09:43 14 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3552
    Pratite nas

    Pred nama je vreme kada neminovno dolazi do nove preraspodele tržišnog kolača u petrolejskom biznisu, kaže Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS), komentarišući aktuelnu situaciju na naftnom tržištu u svetu.

    Radosavljević navodi da pojeftinjenje nafte na oko 20 dolara po barelu, što je najniža cena još od 1946. godine, zahteva novu preraspodelu u svetskom petrolejskom biznisu, gde je dnevna tražnja pre krize bila 90 miliona barela dnevno.

    „Ubuduće će se snage odmeravati između Rusije i SAD. Doćiće do nove preraspodele moći. I SAD i Rusija su bili svesni da će cena otići na 20 dolara. To je sada čisto geopolitička priča. Političarima, naravno, nije cilj da nafta kao ključni energent nestane iz igre, već je to nova preraspodela karata”, smatra Radosavljević.

    On ističe da je Rusija u boljoj poziciji i zbog toga što se u SAD iz škriljaca proizvodi takozvana teška nafta, koju ne mogu drugima da prodaju.

    Dogovor SAD sa Rusijom neophodan

    A Rusija ne samo da može dugo da izdrži cenu od oko 20 dolara za barel već može brzo i da poveća proizvodnju i plasman. Uz to, Rusija će prema Radosavljevićevim rečima, zbog toga što cena gasa ne pada u skladu sa pojeftinjenjem nafte, uspeti još duže vreme da izdrži u ovom geostrateškom energetskom okršaju.

    Ovu naftnu krizu već je nagoveštavala ekonomska kriza, evidentna i pre same pandemije virusa korona. A kada je usledilo globalno zaustavljanje tranzita robe i ljudi, kao i privreda čitavih država, svet je spoznao da nam preti totalni krah — ne samo ekonomski i finansijski, ne samo zdravstveni već i društveni.

    „Prve su se na udaru ove krize našle SAD i Kanada. U Kanadi je cena nafte otišla u minus nedelju dana pre američke minus cene, ali je to nekako prošlo neprimećeno. I, Kanada je, da bi pomogla svojim kompanijama, najavila subvencije proizvođačima nafte iz škriljaca“, kaže Radosavljević komentarišući da je to presedan jer se radi o „prljavoj“ tehnologiji.

    Radosavljević podseća da su SAD i Kanada ušle u proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca tokom 2014/15. godine i da su zahvaljujući tome SAD ponovo otpočele sa izvozom sirove nafte, a potom krajem prošle i početkom ove godine postale i najveći proizvođač „crnog zlata“ na svetu — pretekavši Saudijsku Arabiju.

    Kina će iskoristiti jeftinu naftu za oporavak privrede

    SAD će na dogovor sa Rusijom biti prinuđena zbog toga što nemaju skladišne kapacitete za odlaganje nafte koju proizvode, a nemaju kome da prodaju, dok je Kina od početka godine udvostručila skladištenje sirove nafte.

    „U narednom period Kina će iskoristiti jeftinu naftu da ‘napumpa’ svoj rast — privredni oporavak posle trgovinskog rata sa SAD i epidemije korona virusa“, ukazuje Radosavljević.

    Mere koje evropske zemlje najavlju za oporavak svojih ekonomija pozitivan su signal i za naftu, naveo je on.

    „Pitanje je, međutim, ko će sledeći da strada, odnosno, ko će duže da izdrži smanjeni prohod zbog smanjenog priliva u budžet zbog manje potražnje i pojeftinjenja nafte. Ko će duže da izdrži cenu nafte od oko 20 dolara za barel“, kaže Radosavljević, komentarišući da je poznato da zemlje Bliskog istoka finansiraju svoje budžete iz prodaje nafte, tako da je „za njih ovo period velikog preispitivanja“.

    Sve će, dakle, zavisiti od novog dogovora Moskve i Vašingtona.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    dogovor, Rusija, Amerika, SAD, barel, cena, nafta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga