09:11 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3944
    Pratite nas

    Uoči proslave 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, Nemci iskazuju želju da se napokon oslobode svojih oslobodilaca. Čelnici Socijaldemokratske partije, mlađeg partnera u vladajućoj koaliciji koju predvode demohrišćani Angele Merkel, zatražili su da se američko nuklearno oružje povuče s teritorije Nemačke.

    Nuklearno oružje na nemačkoj teritoriji ne povećava našu bezbednost, već upravo suprotno... Vlada Donalda Trampa objavila je da nuklearno oružje više nije samo sredstvo odvraćanja, već da može i da bude upotrebljeno u ratu. Rizik od eskalacije postao je neupravljiv“, obrazložio je svoj zahtev šef poslanika SPD-a u Bundestagu Rolf Micenih, koga su u tome podržali i kopredsednici partije Norbert Valter-Borjans i Saskija Esken.

    Debata u Nemačkoj

    Ali ne i njihov partijski kolega Hajko Mas, aktuelni šef nemačke diplomatije, koji je „Špiglu“ rekao da ovakav zahtev „potkopava poverenje naših najbližih partnera... Naša spoljna i bezbednosna politika nikada ne sme da se pretvori u poseban nemački put“.

    Oštro protivljenje pozivu čelnika SPD-a iskazali su i funkcioneri Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel — „SPD se nalazi u totalnoj nirvani kada je reč o bezbednosnoj politici... Američko nuklearno oružje pre svega služi našoj zaštiti“, saopšteno je iz ove partije — i zato, konstatuje portal „Politiko“, ovim povodom, „dokle god hrišćanske demokrate Angele Merkel budu glavna snaga u vladajućoj koaliciji, želja socijaldemokrata za američkim povlačenjem neće biti realizovana“.

    Pa ipak, navodi se dalje, „stanovište SPD-a ne može da se ignoriše“, ne samo zato što je reč o vladajućoj partiji, već i zato što njen zahtev „predstavlja podsetnik da bi savez levih partija — koalicija SPD-a, Zelenih i Levice — ako bi došao na vlast tokom narednih godina, gotovo sigurno zahtevao povlačenje američkog oružja“. Ovo tim pre što se „mnogi u SPD-u zalažu za bliže veze sa Rusijom“, a „prisustvo američkog nuklearnog oružja u Nemačkoj vide kao glavnu prepreku za popravljanje odnosa s Moskvom“.

    Američko povlačenje

    „Iako se američko povlačenje ne čini verovatnim u kratkom roku, ova mogućnost nije nerealna“, ukazuje „Politiko“ i za to ima dobar razlog. Jer, treba podsetiti da je još pre dve godine „Vašington post“ otkrio da je predsednik SAD Donald Tramp na jednom sastanku u Beloj kući „iskazao interesovanje za uklanjanje trupa iz Nemačke“, posle čega je Pentagon počeo da „analizira cenu i posledice povlačenja američke vojske“ stacionirane u toj zemlji.

    Tek, ukazuje sada „Politiko“, „SPD-ov zahtev Tramp bi mogao da shvati kao još jedan dokaz da se Nemačkoj ne može verovati, pa bi zato mogao da ispuni svoje pretnje o povlačenju američkih snaga. S obzirom na budžetske troškove s kojima su SAD suočene zbog pandemije virusa korona, predsedniku neće biti potrebno mnogo ubeđivanja da bi redukovao američko prisustvo u Nemačkoj. Takav potez neizbežno bi obnovio strahove u ostatku Evrope od kolapsa NATO-a“.

    Zašto je sada pokrenuto pitanje povlačenja američkog nuklearnog oružja iz Nemačke? Čemu to oružje danas uopšte služi? I kakav bi uticaj razvoj ove rasprave mogao da ima na transatlantske odnose Nemačke i SAD, na odnose unutar Evrope i na njeno pozicioniranje prema Americi, Rusiji i Kini?

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke i predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić.

    Rezolucija Bundestaga i ćutanje vlade

    Miroslav Stojanović podseća da je pokojni Gvido Vestervele, kada je postao ministar inostranih poslova, pokrenuo „ovu jeretičku političku temu, ali je ta priča ubrzo potonula“.

    „No, nije se i potpuno izgubila iz nemačke javnosti, vaskrsavajući s vremena na vreme i to na poprilično oštar način. Interesantno je da je Bundestag 2010. godine većinom glasova usvojio rezoluciju kojom od savezne vlade traži da izvrši pritisak na Vašington da povuče nuklearno oružje iz Nemačke. Vlada je, međutim, taj zahtev odbila“, naveo je Stojanović.

    Sadašnji zahtev SPD-a, ukazuje Stojanović, „može se shvatiti i kao politički manevar, pokušaj da se iskoristi latentno neraspoloženje javnosti prema američkom vojnom prisustvu na nemačkom tlu“ — istraživanje javnog mnjenja, sprovedeno za nemačku novinsku agenciju DPA, pokazalo je da 42 odsto ispitanih podržava kompletno povlačenje američke vojske iz Nemačke, 37 se protivi tome, dok je 21 odsto ispitanih neodlučno — „u pokušaju da se dobiju politički poeni pred parlamentarne izbore iduće godine. Vlada, međutim, kao i ranije ignoriše i ovaj zahtev, tvrdeći da bi Nemačka izgubila uticaj na nuklearnu strategiju NATO-a — iako eksperti ukazuju da nikakvog uticaja na američke nuklearne planove Nemci nemaju ni danas. Bez obzira na to, nemačko povlačenje iz ove grupacije imalo bi poguban uticaj po NATO, jer bi za njenim primerom mogli da se povedu i drugi“.

    Aleksandar Mitić napominje da je u januaru ove godine u belgijskom parlamentu tankom većinom glasova odbačen sličan zahtev.

    „Otpor prema ovom oružju postoji i u nekim drugim članicama NATO-a, poput Španije, Danske, Holandije...“

    A koliko je ovo pitanje zapravo značajno, može se, kako je dodao, naslutiti iz izjave jednog NATO diplomate, citiranog u „Njujork tajmsu“ u tekstu „Oslobađanje nemačke od američkog nuklearnog oružja“, koji je pisan povodom propale inicijative Gvida Vestervelea pre 10 godina: „Ovo oružje je osnova naše solidarnosti. Ako ga uklonite, šta nam ostaje?“

    Debata tek predstoji

    Tek, objašnjava Aleksandar Mitić, „revizija nuklearnog stava SAD iz 2018. godine, koju je progurao Pentagon, zalaže se za ofanzivne, a ne samo za defanzivne nuklearne kapacitete i taj dokument je nesumnjivo imao uticaj na današnju raspravu u Nemačkoj“.

    Debata je sada posebno intenzivirana zbog predstojeće zamene zastarelih aviona „tornado“ nemačke vojske, pri čemu postoje dve opcije — evropski „jurofajteri“, koji ne mogu da nose američke nuklearne rakete i američki F-18 koji to mogu, naveo je Mitić.

    „Iako konačna odluka još nije doneta, nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer izjasnila se u prilog američkih aviona, što bi moglo da predstavlja najavu da se Nemačka ipak odlučila da američko nuklearno oružje ostane na njenoj teritoriji“, dodao je Mitić.

    S druge strane, ukazuje Miroslav Stojanović, „konačna odluka sigurno neće biti doneta za vreme mandata sadašnje vlade, a najava trošenja ogromnih količina novca za nabavku novih aviona izaziva veliko nezadovoljstvo u nemačkoj javnosti. Ako Zeleni budu ušli u narednu vladu, struja koja se protivi američkom nuklearnom oružju, znatno bi ojačala i nema sumnje da nam žestoka debata o ovom pitanju tek predstoji“.

    A ta će debata imati i mnogo šire posledice. Jer, podseća Aleksandar Mitić, „transatlantski odnosi nisu bili ovoliko loši decenijama unazad, a Ursula fon der Lejen je pritom svoju Evropsku komisiju najavila kao geopolitičku komisiju, koja bi trebalo da ima samostalniju ulogu u globalnim okvirima, ne samo u oblasti odbrane, već i ekonomije i u drugim strateškim pitanjima. Vašington, međutim, ne dozvoljava Evropskoj uniji da razvije konstruktivnije odnose s Rusijom i Kinom i jasno je da EU neće moći da preuzme aktivniju ulogu u međunarodnim odnosima, sve dok je uticaj Sjedinjenih Država na nju ovoliko izražen“.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    povlačenje, oružje, nuklearno oružje, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga