18:04 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32489
    Pratite nas

    Teško da će iko od heroja naših dana, kako svuda u svetu nazivaju  one koji se u laboratorijama i bolnicama bore za ljudske živote, i kojima danas aplaudramo, moći i da razmišlja o novčanom transferu jednog Kristijana Ronalda.  

    Njegov transfer iz madridskog Reala u italijanski Juventus bio je težak 100 miliona dolara. Nije se ovih dana čulo: Neka vas sada leči Ronaldo!

    Mediji su tada procenili da će Juve kroz zagarantovane četvorogodišnje plate i bonuse  u Ronalda u stvari uložiti oko 350 miliona dolara. Nije prošlo dugo, a taj najveći fudbalski transfer brzo je nadmašio Nejmarov koga su Francuzi platili nevrovatnih 222 miliona evra.

    Fudbalski transfer — ilustracija
    © CC0 / Pixabay
    Sa transferima najplaćenijih sportisa ni blizu ne mogu da se mere zarade lekara i najplaćenijih naučnika - univerzitetskih profesora u Americi

    Za njima ne zaostaju mnogo ni mnogi drugi, ne samo fudbaleri. Tako je samo za ovu sezonu košarkaška NBA zvezda, Lebron Džejms inkasirao 37,5 miliona dolara, najplaćeniji teniser Rodžer Federer je zaradio 93,4 miliona, a samo od jednog filma najplaćeniji glumac u prošlj godini Rajan Rejnolds je uzeo 27 miliona dolara. Šta tek reći za primanja zvezde šou biznisa Opre Vinfri koja je svojevremeno samo jednim tvitom uspela da zaradi čak 12 miliona dolara. Sve je to, naravno, neuporedivo sa primanjima naučnika, lekara u institutima, bolnicama. Najplaćeniji univerzitetskin profesori, oni u SAD, u proseku zarađuju 4.000 dolara mesečno, a oni među njima sa najvišim zaradama, kakvih je na primer manje od 10 na medicinskom odeljenju Univerziteta Teksas, nešto više od 20.000 mesečno.

    Neki Ronaldo i Nejmar će uvek postojati

    Najcitiraniji srpski profesor matematike Stojan Radenović, koji je zbog toga četiri godine zaredom bio na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike u svetu, univerzitetski profesor u penziji i danas neumorno piše naučne radove u skromnom podrumskom stanu u kome živi. Kaže da je generalno pesimista po pitanju stanja čovečanstva. Pandemija će, kaže on za Sputnjik, proći ali čovečanstvo ne može da se popravi zato što je, smatra on, njegova priroda apriori takva.

    „Budite sigurni, ako ovo prebrodimo, a mnogi će da prebrode epidemiju koronavirusa, da će se čovečanstvo opet vratiti na ono što je bilo prekjuče. Čak je i pitanje da li je to opomena. Mi mnogo umišljamo da možemo, čovečanstvo misli da je svemoguće, a u stvari je pred prirodnim pojavama nemoćno u suštini“,  nedvosmislen je Radenović.

    Čovek robuje pohlepi

    Čovek je, kako kaže, rob načina života jer su njegove misli usmerene uglavnom na to da ima što više i tu, dodaje on, nema kraja. Ima mnogo dobrih ljudi, ali kao celina, čovečanstvo, smatra on, ne može da promeni ponašanje. Da je drugačije bio bi i drugačiji odnos čoveka prema prirodnoj sredini koju konstantno urušava, iako je svestan da time radi protiv svoje vrste.

    Ta ljudska kazna se, po njegovoj oceni, ogleda u tome što je ljudska vrsta jedina na planeti koja se između sebe sukobljava i uništava. I dodaje:

    Nema tu emancipacije, ali ljudski rod ne treba kriviti, on ne može da bude drugačiji.

    I konsultant Branko Pavlović smatra da je teško očekivati da će doći do promene ljudske svesti.

    „Ja mislim da nekakav prelom u trenutku nije moguć zato što ta ideja da bogatstvo određuje ko je pametan, a ko ne i ko je koristan, a ko nije, je ono što je uzrokovalo ovakav sistem vrednovanja. Dok se ne preokrenu stvari, ne vrate ka jednoj normali, neće se promeniti. Ovo može da bude nekakav koristan prvi korak za pametnija društva i države, ali za centralni deo Zapada ne. Njima je još dalek put do toga“, kaže ovaj sagovornik Sputnjika.

    Profit i potreba ljudi ne idu zajedno

    © Depositphotos / Monkeybusiness
    Tamo gde je profit mera svega svi će sada da aplaudiraju nauci, struci, lekarima, a čim prođe virus, za tri meseca će se sve vratiti na stare tokove

    On podseća da se Kina u ovoj situaciji najbolje snašla, ali i Singapur, Japan i Južna Koreja, koji su pokazali da ako je država zasnovana na stručnosti i na dobroj organizaciji imaju neuporedivo bolje rezultate. Iz drugog ugla gledano, kada se sve završi, sve nekadašnje države socijalizma će, po njegovom sudu, imati proporcionalno mnogo manje žrtava od najrazvijenijih zemalja zapada. To je, kaže, prosto zato što su postavili stvari tako da ljudi imaju pravo na zdravstvo, za razliku od Zapada i njihovog sistema gde je sve vezano za profit.

    Kada dođu vanredne situacije onda se pokaže da čim je nešto vezano za profit ono ne može da odgovori potrebama ljudu, pa tako i u ovoj situaciji, kaže Pavlović. Zato su i ostaci ostataka zdravstvenog sistema koji su postojali u socijalističkim državama dovoljni da naprave razliku u koristr manjeg broja žrtava, smatra on.

    „One države koje budu insistirale da je profit mera svega, a u okviru toga onda nužno završite u kandžama finansijskog kapitala, njima spasa nema. Oni će sada da aplaudiraju nauci, struci, lekarima, a čim prođe virus, za tri meseca će se vratiti na iste tokove dok jednom građani u tim državama ne kažu – dosta je, nećemo više da trpimo taj užasno mali krug ljudi iz finansijskog sektora koji nam određuje živote“, ističe Pavlović.

    Ali  to je, dodaje on, malo duži,  decenijski put u tim društvima.

    A u međuvremenu najplaćeniji, poput Ronalda, će i u ovoj situaciji puniti medije i brojati nule na kontu. Ronaldova popularnost i milioni pratilaca na društvenim mežama makar će značiti da će do nekoga dopreti svest o potrebi dezinfekcije ruku, o čemu je u samoizolaciji sa svojom decom snimio kratak filmić u njegovoj višespratnoj vili u Portugaliji.

    Tagovi:
    Kristijano Ronaldo, zarada, lekari, naučnici, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga