01:43 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Virus korona se širi planetom (3050)
    0 424
    Pratite nas

    Dogovor zemalja članica OPEK + da smanje proizvodnju nafte je pokušaj odbrane njihovih budžeta. Iako zamišljen kao dugoročan, dogovor bi uskoro mogao biti menjan, jer se procenjuje da je potražnja za naftom tri i po puta manja od dogovorenog smanjenja proizvodnje. SAD su izostali jer su navikle da drugi vade kestenje iz vatre, iako su krizom najviše pogođene.

    Članice OPEK + (OPEK plus Rusija i ostali nezavisni proizvođači nafte) dogovorili su se da smanje proizvodnju nafte ne bi li sačuvali takvu cenu da naftne kompanije iz tih zemalja sačuvaju budžete, kaže za Sputnjik stručnjak za energetiku Jelica Putniković, glavna urednica „Balkan magazina“.

    Privreda stala – prazni budžeti

    Putnikovićeva dodaje da su u mnogim zemljama privrede stale zbog pandemije virusa korona, a ako privreda stoji onda nema punjenja budžeta i zato je prihod od nafte jedan veliki argument da se cena „crnog zlata“ sačuva na iznosima koji su bar približni onima od prošle godine.

    Za razliku od početka ove godine kad je nafta koštala oko 60 dolara po barelu, cena je sada pala na tridesetak dolara, a reč je o referentnim cenama koje se iskazuju na berzi i koje „nisu uvek adekvatne prodajnim cenama“ jer je cena američke nafta pala na 20 dolara po barelu, a ruske na desetak dolara po barelu, objašnjava Putnikovićeva.

    „Gospodari sveta“ Amerikanaca trpe najveću štetu

    „To su već cene koje su na granici toga da naftne kompanije moraju da razmišljaju hoće li smanjiti ulaganja i kako će gazdovati sa svojim proizvodom. Ključno za ovaj dogovor koji je postignut preko video-konferencije i kome su prisustvovale i neke zemlje koje nisu bile ranije u dogovorima OPEK-a i OPEK + je to što nisu učestvovali Amerikanci“, ocenjuje ona.

    SAD su opet pustile druge i one manipulišu i pokušavaju da za njih neko izvlači kestenje iz vatre, jer Amerikanci zapravo imaju najveću štetu od toga što je nafta tako jeftina i njihovi mali proizvođači nafte iz škriljaca već su obustavili ili obustavljaju proizvodnju, dodaje naša Sagovornica.

    Američki predsednik Donald Tramp obraća se naciji iz Bele kuće
    © AP Photo / Doug Mills
    Procenjuje se da će mnoge male američke naftne kompanije bankrotirati bez obzira što je Tramp pokušao da ih spase.

    Ona procenjuje da će mnoge male američke naftne kompanije bankrotirati jer su i u prethodnim godinama imale problema sa likvidnošću, a sada je cena nafte ispod njihove proizvođačke cene i oni jednostavno ne mogu da opstanu, bez obzira što je Tramp pokušao da ih spase.

    Veliki naftni igrači u Americi igraju na tu kartu, i možda bi oni i pristali da idu na neke dogovore sa članicama OPEK-a, ali SAD su uredile svoju ekonomiju tako da se ponašaju „kao gospodari sveta – da drugima naređuju a da oni ne snose sankcije“, ocenjuje sagovornica Sputnjika.

    Hoće li „dugoročni dogovor“ uskoro biti promenjen?

    „Međutim, ono što je sada evidentno, to je da padaju i potražnja i proizvodnja i da je pitanje da li će i ovo što je OPEK + dogovorio biti dovoljno, jer su procene da će čak tri i po puta će biti manja potražnja za sirovom naftom u svetu, nego što je dogovoreno smanjenje“, kaže Putnikovićeva.

    Sada je pitanje kako će ubuduće igrati naftni igrači na svetskom tržištu jer je očigledno da spekulanti koji zarađuju kad nafta naglo pojeftini i poskupi, posle svakog dogovora ili razgovora između Trampa i Putina ili Saudijskog princa, oni uvek spekulišu sa tim pa se pojavila vest na agencijama da je nafta poskupila za jedan ili dva dolara, pa je maltene prešla cifru od 33 dolara, dodaje ona.

    „To su sve neke buduće kupovine i, ne lažne vesti, već servirane vesti o tome da se tržište oporavilo zato što se Tramp čuo sa nekim od naftnih lidera“, smatra Jelica Putniković.

    Zapravo, situacija na tržištu je veoma nestabilna, naglašava ona i dodaje da je pitanje da li će se posle najnovijeg, dugoročnog dogovora OPEK + naftni igrači koji žele da spasu svoju naftnu privredu ponovo dogovarati.

    Ključna pitanja su koliko će velike ekonomije uspeti da se oporave, koliko će se oporaviti avio i drumski saobraćaj i koliko će brzo fabrike početi da rade, jer bez obzira na cenu nafte, neće imati ko da je troši, smatra Putnikovićeva.

    Hoće li Srbija krenuti putem Federacije BiH

    Kad je reč o situaciji u Srbiji, sad je bitno da nafte ima dovoljno i da nije ugroženo poslovanje nijedne naftne kompanije koja radi u našoj zemlji, ističe naša sagovornica.

    Što se tiče maloprodajnih cena, evidentno je da naša kao i sve druge države, puni budžet iz poreza i akciza na naftne derivate i nijedna država ih se se do sada nije odrekla, kaže Putnikovićeva i napominje da je zbog karantina, smanjena potrošnja naftnih derivata.

    „Kod nas, konkretno, za sada nema najava da će biti nekih problema ubuduće i ne bi ni trebalo da ih bude jer Srbija ima i domaću proizvodnju nafte i Gaspromnjeft, čiji je NIS deo, a u izjavama njegovih zvaničnika, najavuje se da oni mogu da izdrže poslovanje i dugoročno sa cenom nafte koja je oko 20 dolara po barelu“, kaže naša sagovornica.

    Što se tiče vozača, pošto sad imamo vanredno stanje i zabranu kretanja, troše se manje količine goriva tako da im je povoljnije da sada napune rezervoare, dodaje ona.

    „Hoće li cena ići još na niže, to će zapravo zavisti od toga po kojoj ceni se u narednim danima bude prodavala nafta i, naravno, da li će naša država reagovati kao Federacija BiH gde je država odredila maksimalnu maržu na naftne derivate“, zaključila je Jelica Putniković.
    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    virus korona, proizvodnja nafte, Rusija, OPEK
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga