06:59 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1740
    Pratite nas

    Mnogi naši čitaoci dobili su preko socijalnih mreža i preko SMS-a uznemirujuće poruke o novom riziku radijacije koji dolazi iz Černobilja.

    „Pazi se sutrašnje kiše! U Černobilju i Pripjatu već 10 dana gore šume i radioaktivne čestice se dižu u atmosferu. Nemoj da izlaziš na kišu, a ako pokisneš, dobro operi veš i ne suši ga napolju. Barem do kraja nedelje. Molim te, čuvaj se!!!“

    Černobiljska nuklearna elektrana - reaktor broj četiri na kojem se dogodila eksplozija.
    © Sputnik / V. Čistяkov
    Poruka je uznemirila je veliki broj građana koji se još sećaju radioaktivnog oblaka koji je pokrio dobar deo Evrope posle katastrofe na atomskoj centrali u Černobilju.

    Ova poruka je uznemirila veliki broj građana koji se još sećaju radioaktivnog oblaka koji je pokrio dobar deo Evrope posle katastrofe na atomskoj centrali u Černobilju.

    Ovog puta povod za zabrinutost je požar koji je izbio 4. aprila u zoni Černobilja.

    Sagovornik Sputnjika, jedan od učesnika u likvidaciji černobiljske katastrofe koji je želeo da ostane anoniman, rekao nam je: „Svaki požar je sam po sebi opasan. Ipak, sistem skladištenja nuklearnog otpada i sve što je vezano za otpad iz poznate nuklearne elektrane napravljeno je tako da potpuno isključi mogućnost negativnih posledica. Takođe se u vestima mnogo govori o šumama koje gore i požaru koji bi mogao da zahvati i samu nuklearnu elektranu. Mogu da vam potvrdim da nikakve šume nema u neposrednoj blizini bivše elektrane.“
    Poruka o požaru u Černobilju koja je uznemirila javnost
    © Foto : Ustupljeno Sputnjiku
    Poruka koja je uznemirila građane.

    Nema opasnosti od Černobilja

    Ekološka inspekcija Ukrajine objavila je da je vatra zahvatila 100 hektara šume, od kojih se jedna petina nalazi u zatvorenoj zoni Černobilja. Iako je zbog vatre u zoni izmerena radijacija 16 puta veća od dozvoljene, vlasti su potvrdile da je u Kijevu, koji se nalazi na 134 kilometra od Černobilja, vazduh čist.

    Za požar su krivi lokalni žitelji koji su palili suvu travu i đubre. Prvi osumnjičeni uhapšen je 6. aprila, a 14. je podignuta optužnica protiv još jednog stanovnika oblasti. Požar koji građani nisu mogli da ugase sami, proširio se i približio nekoliko kilometara samoj nuklearnoj elektrani koja je 1986. izazvala najveću ekološku katastrofu u istoriji čovečanstva.

    Više od 400 vatrogasaca borilo se s vatrom čitavih 10 dana. Vetar i suša učinili su da zadatak bude teži. Požar je suzbijen tek kada je ekipama u pomoć stigla kiša i trenutno je pod kontrolom stručnjaka.

    Genetsko pamćenje ljudi pogođenih davnom katastrofom

    Državna agencija Ukrajine za upravljanje zatvorenom zonom objavila je da je radijacija u granicama normale i zamolila narod da ne diže paniku i da ne veruje apokaliptičnim informacijama.

    Ipak, mnogo je bilo i onih koji su upozoravali narod na „nekontrolisanu situaciju“ i koji su od vlasti tražili da ne skriva podatke, kao što je to učinila sovjetska vlast 1986. godine. Turistički vodiči koji organizuju ekskurzije u zatvorenoj zoni, kažu da je požar na 2 km od skladišta Podljesnij, gde se čuva najopasniji nuklearni otpad.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je: „Dobro pamtimo lekciju koju smo izvukli 26. aprila 1986. godine. Niko od vas neće skrivati istinu. Sada je istina da je situacija u Černobilju pod kontrolom.“

    Mnogi od nas sećaju se opasnosti za Evropu i ceo svet 1986. godine, kada smo zelenu salatu prali u sodi bikarboni, izbegavali mahunarke i obavezno proveravali poreklo voća i povrća, jer su otrovne čestice ušle duboko u zemlju. Vetar i kiša mogle su da raznesu radijaciju i unište dobar deo sveta.

    Danas zatvorena zona obuhvata 2.600 kvadratnih kilometara koji su 1986. evakuisani zbog radijacije. Ljude u okolini, a pokazalo se i kod nas, požar je podstakao na razmišljanje šta se danas dešava sa jodom, stroncijumom i cezijumom, radioaktivnim supstancama koje su tada pretile da unište čovečanstvo.

    „Najopasniji element u ono vreme bio je jod, a on se brzo raspada, tako da više ne predstavlja opasnost. Radioaktivni cezijum i stroncijum su za 34 godine već prodrli veoma duboko u zemlju, a požari su površinski, tako da nema razloga za paniku.“

    Vetar bi zaista mogao da u stratosferu podigne pepeo i dim koji bi se razneo po širokoj teritoriji, ali koncentracija otrovnih supstanci ne bi predstavljala opasnost.

    Tagovi:
    požar, Černobilj
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga