02:17 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Virus korona se širi planetom (3050)
    1239
    Pratite nas

    Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom objavio je da su stručnjaci već započeli prvo testiranje lekova za novu vrstu koronavirusa. Nije naveo određene zemlje, ali najverovatnije je mislio na činjenicu da su u Sjedinjenim Državama započeta klinička ispitivanja na ljudima.

    Prva injekcija već je data dobrovoljcu, javljaju mediji. Za testiranje će biti izabrano ukupno 45 dobrovoljaca, od kojih će svaki primiti dve injekcije u razmaku od 28 dana. Kineska laboratorija za virusologiju  BSL-4, koja se sada nalazi u Vuhanu, obavestila je da je dobila dozvolu da započne testiranje svoje varijante vakcine na ljudima. Sakupljanje dobrovoljaca je započeto.

    Testiranje lekova – dugotrajan proces

    „Osnovni pristupi lečenju u Sjedinjenim Državama, Kini i drugim zemljama se poklapaju, ali potraga za vakcinom i ovde i tamo nije brz proces“, rekao je doktor Timur Pesterev. „Obično se vakcina prvo ispituje na nivou ćelijske kulture, zatim se testira na životinjama, a tek onda na ljudima. Ovo je tradicionalni način pronalaženja vakcine za određeni virus.“

    Ipak, „s obzirom na to da je u Kini bilo puno dobrovoljaca, stvari mogu ići brže“, kaže Pesterev koji veruje da su dobrovoljci u Kini sakupljeni među onima koji su se već zarazili. „Specijalisti sada izučavaju da li se tok bolesti poboljšava ili ne.“ Očigledni plus za kineske epidemiologe je opsežan klinički materijal. U provinciji Hubej, gde se nalazi grad Vuhan, od četvrtka ima oko 6,9 hiljada zaraženih.

    Dve varijante i četiri faze stvaranja vakcine

    Najvjerovatnije će na kineskim dobrovoljcima biti testirane žive vakcine. U ovom slučaju, oslabljeni patogeni koji se nalaze u vakcini, ulazeći u telo, stimulišu proizvodnju antitela. Ali ovo je samo jedan od dva načina da se razvije lek.

    Drugi način stvaranja vakcine je genetski inženjering. Ova opcija podrazumeva sledeće: koristeći genetske tehnologije, patogeni gen se ubacuje u genom čoveka, nakon čega ljudska ćelija počinje da sintetiše antitela na taj patogen.

    Otkriće naučnika iz Sankt Peterburga pomoći će upravo ovom načinu kreiranja vakcine. „Kada govore o dešifrovanju genoma, reč je o mogućnosti stvaranja genetski modifikovane vakcine“, rekao je virusolog Aleksandar Aljštejn. Ali on takođe upozorava da je stvaranje leka na ovaj način „dug i težak posao“.

    „Lično ja nemam tačne podatke o tome koliko se koronavirus reprodukuje u ćelijskim kulturama. Ali ako se dobro razmnožava, onda je lakše napraviti vakcinu uobičajenog tipa nego genetski modifikovanu“, izjavio je lekar. „Razviti takvu vakcinu je prilično jednostavno“, objasnio je Aljštejn. „Moramo da uzgajamo ćelijsku kulturu u velikom broju i da inficiramo ove ćelije virusom. Tada se virus sakupljaju, filtriraju, inaktiviraju (ubijaju) formalinom, doda se aluminijum hidroksid, ispituje se i vakcina se dobije.“ U svakom slučaju, stvaranje vakcine obično se deli u četiri faze.

    U prvoj fazi stručnjaci proučavaju mehanizme nastanka i razvoja bolesti, kao i zaštitnu reakciju tela. U drugoj fazi proučavaju se biohemijska i biofizička svojstva patogena, njegov rast u ćelijama, zatim razvoj infekcije kod životinja i pojava antitela u krvi životinja kao reakcija na vakcinu. U sledećoj – trećoj fazi, naučnici treba da postignu stabilnost vakcine kod životinja, uz minimiziranje štetnih nuspojava. Tek tada dolazi četvrta faza – testiranje na čoveka.

    Po pravilu na hiljade dobrovoljaca. „Vakcina mora proći predklinička ispitivanja, gde se utvršuje njena neškodljivost. Zatim, kliničko ispitivanje, tamo se utvrđuje njegova efikasnost. Tek tada je moguća masovna proizvodnja vakcine“, objasnio je bivši glavni lekar Rusije i pomoćnik ruskog premijera Genadij Oniščenko. Poteškoće sa uobičajenom vrstom vakcine mogu se ipak pojaviti tokom faze masovnog izlaska na tržište, potrebna je kvalifikovana proizvodnja, dodao je Aljštejn.

    Genom dešifrovan, ali virus mutira

    Ruski naučnici su dešifrovali genom koronavirusa. Ovo će omogućiti naučnicima da odrede mutaciju „kovida 19“, što je jako važno prilikom izučavanja virusa i razvoja vakcine protiv njega. Ali naučnici upozoravaju da iako nekoliko zemalja radi na stvaranju leka, za to će biti potrebno od jedne do tri godine.

    Komentarišući ovo otkriće, vršilac dužnosti direktora Istraživačkog instituta „A. A. Smorodincev“ pri Ministarstvu zdravlja Rusije Dmitrij Lioznov istakao je da je od presudnog značaja da se utvrdi put širenja koronavirusa, to kako je dospeo na teritoriju Rusije i njegove promene. Reč „promene“ nije slučajno istaknuta – stvar je u tome što virus „kovid 19“ brzo mutira.

    Trenutno naučnici na raspolaganju imaju 127 genoma virusa iz 17 zemalja. Na primer, genom koji je dobijen od stanovnika Sao Paula u Brazilu razlikuje se u tri mutacije od originalne vrste „Vuhan-hu-1“ iz kineskog Vuhana. Genetska informacija koja je dobijena od ruskog pacijenta „pomoći će u razvoju vakcine i antivirusnih lekova za lečenje virusa“, objasnio je doktor Lioznov. Otkriće kolega iz Sankt Peterburga pozdravio je virusolog, doktor medicinskih nauka Aleksandar Aljštejn. Ova informacija „nas može usmeriti ka stvaranju vakcine.“ 

    „Generalno, to se već znalo jer su Kinezi objavili formulu pre nekoliko meseci. „Ali naš genom se malo razlikuje, u jednom ili dva nukleotida“, objasnio je Aljštejn. Takođe je važno da na raspolaganju naši naučnici sada imaju dešifrovanu živu vrstu ‘kovida 19’. Podsetimo da su kolege iz Kine još u januaru predale Rusiji biomolekularni kod vuhanske verzije koronavirusa, ali to je bio samo snimak genetske informacije. Ali već tada su specijalisti sa novosibirskog Državnog naučnog centra za virusologiju i biotehnologiju ’Vektor‘ počeli da razvijaju vakcinu.“ 

    Ono sa čim se, čini se, moramo suočiti je da se pouzdano oružje protiv „kovida 19“ neće pojaviti uskoro. „Svaka proizvodnja vakcine, kod nas ili u inostranstvu, traje godinu i po – dve – dve i po – tri godine“, rekao je šef Instituta za istraživanje Dmitrij Lioznov. „Relativno najbrži proces je sama ideja i priprema za razvoj vakcine. Tada započinje dug proces predkliničkih istraživanja na životinjama, a potom i istraživanje zdravih dobrovoljaca. Za to će takođe trebati vremena.“

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    vakcina, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga