18:29 27 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1057
    Pratite nas

    Kada se na kraju pandemije Kovida 19 podvuče crta, izvesno je da će širom sveta, pa i u Srbiji, jedan broj firmi, pre svega malih i srednjih preduzeća, uprkos preduzetim merama za spasavanje privrede, postati jeftin plen za bogate, među kojima i one sa sumnjivim poslovima. Sudeći po vestima iz Italije, mete su nekima u toj zemlji, već nacrtane. 

     

    Sever te zemlje koji je dosta dugo bio vest dana jer je koronavirus prosto kosio ljude u najbogatijim regijama Italije, opet je dospeo u žižu tamošnje javnosti. Iako zdravstvena kriza još nije prošla neki nisu gubili vreme bacivši oko na firme na severu zemlje, ojađene zbog pandemije. Ali ni institucije nisu sedele skrštenih ruku, pa je uhapšen 91 mafijaš na potezu od Palerma do Milana i istraga je već pokrenuta.

    Čemu se mi u Srbiji možemo nadati?

    Preti li „italijanski scenario“ i za preduzeća

    „Svakako da velike krize predstavljaju i šanse, odnosno izazove za pojedince, neke preduzetnike i preduzetnike pod navodnicima. Svakako očekujem da jedan deo, pre svega malih i srednjih preduzeća, dobiju nekog novog vlasnika po znatno nižoj ceni nego što bi to bila relna tržišna cena, ili da su se prodavala pre pandemijske krize“, kaže za Sputnjik ekonomista Saša Đogović.

    On napominje da u našoj zemlji institucije još postoje više na papiru nego što u praksi funkcionišu i da je zato i veća bojazan da će neki sumnjivi kapital doći u posed nekih preduzeća koja imaju zdravu tržišnu osnovu, ali su zbog pandemije došla u krizu likvidnosti, a mogu da dođu i u krizu solventnosti.

    Mafija
    © CC0
    Firme poklele pod udarom pandemije koronavirusa na severu Italije su bile na meti mafije i već je uhapšen 91 mafijaš i pokrenuta istraga.

    Mamac za sumnjivi kapital

    Ovaj ekonomski analitičar iz Instituta za tržišna istraživanja smatra vrlo verovatnim da će u ovoj situaciji takva preduzeća biti dobar mamac i mogućnost da posluže čak i za pranje novca.

    „Potpuno je regularno da u normalnim tržišnim uslovima i razvijenom finansijskom tržištu vi možete da dođete u posed nekog preduzeća, pri čemu treba da se vidi poreklo tog kapitala i ko kupuje neku firmu kako ne bi došlo u ruke nekoga ko će samo hteti da opere novac“, napominje Đogović, ali i dodaje da je u tom pogledu Srbija u velikom deficitu u odnosu na razvijene tržišne ekonomije.

    On podseća da Nemačka, ali i veći deo EU posebno na njenom zapadu, preduzima mere kako bi osujetili kupovinu njihovih preduzeća od strane Kine. Preduzeća od strateškog interesa štite se i tako što država otkupljuje korporativne obveznice, da bi u nekom momentu rehabilitacije tih preduzeća ona ponovo bila denacionalizovala.

    U svakom slučaju namera je da se zaštite ta krupna i strateška preduzeća.

    Na udaru mala i srednja preduzeća

    Ćogović smatra da su kod nas veliki sistemi već privatizovani, ili u posedu države i da su na udaru mala i srednja preduzeća koja, za razliku od velikih, nemaju akumulaciju da mogu da prebrode ovaj period krize.

    Na to ukazuju i brojke. U prva tri meseca ove godine, obeležena pandemijomiz evidencije Agencije za privredne registre izbrisano je 68 odsto više privrednih društava i 21 odsto više preduzetnika u odnosu na isti period lane. A upravo mala i srednja preduzeća su nosioci privrednog razvoja. Ona su prema podacima iz maja prošle godine u Srbiji ostvarala trećinu ukupnog BDP i zapošljavala 630.000 ljudi što je činilo 44 odsto registrovane zaposlenosti.

    Đogović kaže da je vrlo teško prognozirati koliko će biti onih koji neće moći da prežive pandemijski udar, ali smatra da će svakako biti nemali broj onih koji će morati da idu u postupak stečaja i likvidacije. Mišljenja je, međutim, da sve ne mora biti završeno na taj način.

    Vlasnici tih preduzeća bi mogli regularno, preko berze, da emituju akcije i da pokušaju da nađu investitora koji bi ih otkupio i postao možda većinski vlasnik čime bi preduzeće moglo da opstane. Mogla bi i država da otkupi određene akcije nekih preduzeća i po završetku krize da ih ponudi starom vlasniku da ponovo otkupi te akcije“.

    Pranje novca-ilustracija
    © CC0 / Pixabay
    Na udaru su mala i srednja preduzeća koja nemaju akumulaciju da bi prebrodila krizu u vreme pandemije i ona će vrlo verovatno biti dobar mamac, a njihova jeftina kupovina poslužiti čak i za pranje novca.

    Tako se, smatra on, država postavlja odgovorno i zaštititnički u odnosu na ta preduzeća koja imaju zdravu tržišnu osnovu, što je ujedno i način da se razvije domaće finansijsko tržište koje je, kako kaže, u zapećku.

    Lokal bi mogao da pomogne

    Sagovornik Sputnjika ukazuje i da je momenat da se lokalne samouprave odreknu svojih parafiskalnih nameta i da plasiraju svoje municipalne obveznice preko berze i dođu do dodatnih sredstava koja bi kanalisali ka razvojnim projektima. Kada im se gase preduzeća, ko će puniti njihove budžete, ako oni i dalje ostaju pri svojim parafiskalnim nametima, pita se Đogović.

    Postoje, kaže on, razni tržišni mehanizmi koje treba dalje razvijati i koristiti i izbegavati najgoru sudbinu koja može da zadesi neko preduzeće, za šta je potrebna koordinisana akcija samih vlasnika preduzeća, države na republičkom nivou, ali i lokalne samouprave, kako bi uz pomoć tržišnih mehanizama učestvovali u spasavanju većeg broja takvih preduzeća.

    Ako njihovi vlasnici ipak budu morali da ih prodaju on je mišljenja da bi se kupci za njih pre našli kod kuće, nego u inostranstvu, jer su stranci u ovoj situaciji zaokupljeni zaštitom sopstvenog kapitala.

    „Svakako će na njih atakovati domaći igrači, oni koji su već etablirani i tu nema nikakvih problema, koji bi pretpostavljam razvijali to preduzeće, ali problem je sa onima iz sive zone sa kojima imamo problem jer imamo institucije koje ne mogu da isprate kontrolu takvih preduzeća i šta će se dešavati sa njima u slučaju pranja novca“, upozorio je Đogović.

    Tagovi:
    pranje novca, cena, kupovina, meta, koronavirus, mala i srednja preduzeća
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga