i dobra proba da se uključe resursi pred mogućnostšću da se pojavi neka vrsta biološkog rata. Kinezi su ušli u ovu bitku svesni da bi tako nešto moglo da ih zadesi i trebalo je spremiti se i za takve situacije“, obrazlaže on.

    Denda ukazuje i na zabrinjavajuće ponašanje pre svega američkih zvaničnika i medija koji dokazuju da je širenje virusa kineska krivica što podseća na hladnoratovsku propagandu.

    Kinezi su, dodaje, oštro reagovali na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa koji je virus nazvao kineskim, jer „ako nešto vezujete za nacionalnost, a opasno je kao virus, onda je to omalovažavanje jedne nacije i prisutni su rasistički i, kako kažu Kinezi, klevetnički elementi“.

    Izgradnja privremene poljske bolnice u Vuhanu u centralnoj kineskoj provinciji Hubej
    © AP Photo / Chinatopix
    Kinezi preduzeli najsveobuhvatniju mobilizaciju celog društva.

    Kina, a ne velike zapadne zemlje, postala je mesto gde se može naći razumevanje i pomoć, što je veliki doprinos i rastu kineskog imidža na globalnom nivou. O tome svedoči i promptno reagovanje na molbe Srbije, što predstavlja i znak iskrenog prijateljstva naše dve zemlje, dodaje on.

    Prijatelji se poznaju u nevolji

    Kinezi ovih dana, povodom molbe Srbije za pomoć, citiraju svoju, a i našu poslovicu da se pravi prijatelji poznaju u nevolji, a da se tada pokaže i ko ti nisu iskreni prijatelji, kaže on.

    „Kina je danas i adresa gde se pokazuje humanost, gde se svetu predlaže platforma saradnje, uzajamnog pomaganja, solidarnosti i zajedničke borbe pred nevoljama, a ne zluradosti koju su neki ispoljavali u trenucima kad se Kina borila protiv epidemije“, konstatuje Denda.

    On ističe da su u Pekingu umeli da cene i ponašanje Srbije, čiji je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić prvi posetio Kinu od izbijanja epidemije.

    „Oni su to doživeli kao izraz velikog poštovanja koje srpski narod ima prema Kini, kao i to što smo iz naših skromnih resursa ponudili pomoć. Kineski ministar spoljnih poslova je na konferenciji u Minhenu rekao predsedniku Vučiću da Kina smatra da Srbija ima kičmu, što je veliko priznanje“, podseća naš sagovornik i dodaje da kinesko-srpsko prijateljstvo nije samo zasnovano na međusobnoj podršci i poverenju već i na zajedničkoj viziji kako svet treba da se razvija ubuduće.

    Kina, napominje Denda, ima resurse koje ne razbacuje, ali pomaže prijateljima. Pomogli su ne samo Srbiji, već i Iranu, Crnoj Gori i, naočigled EU, Italiji u koju su poslati lekari i ogromne količine medicinske opreme uz dirljive poruke na pošiljkama poput „mi smo u istom moru, mi smo lišće istog drveta, mi smo cveće iz istog vrta“.

     „Kineski recept“ borbe protiv virusa

    Objašnjavajući šta je suština efikasnog kineskog obračuna s epidemijom, koja je prvo izbila u Vuhanu, u provinciji Hubej, Denda navodi da su Kinezi preduzeli najsveobuhvatniju mobilizaciju celog društva, organizovan pristup pošasti i udružili sve resurse da bi stali na put epidemiji.

    „Tajna je u snazi države i njenih resursa, u efikasnoj organizaciji, u ljudima koji su spremni da požrtvovano rade da se ti ciljevi ostvare i u samodisciplini naroda da ispunjava obaveze i poštuje uredbe“, kaže sagovornik Sputnjika.

    On podseća da su Kinezi za bukvalno desetak dana sagradili bolnice svesni da postojići kapaciteti u Vuhanu nisu dovoljni, kao i da je u Hubej stigla čitava armija od oko 60.000 medicinskog osoblja iz raznih provincija.

    „Pritom od toga je 12.000 lekara koji su stigli da pomognu rođeno između 1990. I 1999.godine, a čak su i delegacije Svetske zdravstvene organizacije među tim ljudima videle neverovatnu strast, posvećenost i spremnost da se žrtvuju za opšte dobro što se retko sreće. To je jedna od tajni uspeha“, navodi Denda.

    On ovom dodaje podatak i da je svaka provincija u Kini imala svoj grad u Hubeju kom je pomagala, čime su mobilisani resursi cele zemlje.

    Više ništa neće biti isto

    Denda veruje i da kada bude pobeđen koronavirus mnoga gledanja u svetu će se promeniti i više ništa neće biti isto.

    „Svet se našao na opasnom razmeđu između opcije da se svi udruže i bore protiv pošasti i opcije koja još opstaje u glavama nekih vlada, da se zatvaraju i brinu svoju brigu neshvatajući da ta pošast ne poznaje granice i da će manjak solidarnosti i saradnje njima samo štetiti“, kaže naš sagovornik.

    Kad se budu sravnjivali računi, zaključuje Denda, sigurno će biti mnogo diskusija kako dalje urediti svet da se u budućnosti izbegne ovo zatvaranje, izolacionizam i nebriga za druge ljude u nevolji, i da se vidi gde su pravi oslonci i kako organizovati da svet krene trasom na kojoj će biti najprirodnije da sused pomaže susedu u suzbijanju zajedničkih opasnosti.


    Pročitajte još:

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga