22:39 03 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Virus korona se širi planetom (3050)
    5780
    Pratite nas

    Dok je Evropska unija u četvrtak proslavljala četvrt veka šengenskog sporazuma o otvorenim granicama sa svojim granicama potpuno zatvorenim, Severna Makedonija i Albanija napokon su od nje dobile ono što su toliko dugo čekale – lideri Unije odobrili su im početak pregovora o pristupanju. Ali to ne znači i da će pregovori sad zaista i da započnu.

    Famozni datum početka pregovora i mi u Srbiji smo željno iščekivali do 2014. godine, nadajući se da će nam doneti sav onaj prosperitet i evropsku solidarnost i budućnost koji su nam obećavani dok smo se žrtvovali da bismo ga dobili.

    Skoplje i Tirana dobile Datum bez datuma

    Sada, šest godina kasnije, ovaj uspeh u svojim EU integracijama postigle su i Severna Makedonija i Albanija, ali, s jednom sitnom razlikom – taj datum početka pregovora odobren im je bez datuma i bez stvarnog otpočinjanja pregovora. Jer, navodi se neodređeno u odluci Saveta Evropske unije, „prve međuvladine konferencije“ – kojima pregovori formalno započinju – „biće održane što je pre moguće nakon što Savet usvoji pregovaračke okvire“.

    Kada će ti pregovarački okviri biti usvojeni, međutim, ostalo je nedefinisano; uostalom, kao i sama evropska perspektiva Severne Makedonije, Albanije i ostatka Zapadnog Balkana.

    No, i mimo odobrenog početka pregovora bez otpočinjanja pregovora, i bez obzira na zadovoljstvo koje je tim povodom iskazao šef EU diplomatije Žozep Borel – a on je poručio da „zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora predstavlja dobru vest za ove zemlje... Srećan sam što svoju radost mogu da podelim sa svojim zapadnobalkanskim prijateljima! Čestitam!“ - snažan je utisak da je ova odluka Evropske unije bila mnogo potrebnija samoj Evropskoj uniji nego što je Severnoj Makedoniji i Albaniji ili pak njihovim građanima.

    © AP Photo / Olivier Matthys
    Samit lidera EU u Briselu

    Geostrateški interes EU

    „Evropska unija ostaje operativna“, ukazala je na jedan od aspekata ove odluke hrvatska državna sekretarka zadužena za evropske poslove Andreja Metelko-Zgombić.

    „Ova odluka je u geostrateškom interesu Evropske unije“, priznala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, da bi, na istom tragu, i komesar za proširenje Oliver Varhelji ukazao da odluka o Severnoj Makedoniji i Albaniji „potvrđuje geostrateški značaj Zapadnog Balkana i pokazuje da je Evropa voljna i sposobna da donosi geopolitičke odluke čak i u ovim vremenima pandemije virusa korona“.

    S tim u vezi, napomenuće i Žozep Borel, „u toku je globalna bitka za kontrolu narativa“ pandemije, a kako ona ima i „geopolitičku komponentu koja uključuje i borbu za uticaj“, nije sasvim lišena osnova ni pomisao da bi i ovde negde, u pandemiji i njenim političkim efektima, moglo da se krije objašnjenje odluke Evropske unije o pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

    Zašto je, dakle, posle više odlaganja, Evropska unija baš sada odlučila da odobri početak pregovora s ovim zemljama? Šta će ta odluka zapravo doneti Severnoj Makedoniji i Albaniji? I šta će doneti samoj Uniji u toj borbi za kontrolu narativa izazvanoj virusom korona, koji nastavlja da nagriza odnose unutar njenih granica?

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili docent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Jovanović i diplomata Zoran Milivojević.

    Odluka bez suštinskog značaja

    Novom procedurom pregovaračkog procesa, „iako ona zapravo ne donosi ništa novo“, ukazuje Miloš Jovanović, odobrovoljena je Francuska koja je do sada blokirala Severnu Makedoniju i Albaniju. Međutim, ove dve zemlje dobile su „samo načelnu saglasnost da pregovori mogu da budu otvoreni, što znači da zapravo nisu dobile ništa osim što im je, praznim birokratskim rečnikom, ponovo potvrđena nekakva evropska perspektiva koja ne znači ništa konkretno a ovim zemljama donosi još i manje“.

    „Posle krize zbog bregzita i usred krize izazvane virusom korona, u kojoj je na površinu isplivao sav nedostatak solidarnosti među članicama Unije, ova odluka deluje nadrealno“, naglašava Jovanović.

    „Jedan kolumnista francuskog 'Figaroa' napisao je da ga radost evropskih funkcionera, iskazana zbog odluke o Severnoj Makedoniji i Albaniji, podseća na orkestar na 'Titaniku' koji svira dok sve tone.“

    Zaključku da Skoplje i Tirana zaista nisu dobili ništa zbog čega bi trebalo da budu naročito zadovoljni dodatno doprinosi i otkriće portala „Politiko“ da je, u prvobitnom nacrtu odluke, bilo određeno da Evropska komisija podnese pregovaračke okvire „bez odlaganja i ne posle juna“, ali je u usvojenom dokumentu ovo vremensko ograničenje u potpunosti izostavljeno.
    „Ostavljanje datuma samog početka pregovora nedefinisanim“, smatra Zoran Milivojević, „potvrđuje tezu da ova odluka nema nikakvog suštinskog značaja, jer je jasno da nikakvih proširenja neće biti, pa samim tim ni pregovora o pristupanju koji bi imali ikakvog smisla. Uostalom, pao je Šengen, pale su neke ključne vrednosti na kojima su zasnovani čitav koncept funkcionisanja i ideologija EU, i sve to dovodi u pitanje i samu budućnost Evropske unije.“

    „Otuda ova odluka“, napominje Milivojević, „prvenstveno treba da ima psihološko značenje u situaciji u kojoj se EU pokazuje kao nemoćna na globalnoj sceni. Reč je o njenom pokušaju da sama sebi pokaže da je i dalje nekakav faktor i da se vrati na scenu, makar na ovim našim prostorima, tako što će ovim dvema zemljama pokazati da imaju nekakvu perspektivu ne bi li ih zadržala u domenu svog uticaja i zapadne sfere interesa.“

    Svađa zbog korona-obveznica

    Paradoks sadašnje situacije – u kojoj se članice EU usaglašavaju o perspektivi širenja Unije dok se istovremeno njihovi međusobni odnosi nalaze na ivici kolapsa – ponajbolje ilustruju detalji sastanka evropskih lidera koji je održan u četvrtak. Na njemu je usput doneta pozitivna odluka o Severnoj Makedoniji i Albaniji, dok je težište diskusije bilo posvećeno takozvanim „korona-obveznicama“ – zahtevu Italije i Španije da se članice EU solidarno zaduže kako bi pomogle ovim dvema državama koje su pandemijom najteže pogođene.

    Evropski samit u četvrtak, piše „Politiko“, „bio je virtuelan“ – održan je putem video-linka – „ali su ljutnja i neslaganja među liderima EU bili veoma stvarni. Lideri članica EU pali su na italijanskom testu solidarnosti. Nesuglasice su EU lidere dovele do ivice političkog debakla, a kompletan slom izbegnut je samo zato što je dalja rasprava odložena za dve nedelje. Sastanak, koji je trebalo da demonstrira jedinstvo bloka, umesto toga je naglasio ogorčene podele u njemu, dodatno podstaknute resentimanima proisteklim iz krize evra od pre 10 godina, ali i skorašnjim besom zbog inicijalnog odbijanja evropskih prestonica da priskoče u pomoć Italiji s medicinskom opremom“.

    A na sve to se nadovezuje i javno upozorenje premijera Španije Pedra Sančeza da ova situacija „dovodi u rizik čitav evropski projekat“.

    „Još jednom se pokazalo da nema ni osećaja zajedničke pripadnosti niti solidarnosti među članicama Unije, što dokazuje da je ovo projekat koji nema nikakvu supstancu“, komentariše Miloš Jovanović.

    „I tako će biti uvek kada se od članica EU bude tražila solidarnost, finansijska ili bilo koje druge vrste; a čak i onaj legitimitet, proistekao iz rezultata koje je EU postizala, više ne postoji, jer ti rezultati izostaju u kriznim situacijama kakvoj sada prisustvujemo.“

    „Kriza izazvana virusom korona i definitivno je ad akta stavila sve ideje o rastu uticaja i osnaživanju same Evropske unije kakve je najavljivala Ursula fon der Lejen kada je došla na čelo Evropske komisije. Naprotiv, sada je došlo do reafirmacije pojedinačnih interesa suverenih država, što će odrediti i dalju sudbinu EU,“ uveren je Zoran Milivojević, koji stoga zaključuje: „Ovo su činjenice na kojima i mi treba da baziramo naš budući stav po ovom pitanju, i da u skladu s tim redefinišemo i našu poziciju.“

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    Novi sputnjik poredak, Severna Makedonija, Albanija, Evropska unija, Sputnjik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga