20:33 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1307
    Pratite nas

    Pad cena nafte na njujorškoj berzi i neuobičajena pojava da prodavac mora za svaki barel da doplati kupcu i 40 dolara, izazvao je opštu zabunu, a u nekim krugovima i paniku. Kako je korona poremetila planove spekulanata koji su planirali da se za kratko vreme obogate na cenama nafte, komentariše Ljubinka Milinčić, glavni urednik Sputnjika.

    „Kao što je poznato, cene su naglo pale nakon što se na sastanku OPEK+ Rusija i Saudijska Arabija nisu dogovorile oko toga koliko će smanjiti proizvodnju nafte. Rusija je insistirala na tome da se produži raniji dogovor, a Saudijska Arabija da se smanji proizvodnja još više. Dogovora nije bilo i istog trenutka su cene naglo pale na oko 40 dolara, što je za, na primer, ruski budžet prihvatljivo, dok za arapski nije, iako Arapi mnogo jeftinije dobijaju naftu, jer je njihov budžet planiran na 80 dolara“, kaže Milinčićeva.

    Naša sagovornica dodaje da je uprkos tome Saudijska Arabija nastavila da prodaje crno zlato po niskoj ceni, čak dajući neuobičajene popuste. Pa je, recimo, na cenu od 40 dolara davala popust od 10 ili 20 odsto, što je zainteresovalo berzanske spekulante, jer je nafta, za razliku od gasa, spekulativna roba. Nafta može da se čuva, pa se kupuje na berzi onda kad je jeftino, skladišti se i prodaje onda kad je skupo.

    Tablica sa cenama sirove nafte za 20. april 2020.
    © Foto : CME Group
    Cene nafte su naglo pale nakon što se na sastanku OPEK+, Rusija i Saudijska Arabija nisu dogovorile oko toga koliko će smanjiti proizvodnju nafte

    Spekulanti su vrlo brzo napunili skladišta u očekivanju da se dve ključne zemlje proizvođači dogovore oko cene. To se i dogodilo na novom sastanku, desetak dana posle prvog, ali novi dogovor nije uticao na cene.

    Korona pomrsila račun spekulantima

    „Računicu je pomrsio korona virus, privreda u celom svetu je zaustavljena. Odjednom ne radi privreda, ne radi industrija, čak ni grejanja nema jer je lepo vreme u Evropi. Nafta nikome ne treba. Sve je manje slobodnih skladišta, a ako se i nađu, cena skladištenja je veoma visoka“, kaže Milinčićeva i dodaje da su majski fjučersi (ugovori sa prodavcem koji predviđaju da se u trenutku dospeća mora povući kupljena nafta) dospeli 21. aprila.

    Zato su spekulanti požurili da se oslobode kupljene nafte. To je razlog što cena koja je za četrdeset dolara u minusu nije nerealna. To je i dalje manje nego što bi vlasnik platio skladištenje. Berza ponekad živi odvojeno od realnog sveta i uobičajeno je da se, kad se desi nešto ovako vanredno, ona zatvara, da bi se u normalnijim uslovima ponovo otvorila. Zašto to nije urađeno i u ovom slučaju, ostaje da se nagađa.

    Kad privreda proradi, porašće i cena nafte

    U svakom slučaju, berza se tokom noći oporavila, cena nafte je i dalje niska, ali više nije negativna.

    Milinčićeva ističe da je „naftni udar“ pogodio samo američku naftu iz škriljaca. U isto vreme, nafta 40 „Urals“ i „Brent“ prodavale su se po oko 25 dolara. Sada se već trguje junskim fjučersima koji dospevaju u maju. Oni se već juče i danas prodaju po 25 i 26 dolara. To jeste niska, ali nije negativna cena. Šta će dalje biti, zavisi od toga da li će privreda početi da se oporavlja.

    „Ukoliko privreda proradi, kao što se očekuje, jer vidimo da po celom svetu počinju protesti ljudi koji hoće da se vrate na posao jer se boje za budućnost. Sve se više čuje parola ’Više volim da umrem od korone nego od gladi‘. Onog momenta kad privreda proradi, nafta će ponovo biti potrebna i polako će sve početi da se vraća koliko-toliko u normalu. Niko ne očekuje da će nafta biti 100 dolara ni sutra ni prekosutra, ali ako se do kraja godine vrati na 50, 60 dolara, biće to velika stvar i znak da je čovek pobedio virus koji je uspeo da poremeti ceo svet“, zaključuje Milinčićeva.

    Tagovi:
    Ljubinka Milinčić, koronavirus, cena, pad, nafta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga