23:07 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    165
    Pratite nas

    Evropska unija je usvojila paket pomoći od hiljadu milijardi evra, kao ekonomski odgovor na krizu izazvanu koronavirusom. U Sputnjikovoj mini anketi o tome kako bi oni usmerili taj novac, ekonomisti su slično reagovali – najpre prema onima koji su ostali bez posla i malim i srednjim preduzećima, jer su važni za oživljavanje privrede.

    dr Božo Drašković, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji i koordinator u Institutu ekonomskih nauka:

    -  Verovatno da bi trebalo snažnije podržati sektor malih i srednjih preduzeća, a kreditnim pozicijama sa nižim kamatama i dužim periodom otplate velike kompanije. Loša stvar u celoj situaciji je što se smanjuju zarade i dolazi do otpuštanja zaposlenih, pa u takvoj sitauciji nema ni novog dohotka. Zato mora da se vidi na koji način podržati tražnju običnog građanina.

    - Treba pažljivo odmeriti u kojim oblastima i na koji način upumpati novac i koja suma novca može da se upumpa u pojedine sektore. To će sve duže trajati. Posebno je ugrožen  turizam koji u dobroj meri utiče na privrede mnogih zemalja EU. Pitanje je kako premostiti taj vremenski interval do njegovog oporavka koji neće biti brz.

    Prazan Trg Svetog Marka u Veneciji
    © REUTERS / MANUEL SILVESTRI
    Prazan Trg Svetog Marka u Veneciji

    - Trebalo bi naći mehanizma da podrška ide sektorima koji su najviše pogođeni i da investiranje ide u javnu potrošnju – u razvoj zdravstva, naučnih istraživanja, u direktnu podršku preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, a indirektnu nekim drugim sektorima. Automobilska industrija će doživeti snažan šok i u smislu proizvodnje i prodaje. Upumpavanje novca bez pokrića, sigurno, nije dobro ni za jednu ekonomiju. 

    dr Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija:

    Najugroženiji su najvitalniji delovi, a to su stanovništvo koje ostaje bez posla bez svoje krivice i mala i srednja preduzeća koja su kičma svake ekonomije. Osnovni način raspodele novca u situaciji potpunog sloma zato jeste ići upravo od najosetljivijih kategorija, a to su oni od socijalno ugroženih koji trenutno ostaju bez posla, pa preko svih vidova zaštite malog i srednjeg biznisa. 

    - Znači, ne pomaže se sa milijardu ili 10 milijardi evra velikoj kompaniji da opstane, jer je sto puta manji iznos od toga potreban da svi radnici koji rade u njoj dobiju prihode i ostanu u životu, a samim tim da budu spremni za sledeći ciklus, za zapošljavanje i rad. 

    - A događa se, izgleda, suprotno -  da će se stanovništvu dodeliti relativno malo para u odnosu na to koliko će dobiti velike kompanije. Da li će se ponoviti 2008. i da li će se spasiti par desetina najkrupnijih kompanija da ne bankrotiraju, a da cenu plaća stanovništvo. Od minimalne stope nezaposlenosti ikada koja je zabeležena u februaru, EU će do jula, avgusta imati izuzetno visoku esklaciju nezaposlenosti.

    © Depositphotos / Tom Wang
    Od minimalne stope nezaposlenosti ikada koja je bila u februaru, EU će sredinom godine imati esklaciju nezaposlenosti.

     dr Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

    -  Iako paket od hiljadu milijardi evra, posebno iz našeg ugla, izgleda kao veliki novac, imajući u vidu koliko je zemalja u EU i radnika i stanovnika, preduzeća, kompanija, banaka ugroženo, ipak je suštinska stvar da se sredstva upotrebe tamno gde je to najefikasnije, odnosno najpotrebnije. Značajan deo novca bi trebalo odvojiti za pomoć ugroženim radnicima. U nekim zemljama  više desetina procenata radnika je već izgubilo posao. Ja bih značajan deo novca, kao što je to i u Srbiji, upotrebio za pomoć ljudima koji ostanu bez posla

    - Na drugom mestu su mala, srednja i mikro preduzeća. Baš zato što su mali i naslonjeni na velika preduzeća, u suštini su najranjiviji, jer oni u uređenim sistemima mogu da funkcionišu ako funkcionišu i velika preduzeća za koja isporučuju određene polufabrikate i proizvode i od toga žive. 

    - Po prirodi stvari treći su velike kompanije koji su nosioci razvoja i mi to sada vidimo na primeru Nemačke, koja proizvodi svaki drugi auto u Evropi, ali i drugih zemalja, gde su najveće multinacionalne kompanije na kolenima, jer su bile orijentisane na globalne lance snabdevanja. One na dugi rok vuku privredu i zbog oporavka evropske privrede i njima treba pomoć.

    - Ne treba gubiti iz vida da su neke zemlje teško pogođene zdravstvenom krizom i verujem da će Evropa o tome razmišljati da se pomogne tim zemljama. Peta kategorija, peta vrsta pomoći su ipak ugroženi stanovnici kojih verovatno nema u svim zemljama u velikom broju. Deo stanovništva u zemljama južnog dela EU je imao problema i pre ove krize i svakako će oni posle svega svakako biti veći. 

    Tagovi:
    raspodela, koronavirus, privreda, pomoć, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga