04:44 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 482
    Pratite nas

    Prema poslednjim podacima, Rusija se vratila u petorku, odnosno klub zemalja sa najvećim vojnim troškovima. Moskva je u 2019. godini za vojne rashodne izdvojila oko 65,1 milijardi dolara, navodi se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja.

    Rusija poseduje ogroman vojni potencijal koji zahteva modernizaciju, promenili su se suština i karakter pretnji, a sve veći vojni izdaci zemalja članica NATO-a zahtevaju adekvatan odgovor Moskve.

    „Rusija je uvek bila jedan od lidera kada je reč o vojnim rashodima, ima veliku teritoriju i to zahteva velike vojne rashode. Vojni rashodi su postali ozbiljni još pre desetak godina, ako uzmemo u obzir status ruskih vojnih sila, i oni se trenutno nalaze na stabilnom nivou“, kaže Sergej Jermakov iz Centra za istraživanje odbrane.

    U prethodnoj godini, Rusija je za vojni budžet izdvojila oko 61,4 milijardi dolara, što znači da su rashodi za godinu dana porasli za 4,5 odsto. Na taj način, Rusija je sa šestog mesta dospela na četvrto. 

    NATO i hibridne pretnje

    Nakon dolaska na vlast administracije Donalda Trampa, ukinuta su sva ograničenja kada je reč o vojnim rashodima SAD i oni su postali značajni. Sa promenom američke politike u pogledu vojnog budžeta, došlo je do promene u budžetu NATO-a, što predstavlja direktnu pretnju Rusiji. U tom pogledu, svaki rast vojnih troškova Rusije je razumljiv, jer njeno liderstvo u vojnoj sferi ne sme biti dovedeno u pitanje, objašnjavaju eksperti.

    U savremenom svetu se promenio i način ratovanja i karakter potencijalnih pretnji. Vojska kao jedan od glavnih poluga države za odgovor i zaštitu prinuđena je da se prilagođava ovakvim okolnostima, što zahteva dodatna finansijska sredstva.

    „Rast vojnih troškova i troškova odbrane je neminovan, jer se danas suočavamo i sa hibridnim pretnjama. Hibridne pretnje se ne javljaju uvek u vidu realnog protivnika, odnosno države ili ljudskog faktora. Danas postoje tehnološke pretnje, prirodne katastrofe, pa u tom smislu i pandemije. Zbog svih tih pretnji vodeće zemlje će nastojati da jačaju silu i vojne formacije, a to mora biti uključeno u vojni budžet“, rekao je ekspert.

    Vojni troškovi, korona virus i pad realnog BDP-a

    Ni vojna sfera nije oslobođena uticaja korona virusa. Zbog trenutne pandemije, statistički podaci će i ove godine zabeležiti značajan rast vojnih troškova, ali prvenstveno u onim sferama koje do sada nisu bile prioritet, a tu spada zaštita od hemijskog i biološkog oružja, izgradnja vojnih bolnica, ali i sve ostale mere preduzete u borbi protiv korona virusa.

    „Treba imati u vidu da se ozbiljan rast vojnih rashoda u odnosu na BDP zemlje, beleži prvenstveno u SAD i državama koje su članice NATO. Druga stvar, iako će lideri zemalja poput SAD, Rusije, Kine, težiti da uvećaju svoje vojne budžete zbog korona virusa, statistika nije povezana samo sa realnim troškovima u oblasti odbrane, već i sa činjenicom da se BDP zemalja smanjuje zbog ekonomskog pada i recesije“, upozorava ekspert.

    On podseća da su statistički podaci jedno, ali da ne treba imati u vidu realan efekat povećanja vojnih troškova i posledice koje to ima, a u tom smislu gotovo da nema nikakvih promena.

    Na klub petorke u koji ulaze SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija, otpada 62 odsto ukupnih globalnih troškova.  Odmah nakon toga idu Francuska, Nemačka, Japan i Južna Koreja.  U prvih četrdeset zemalja po veličini vojnih troškova ulazi i Ukrajina koja izdvaja oko 5,2 milijardi dolara.  Prema podacima instituta, zemlje članice NATO su u 2019. godini izdvojile oko 1,03 milijardi dolara za vojne rashode.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    NATO, vojni rashod, vojni budžet, vojska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga