06:02 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1894
    Pratite nas

    Kosturi iz ormara Baraka Obame počeli su da ispadaju, komentariše istoričar Saša Adamović zahtev Meksika da se konačno razjasni afera sa tajnom prodajom američkog oružja meksičkim narko kartelima.

    Meksiko traži da se, nakon skoro deset godina, razjasni slučaj operacije „Paklene ulice“. U ovoj tajnoj operaciji koju je sprovodio američki Biro za alkohol, duvan, oružje i eksplozive (ATF), oružje iz Amerike prodavano je meksičkim narko kartelima. Na taj način, Amerikanci su pokušali da uđu u trag vođama narko kartela. Bezuspešno, oružje je završilo na ulicama i bilo upotrebljeno u nekoliko krvavih masakra.

    Pored prodaje oružja meksičkim narko kartelima, Obami se mogu staviti na teret i mnoge druge stvari koje su izazvale globalni poremećaj na svetskoj sceni – pre svega „arapsko proleće“ – tako da je afera sa prodajom oružja još jedna ružna zaostavština Obamine vladavine.

    „Nisam siguran da će se globalistički mediji na ozbiljan način baviti njime. Najverovatnije će se truditi da nađu odgovarajuća opravdanja, minimizujući Obaminu ulogu u svemu tome, dok će mediji koji podržavaju Trampa iskoriste svaku aferu iz života Baraka Obame i Džozefa Bajdena. Potpuno je jasno da se bitka ko će u naredne četiri godine biti u Beloj kući pretvara u borbu na život i smrt, od koje će u mnogome zavisiti budućnost Amerike“, zaključuje Adamović.

    Senka Obaminog uticaja nad dubokom državom

    A u tu bitku, Obama se, izgleda i aktivno uključio, toliko da, sudeći po broju tvitova koje mu je Donald Tramp posvetio u nedelju, kao da će se bitka u novembru voditi sa Obamom, a ne sa Bajdenom.

    Povod je bio Obamin privatni razgovor koji je procureo u javnost, u kome kritikuje obustavljanje istrage protiv bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, dok je Trampovo vođenje borbe protiv epidemije koronavirusa nazvao „haotičnom katastrofom“.

    Nepoznato je koja je od ove dve Obamine izjave više zabolela Trampa, tek, američki predsednik je krenuo da tvituje 10. maja ujutro i zaustavio se kasno uveče – tvitnuvši sto tvitova protiv Obame.

     

    Za neupućene sukob na liniji Tramp-Obama može da izgleda čudno; takva vrsta sukoba i  nije uobičajena u američkoj politici, jer bivši predsednici obično se ne mešaju u politiku svojih naslednika. Sada, međutim, situacija nije uobičajena, a sukob aktuelnog predsednika i njegovog prethodnika čini se prirodan, jer, prema rečima istoričara Saše Adamovića, Obama je taj koji iz senke rukovodi operacijama duboke države koja sabotira Donalda Trampa sve vreme njegovog mandata.

    „Da se podsetimo da je Barak Obama na kraju svog drugog mandata, na oproštajnoj turneji stalno govorio kako žali što ne postoji mogućnost za treći mandat, jer bi ga navodno osvojio. Da je nameravao da ostane aktivan u politici govori podatak što je po napuštanju Bele kuće, kupio kuću u Vašingtonu i formirao neku vrstu štaba, koji bi i dalje trebalo da učestvuje u američkoj politici“, objašnjava Adamović.

    Obama je najverovatnije planirao da politički uticaj koristi preko svoje favoritkinje Hilari Klinton, dodaje on, i tako, iz senke nastavi vladavinu. U sabotiranju Trampa učestvovali su i ljudi iz najbližeg okruženja, zbog čega je američki predsednik imao velikih problema.

    Obama izlazi iz senke zbog toga što se Trampov protivkandidat Džo Bajden pokazuje kao neadekvatan da sam obavi posao, kaže Adamović.

    „Sada su sve karte na stolu i Donald Tramp uočava da mu najveći protivnik nije Bajden, već upravo Obama, koji je skinuo rukavice. U narednom periodu prisustvovaćemo borbi između dve najvažnije struje u američkoj politici – struje Donalda Trampa, koja želi američku suverenističku politiku i druge struje oličene u Baraku Obami, koja želi nastavak globalističke politike na štetu američkih interesa“, smatra on.

    Od Obamine kritike do stotinu tvitova

    Sve je počelo objavom da Ministarstvo pravde prekida istragu protiv nekadašnjeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Flin, koji je verovatno bio savetnik za nacionalnu bezbednost sa najkraćim mandatom u istoriji, smenjen je na samom početku mandata pod optužbom da je lagao potpredsednika Majka Pensa u vezi sa razgovorima koje je vodio sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu.

    Njegova smena pokrenula je lanac neuspelih istraga i kampanja protiv američkog predsednika i njegovim navodnim vezama sa ruskim mešanjem u američke predsedničke izbore, koje su okončane takođe neuspelim impičmentom.

    U privatnim razgovorima koji su procureli u javnost, Obama je Flinovo oslobađanje od optužbi okarakterisao kao opasnost po vladavinu zakona, dok je Trampovo vođenje države u doba epidemije koronavirusa nazvao „apsolutno haotičnom katastrofom“.

    Tramp je u tvitovanje počeo retvitovanjem izjava konzervativnog voditelja Baka Sekstona, u kojima ovaj optužuje Obamu za sabotiranje Trampove administracije u prvim danima njenog mandata. Sekston je takođe optužio bivšeg direktora FBI Endrjua Mekejba nazvavši ga „nečasnim partijskim smećem, koji je učinio nenadoknadivu štetu FBI i trebalo bi da sedi u ćeliji zbog krivokletstva“. Potom je nastavio sa optužbama da je Obama izvršio „najveći politički zločin u istoriji Amerike“, a završio kratko sa „Obamagejt“.

    Što se afere sa tajnom operacijom prodaje oružja meksičkim narko kartelima, tiče, novinari američkog „Forbsa“ zapitali su se još 2011. hoće li ta operacija postati Obamin „Votergejt“.

    Tagovi:
    duboka država, kampanja, oružje, Meksiko, Obama
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga