22:12 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    524174
    Pratite nas

    Pre samo mesec dana zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije čvrsto su stajali na stanovištu da je zatvaranje jedini način odbrane od virusa korona. Sada kažu da treba učiti od Švedske, zemlje koja se nikada nije zatvorila. Kako je došlo do velikog preokreta da i SZO hvali švedski model koji nije primenjen nigde u Evropi, ali ni širom sveta?

    Delimično zbog toga što joj Ustav ne dozvoljava proglašenje vanrednog stanja, osim u ratnim uslovima, levičarska švedska vlada odlučila se da u borbi protiv epidemije virusa korona od svojih građana samo zatraži da budu razboriti i da se pridržavaju socijalne distance. Restorani i druge kompanije, kao i škole i igrališta nisu zatvoreni, mada je švedska ekonomija pretrpela određene štete.

    Preokret — umesto zatvaranja SZO preporučuje „švedski model“

    Švedski model borbe protiv epidemije sada preporučuje i dr Majk Rajan, izvršni direktor SZO za vanredne situacije. On u švedskom modelu vidi „lekcije koje treba naučiti“ i naglašava oslanjanje švedskih vlasti na „sposobnost i spremnost građana da sprovedu samoodricanje i samoregulisanje“.

    Kafići u Švedskoj u vreme pandemije virusa korona nisu zatvarani
    © Tanjug / AP/Andres Kudacki
    Kafići u Švedskoj u vreme pandemije virusa korona nisu zatvarani

    Ipak, da je taj model za primer drugima, ne govore i podaci. U Švedskoj koja broji oko 10 miliona stanovnika, preminulo je oko 2.600 ljudi od virusa korona i smrtnost je znatno veća nego u zemljama koje je okružuju. Tako je u Norveškoj umrlo 210 ljudi od 5,4 miliona stanovnika, u Danskoj 452 od 5,8 miliona, a u Finskoj 211 od 5,5 miliona. Kako to da SZO, onda, poziva ostale da se ugledaju na Švedsku?

    Kulturološke razlike do sada nisu dozvoljavale uvođenje švedskog modela svuda

    Švedska je kulturološki druga sredina u odnosu na druge delove sveta, objašnjava epidemiolog dr Zoran Radovanović, govoreći o opravdanosti uvođenja švedskog modela u drugim zemljama.

    „Oni su ljudi koji imaju poverenja u sistem, poštuju autoritete, lokalne, pa zdravstvene vlasti i kada im se prenese poruka o fizičkoj razdvojenosti i o merama kako da sačuvaju zdravlje, oni to prihvataju. U mnogim drugim delovima sveta to ne ide“, kaže on.
    Šetnja i rekreacija u Stokholma i u doba korone
    © Tanjug / AP/Andres Kudacki
    Šetnja i rekreacija u Stokholmu i u doba korone

    Švedska je kao bogata zemlja imala testove i sprovodila je masovno testiranje, što je bio najbolji model na početku pandemije, zahvaljujući intenzivnom testiranju, prema Radovanovićevim rečima, dobro su prošli i Singapur, Južna Koreja, Tajvan i Hong Kong. Oboleli su bivali izolovani, a njihove kontakte stavljali su u karantin, pri tome nisu nametali mnogo zabrana.

    Od karantina do apela na savest populacije

    Posebna pažnja u Švedskoj je poklonjena starijoj populaciji i staračkim domovima, a sve ostalo ostavljeno je, kako Radovanović kaže, savesti populacije. Ovakvom pristupu približava se i ostatak sveta. Lekcije u proteklih nekoliko meseci su naučene i trenutno je povoljnija klima i u drugim zemljama da se, umesto zatvaranju u karantin, okrenu apelima stanovništvu.

    Stokholm, početkom aprila, u vreme pandemije virusa korona
    © AP Photo / Henrik Montgomery
    Stokholm, početkom aprila, u vreme pandemije virusa korona
    „Kod nas, ako bismo imali još jedan talas epidemije, a verovatno će ga biti, ako ne pre jeseni, onda u poznu jesen, privreda ne bi izdržala da život opet stane na šest ili više nedelja. To bi bilo pogubno. Dakle, i mi ćemo, u tom narednom talasu, verovatno ići na apelovanje, na pozivanje na razum, na savest, a mnogo manje na zabrane, jer je to suviše skupo“, smatra Radovanović.

    Švedske susede bi tek mogla da pogodi veća smrtnost

    Smrtnost u Švedskoj, u odnosu na okruženje, trenutno jeste veća pet do šest puta, s obzirom da Švedska ima duplo više stanovnika od Norveške, Danske i Finske, ali, kako Radovanović kaže, Šveđani su pregurali najgore.

    „Verovatno će se narednih meseci, naredne sezone u tim drugim zemljama mnogo više umirati nego u Švedskoj. Oni su dobrim delom protutnjali kroz najgore. Još nisu rađeni testovi kolika je prokuženost kroz populaciju, ali ako su Šveđani uspeli po cenu više umrlih da podignu kolektivni imunitet više od ostalih, onda će ostale da čeka to isto — da broj umrlih dostigne švedski“, konstatuje on.
    SZO traži izlaznu strategiju

    U početku pandemije, SZO je morala da preporučuje zabrane. Međutim, sada se već uviđa kolike su ekonomske štete. Drugo, uviđa se da će bolest ostati sa nama, uprkos uverenjima da će virus nestati u kratkom roku. Jednogodišnje ili dvogodišnje blokiranje života je nemoguće.

    „SZO traži izlaznu strategiju, kako izaći iz ovog prvog talasa, jer u mnogim zemljama on uglavnom prolazi. Sad, šta dalje? Postepeno se vratiti normalnom životu i sa iskustvom koje imamo, oni računaju da je populacija mnogo svesnija i da će prihvatiti ono što vlasti nude“, zaključuje Radovanović.

    Tagovi:
    koronavirus, Zoran Radovanović, Svetska zdravstvena organizacija, szo, Švedska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga