14:13 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    37158
    Pratite nas

    Beograd ovih dana nije bio samo prestonica Srbije, već i sveta – po zagađenosti vazduha, uprkos tome što su ulice skoro prazne, a industrijska aktivnost znatno manja. Situacija je danas bolja, ali zbog čega su se, iznenada, štetne čestice ponovo pojavile u velikim količinama?

    Odgovor ne to pitanje potražili smo kod savetnika ministra za zaštitu životne sredine dr Slobodana Tošovića, koji je potvrdio da je zagađenost vazduha ovih dana bila veća i ukazao na to da je ta pojava, s obzirom na trenutne meteorološke parametre i izostanak izvora zagađenja - vrlo čudna.

    Beograd je danas bio šesti na svetu po stepenu zagađenosti
    © Foto : IQAir : skrinšot
    Beograd je juče bio šesti na svetu po stepenu zagađenosti vazduha

    Zagađenje vazduha - misterija

    Kako je rekao, koncentracija štetnih čestica PM10 prethodnih dana je bila znatno veća od očekivane i dodao da je koncentracija čestica PM2.5 bila neproporcionalno manja u odnosu na čestice PM10, što nije uobičajeno.

    Uzevši u obzir da saobraćaja skoro nema i da je industrijska aktivnost manja, stručnjaci su počeli da razmatraju ostale moguće uzroke.

    Na prvi mah pomislili su da je kombinacija košave, koja je podigla prašinu s ulica nakon otapanja snega, i emisije individualnih ložišta povisila koncentraciju čestica PM10. Ipak, prevideli su značajan globalni faktor – istočni vetar, koji je nosio veliko zagađenje nekoliko hiljada kilometara odavde i koji je bilo moguće uočiti putem satelita.

    Nvi Sad, dimnjak, zagađenje
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Vazduh je bio zagađen iako je industrijska aktivnost mala

    „Ono što je nas sprečilo da vidimo to kao uzrok je to što u Rumuniji i Bugarskoj ničega nije bilo. U Rumuniji i Bugarskoj, koje su prve na udaru istočnog vetra, nemamo zagađenje, ali ga imamo u Srbiji i Hrvatskoj. U tom trenutku smo zagađenje uglavnom vezivali za reemisiju i kućna ložišta o čemu smo i pričali“, objasnio je Tošović.

    Rezultati analiza sledeće nedelje

    Ipak, Tošović sumnja da je zagađenje globalno, odnosno, da je uzrok zagađenja samo istočni vetar, jer bi u tom slučaju koncentracija obe vrste čestica (PM10 i PM2.5) bila iznad graničnih vrednosti, što nije slučaj.

    „U suštini, po ovim meteo-parametrima, ne bi trebalo da imamo ovakvo zagađenje jer smo u ciklonskoj oblasti, gde se, uglavnom, vazduh diže u više nivoe atmosfere, za razliku od anticiklona. Mnogo je pitanja, a relativno malo odgovora. Više ćemo znati kada budu završene analize sadržaja čestica, što bi trebalo da bude do utorka. Ako u tim česticama ima cinka ili nekih drugih metala, mi to povezujemo sa zemljištem i resuspendovanom prašinom, a ako ima arsena, vezujemo ga za goriva, pogotovo ugalj“, istakao je sagovornik Sputnjika.

    Tošović je dodao da  se čekaju i analize taložnih materija i utvrđivanje količine čađi, koje će, zajedno s analizama sadržaja čestica, preciznije utvrditi šta je prouzrokovalo zagađenje.

    Atipičan transport peska

    Po rezultatima globalne mreže za praćenje transporta peska na velike udaljenosti, dominantan doprinos zagađenosti vazduha bio je „atipičan transport ogromne količine peska sa udaljenosti više hiljada kilometara sa istoka“.

    „To je posledica meteorološke sinoptičke situacije koja je uslovila da vazdušna masa sa istoka prodre duboko u centralnu Evropu kao i njen i zapadni-severozapadni deo“, navodi se u saopštenju državne mreže za monitoring kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine.

    Podseća se da se, s obzirom na do sada nezabeleženu pojavu od uspostavljanja automatskog monitoringa kvaliteta vazduha (2010. godine), tragalo za uzrokom ove pojave.

    Kako je utvrđeno, ne postoji nijedan izvor emisija na teritoriji Srbije i u okolnim zemljama koji bi mogao da uzrokuje ovakve vrednosti koncentracija na toliko širokom području.

    Tagovi:
    vazduh, zagađenje vazduha, zagađenost
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga