14:33 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 267
    Pratite nas

    Činjenica da se komandant Libijske nacionalne armije Kalifa Haftar proglasio vođom libijskog naroda i saopštio da sporazum o Libiji više ne važi ima samo deklarativno značenje bez nekih bitnih implikacija, smatra nekadašnji ambasador Srbije u Egiptu, Dragan Bisenić.

    Mnogo važnijim momentom u razvoju situacije u Libiji on smatra neuspeh Haftarove ofanzove na Tripoli koja je otpočela tačno pre godinu dana.

    Otkako su tokom „Arapskog proleća“, snage podržane NATO-om svrgle i ubile  libijskog vođu Moamera el Gadafija, Libija je praktično, država u građanskom ratu. Za prevlast se bore dve vlasti - Vlada nacionalnog jedinstva koju su priznale UN sa sedištem u Tripoliju i ona koju predvode snage generala Haftara sa sedištem u Bngaziju.

    Vođa bez teritorije

    Bisenić podseća da je Haftar kada je počeo ofanzivu na Tripoli u aprilu prošle godine uspeo da opkolio prestonicu Libije i u više navrata pokušao da zauzme strateške lokacije, ali mu to nije pošlo za rukom.

    On za Sputnjik napominje da su u nedavnoj kontraofanzivi snaga Vlade nacionalniog jedinstva Haftar i njegova vojska izgubili oko 500 kvadratnih kilometara teritorije i sedam gradova prema granici ka Tunisu. U takvoj situaciji najnovija izjava Haftara, koji se proglasio vođom libijskog naroda, može da ima samo deklarativno značenje, jer, kako kaže, vođa može da bude samo na onoj teritoriji koju kontroliše.

    General Halif Haftar
    YT/The Christadelphian Watchman
    Haftar i njegova vojska izgubili su oko 500 kvadratnih kilometara teritorije i sedam gradova prema granici ka Tunisu. U takvoj situaciji to što se proglasio vođom libijskog naroda, može da ima samo deklarativno značenje.

    On, pri tom, ukazuje da sve to treba staviti i u kontekst aktuelnih dešavanja u svetu.

    „Ovo se sve događa u okolnostima velike, globalne pandemije i borbe sa koronavirusom. Zemlje koje su Haftarovi najbliži saveznici u ovom trenutku su okupirane sopstvenim problemima. U prvom redu to bi se moglo reći za Ujedinjene Arapske Emirate koji su na najeksplicitniji politički, ekonomski i vojni način podržavale Haftara. UAE su kao i sve druge izvoznice nafte pogođene veoma niskom cenom nafte, što se naravno odnosi i na Libiju“, ukazao je Bisenić.

    Preča posla od Libije

    U tako promenjenim okolnostima u svetu kada su unutrašnja pitanja postala dominantna, značaj borbe u Libiji, pa i Haftarove misije, umnogome je  umanjen, kako za njegove protivnike - SAD, EU, Tursku, tako i za saveznike – Rusiju, Francusku, UAE, Egipat, ocena je našeg sagovornika. Sve te zemlje, kako kaže, u ovom trenutku imaju preča posla.

    Diplomatski napori koji traju da se nađe političko rešenje u Libiji, kao i u svim drugim sukobima, znatno su umanjeni tako da je pitanje da li taj sporazum o prekidu vatre iz januara važi ili ne važi i šta će dalje biti. Sve zavisi od toga na koji način će svet i EU kao jedna od najvažnijih grupacija koja je akter u libijskoj krizi izaći iz korona krize i kako će se dalje baviti spoljnopolitičkim pitanjima“, ocena je ovog diplomate.

    Po njegovom mišljenju, reakcija međunarodnih faktora na Haftarovu opasku će se svesti na diplomatske izjave, ali gotovo sigurno će izostati zvanične diplomatskie misije, kao i posete specijalnih izaslanika za Libiju koji  postoje u svim zainteresovanim zemljama.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel okruženi zvaničnicima na marginama konferencije o Libiji u Berlinu
    © Sputnik / Alexei Nikolsky
    Predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel okruženi zvaničnicima na marginama konferencije o Libiji u Berlinu

    Važi li još sporazum o prekidu vatre

    Sporazum o prekidu vatre u Libiji i obaveza da se sukobljene strane uzdrže od mešanja u sukob, poštujući embargo na oružje, postignut je 19. januara, na konferenciji u Berlinu, na kojoj su učestvovali lideri Rusije, Nemačke, Francuske, Sjedinjenih Američkih Država, Turske, Egipta i drugih zemalja, kao i Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Samitu su prisustvovali i čelnici dve libijske strane u sukobu, ali nije bilo njihovih direktnih pregovora. Konferenciji su prethodili međulibijski pregovori u Moskvi, uz aktivno učešće predstavnika Rusije i Turske.

    Da li sporazum o Libiji i dalje važi, ili ne, kako je to upravo saopštio Haftar, i to pitanje će, smatra Bisenić, sačekati odgovor jer je Libija podeljena na teritorije sa značajnim spoljnim uticajima.

    Tagovi:
    međunarodna konferencija, vođa, gubitak, teritorije, Haftar, Libija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga