16:21 31 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Virus korona se širi planetom (3050)
    4598
    Pratite nas

    Ako i dođe do oseke zapadnih investicija u Srbiji, kao posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa, nju mogu da nadomeste one koje bi došle iz Kine, smatra direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

    Analizirajući četiri paketa mera najavljenih za ublažavanje ekonomske štete epidemije u emisiji Svet sa Sputnjikom, Kovačević ocenjuje da je reč o podeli tereta krize između države i privatnog sektora.

    Prvi paket je, podseća Kovačević, fiskalna relaksacija – odlaganje plaćanje poreza i doprinosa na plate i akontacija za porez na profit, kao i odlaganje plaćanja poreza na imovinu i to je neselektivan paket koji se odnosi na ceo privatni sektor.

    Drugi paket je direktna pomoć malim i srednjim preduzetnicima u vidu tri minimalne zarade zaposlenima, dok se treći paket odnosi na dodatne injekcije likvidnosti u vidu pozajmica koje može dati Fond za razvoj i garantovani krediti, kao i operacije sa mogućim korporativnim obveznicama.

    Četvrti paket mera su, kako to formuliše Kovačević, „helikopterski novac“, od 100 evra za svakog građanina. On priznaje da je taj paket „malo neselektivan“ jer će isti iznos dobiti svi punoletni građani Srbije, bez obzira na imovinsko stanje i prihode, ali ističe da u trenutku kad se mora brzo reagovati nema vremena za mehanizam socijalne selekcije.

    Oseka zapadnih investicija

    Kad je reč o mogućnosti oseke zapadnih investicija zbog globalne krize koja preti usled pandemije Kovida 19, Kovačević kaže da će do toga svakako doći, ali da, iako ne želi da bude „optimista bez pokrića“, ne bi se začudio da kineske kompanije koje nam danas šalju pomoć sutra neće kupovati naše koroporativne obveznice i ulaziti u vlasništvo u našim preduzećima.

    Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica “Ekonometra” i “Magazina biznis”, ističe da će prema prvim procenama oko 900.000 ljudi biti obuhvaćeno isplatama minimalca, ali smatra da je problem što mere još nisu operacionalizovane i što se ne zna tačno kada će početi da se primenjuju.

    „Videćemo kako će tehnički sve to izgleda. Da li je novac od 5,1 milijarde evra dovoljan – jeste, ali se s ovim merama kasni a privreda živi svaki dan. Mart je protekao u epidemiji, proteći će i april, a šta će poslodavci da rade dok čekaju operacionalizaciju mera”, navodi Nikolićeva.

    Nikolićeva kao jedan od problema koji bi mogli da nametnu meseci posle pandemije vidi i činjenicu što Srbija najveću ekonomsku saradnju u EU ima s Nemačkom i Italijom koje su takođe pogođene virusom, i zdravsteno, i ekonomski.

    „U redu je da mi saniramo šta se može kod kuće ali je veliko pitanje kako ćemo se vrćaati na ta tržišta i kako ćemo nastaviti saradnju sa njima, kao i kakva će biti potražnja kod njih za ono što mi proizvodimo“, kaže Radojka Nikolić i dodaje da je veliko pitanje kad će doći do punog oporavka ekonomije jer ovakva kriza dosad nije viđena.

    Kovačević dotle primećuje da je srećna okolnost što je Srbija poljoprivredna zemlja i da mahom ima industriju koja proizvodi robu široke potrošnje, a za tu robu, kaže, postoji tržište i u okruženju, i šire. Kao sektore gde će kriza biti velika navodi usluge i turizam, gde država tek treba da formuliše mere pomoći.

    Kako protiv politizacije kredita

    Na pitanje kako će funkcionisati fond Penzijsko-invalidskog osiguranja i Zdravsteni fond, ako zbog odlaganja plaćanja doprinosa i poreza novac ne bude pristizao, Kovačević objašnjava da država ima rezerve ali i mogućnost da se  zadužuje po preporukama MMF i EU.

    „Vlada je izračunala da ako nam je javni dug sada oko 48 odsto BDP-a, a mastrihtski kriterijumi su 60 posto, mi i u sadašnjim standardima i pre krize imamo 12 posto prostora za zaduživanje a to približno iznosi 5,5 milijardi evra. Istovremeno, država ima rezerve od najmanje milijardu i po evra“, precizira sagovornik Sputnjika.

    Objašnjavajući mere podrške likvidnosti, Kovačević kaže da su predviđene dve vrste pozajmica a jedne će ići preko Fonda za razvoj s kamatom od jedan posto gde će biti uspostavljena procedura apliciranja.

    Veći deo će činiti komercijalni krediti čiji će garant jednim delom biti država, ali će to biti komercijalni odnos između banke i klijenta, kaže naš sagovornik, koji veruje da će se time izbeći bilo kakva politizacija dodele kredita.

    Sumirajući posledice krize po rast, Kovačević podseća da je u prvom kvartalu Srbija ostvarila rast BDP-a od 4-4,2 odsto, a očekuje da će drugi kvartal biti na nivou  1-1,5 posto.

    „Ako se treći kvartal završi rastom od 2 odsto biće to ogroman uspeh. U četvrtom kvartalu rast bi mogao biti 2-3 odsto, tako da bi cela godina bila pozitivna s rastom od 1-2 odsto. Međutim,  u datim okolnostima ne možemo biti nezadovoljni i ako to bude nula ali računamo da će ove mere dati značajne efekte“, ocenjuje direktor Zavoda za statistiku.
    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    Kina, investicije, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga